Umetnik koji u svakodnevnim sitnicama pronalazi magiju života: Filozofija figurativnog slikara Vase Dolovačkog
Komentari21/11/2025
-20:52
Slikar Vasilije Vasa Dolovački ostaje veran figurativnom slikarstvu i poetskom realizmu, u običnom pronalazi magiju, a unutrašnju filozofiju stavlja na platno. U njegovom ateljeu u Bavaništu, među skicama, bojama i velikim formatima, otkrivamo kako motivi, od mrtve prirode do figura ljudi i životinja, grade slike u kojima stvarnost susreće naslućeno, a svaka scena nosi emociju i tihi ritam vremena.
U vremenu kada se umetnost često svodi na brz utisak i šok, Vasa Dolovački i dalje bira tišinu i potez kista. U toj tišini, između boje i svetla, rađa se njegov svet - svet ravnice, tišine i kako sam kaže, onih nevidljivih damara ispod površine stvarnosti.
Rođen u Bavaništu, gde i danas stvara, Dolovački je jedan od retkih koji su ostali verni figurativnom slikarstvu - i u vremenu kada ga mnogi proglašavaju prevaziđenim.
Euronews Srbija
"Postao sam retro, postao sam nešto što je prevaziđeno. Mnogi govore danas da je slika mrtva za ovu novu eru, a naravno, to govore oni ljudi koji zaista u slici i sa slikom nisu mogli ništa i da naprave, pa su onda brže-bolje otišli u neke druge medije, u neke druge mogućnosti izraza, tako da je ono najjednostavnije proglasiti sliku mrtvom. Ono što mene generalno interesuje su neke figure u prostorima. Volim metafiziku, volim nadrealno, ali nisam od tih koji će tu metafiziku da koriste maksimalno, da tu neku fantazmagoriju tek tako izručim na površinu platna. Više volim da se to sluti. Ta neka magija i tajna koja se sluti za mene ima veću snagu nego kad se nešto baš pokaže i prikaže", ističe naš sagovornik.
Iz vojvođanske ravnice Vasa Dolovački je poneo svoj smisao za mir i meru. U njegovim motivima prepoznaju se prizori tog podneblja: prostor u kojem ništa nije nametljivo, a sve ima težinu.
"Ja sam u Bavaništu rođen i, posle Akademije, moj stav je bio da sam dovoljno daleko i dovoljno blizu Beogradu kao našem najvećem centru. Koristim, naravno, i ove prostore i ove ljude sa kojima se srećem, koji su mi interesantni, da napravim neku belešku, male skice, male zapise", kaže Dolovački dodajući da su mu takve minijature materijal za neke ozbiljnije slike.
"Nepogrešivi romantičar"
Diplomirao je i magistrirao slikarstvo na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, u klasama Zorana Petrovića i Mirjane Mihač. Kasnije, kao profesor slikarstva na Akademiji klasičnog slikarstva u Sremskoj Kamenici, generacijama je prenosio ono u šta i sam veruje - da dar nije dovoljan bez rada, strpljenja i radoznalosti.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Nije dovoljan samo dar, nego posvećenost. Ja sam praktikovao i uživo demonstriranje onoga što oni treba da savladavaju i da rade, ono što sam smatrao važnim da im pokažem. Naravno, imao sam tu primedbe mojih kolega da će ličiti na mene. Neće ličiti na mene, odnosno, kod mladog umetnika koji želi da se bavi klasičnom slikom, on će u životu ličiti još na mnogo njih", kaže umetnik kroz smeh.
Predmeti iz svakodnevice - voće sa pijace, stari sto, figura u meditaciji - u njegovim slikama dobijaju magičnu dimenziju, kao da stoje na ivici sna. U njegovim slikama prisutni su ljudi i životinje - deca, monasi, ptice, konji, kroz pogled, kako kritičari umetnosti često kažu, "nepogrešivog romantičara".
"Tri su momenta u gradnji slike – jedno je racio, gde mi donosimo odluke šta kako i gde, drugo je podsvesno, onaj drugi deo koji govori zašto sam ja tu stavio plavu, to je neki moj unutrašnji osećaj. Treći momenat je slučajnost, koja se događa u toku samog slikanja i koja se vrlo često kod dobrih majstora sam to X puta video, da određenom četkom, određenom gustinom boje ili nekim drugim materijalom naprave taj gest daje tu ubedljivost i životnost onoga što slikate", kaže Dolovački i dodaje: "Nije problem naslikati dva oka, nos i usta i dobiti lice ljudsko, nego veći je problem meni kako naslikati onaj damar i one sokove ispod te pojavnosti".
Više od četiri decenije stvaralaštva
Od 1982. do danas, iza njega su desetine nagrada i preko šezdeset samostalnih izložbi - u zemlji i inostranstvu. Objavio je i dve monografije, u kojima je sabrao četrdeset godina stvaralaštva.
Euronews Srbija
"Kad kroz monografiju vidite gomilu slika koje ste uradili, onda shvatite da je ozbiljna brazda iza vas, ozbiljan trag. Nemate taj osećaj dok se to ne skupi na jedno mesto. Drago mi je kad ljudi reaguju, kad ponesu nešto sa sobom sa te izložbe, kao sa nekog koncerta, filma", kaže naš sagovornik, dodajući da žali što nije imao veći atelje u kom bi mogao da radi slike ogromnih formata.
Za Vasu Dolovačkog, umetnost nije beg od stvarnosti, već način da joj podari smisao. Njegove slike dišu tišinom ravnice iz koje je potekao – blagom, postojanom, ali beskrajnom. U svakom potezu kista vidi se vera da svet može biti jednostavan, ako ga gledamo srcem. Jer dok ima tog pogleda – slika živi.
Vasi Dolovačkom posvećena je nova epizoda emisije Cult koju u celosti možete pogledati u priloženom videu.
Komentari (0)