Od krunidbenih insignija kralja Petra do skulpture iz Lepenskog vira: Upoznajte kulturna dobra od izuzetnog značaja
Komentari21/03/2026
-17:06
Krunidbene insignije kralja Petra I Karađorđevića, pohvala monahinje Jefimije - pokrov za mošti kneza Lazara, skulpture Danubius i Dupljajska votivna kolica našli su se na listi kulturnih dobara od izuzetnog značaja.
Kruna, skiptar, šar ili orb (kugla koja simbolizuje zemaljsku kuglu ili svet), porfira (svečana haljina) i kopča jedine su sačuvane kraljevske insignije u istoriji Srbije.
Korišćene su u jedinom novovekovnom činu krunisanja srpskog vladara, a manje je poznato da je nacrt krunidbenih predmeta radio Mihailo Valtrović, osnivač arhitekture i arheologije, upravnik Narodnog muzeja.
Naročitu vrednost ima kruna koja je napravljena od drške Karađorđevog topa koji se čuva u Topoli. Time se napravila povezanost između ustaničke borbe i obnove srpske državnosti.
Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, koji čuva ove insignije, ističe da je kruna nastala u Parizu, u radionici braće Faliz.
Euronews Srbija
"Kruna je posle pozlaćena osmokaratnom pozlatom i oko nje su plavi ljiljani i beli orlovi od emajla što je interesantno jer je to izuzetno teška tehnika. Inače kruna je okićena nakitom, ali taj nakit nije ni gorski kamen već običan kristal ili bojeno staklo. Kralj Petar ni po čemu nije hteo da se ističe, bilo je važno da se kruniše, ali nije hteo da pravi pompu od toga jer znamo da su prethodno ubijeni vladari dinastije Obrenović", objašnjava Bojić.
Upravo to ubistvo poznatije kao Majski prevrat za posledicu je imalo nedolazak stranih monarha na čin krunisanja. Svrgnuće dinastije Obrenović naišlo je na ozbiljnu kritiku evropskih lidera. Međutim, u paradnoj povorci odmah iza kralja Petra našao se najstariji sin knjaza Nikole Petrovića, Danilo Petrović Njegoš. Njegovo prisustvo naglasilo je dobre odnose između crnogorskog dvora i novog srpskog kralja.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Kao najveći deo krunidbenih predmeta ističe se veliki plašt.
"Plašt je izuzetno lep i značajan, purpurne je boje i optičen hermelinom, a na samom plaštu nalaze se ljiljani i dvoglavi orlovi u krugovima", opisuje direktorka Muzeja.
Pohvala knezu Lazaru
Sledeći predmet koji se našao na listi od izuzetnog značaja vodi nas u period koji je stvorio iskru slobode srpskog naroda i na čijem temelju je i obnovljena državnost.
Kosovski boj 1389. utkan je u nacionalnu svest Srba, a o periodu nakon boja govori pohvala monahinje Jefimije izvezena na platnu kojim je prekrivena glava kneza Lazara nakon pogibije na Gazimestanu.
Vez zlatnom žicom na atlas-svili se čuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, čiji direktor jerej Vladimir Radovanović objašnjava da iz teksta saznajemo istorijske podatke.
"Monahinja Jefimija moli Svetog kneza Lazara da bude zaštitnik svoga naroda na onom svetu kao što je bio za vreme života", kaže Radovanović.
Euronews Srbija
Tekst je napisan u formi pesme i ona se zbog ovog dela uzima i kao prva srpska pesnikinja. Ovaj artefakt govori nam da je monahinju Jefimiju krasila visoka obrazovanost za to vreme.
Povezane vesti
"To je bilo vreme velikog stradanja i dve žene koje na svoja pleća preuzimaju veliko breme odgovornosti za srpski narod. To su knjeginja Milica i monahinja Jefimija, ističe naš sagovornik.
"Danubius"
Druga dva muzejska predmeta vode nas u dalju istoriju. Skulptura Danubius svedoči o postojanju praistorijskog naselja u predelu oko Đerdapa. U čuvenom nalazištu Lepenski vir pronađen je kamen na kojem je oslikano riboliko božanstvo.
Euronews Srbija
Bojana Mihailović, kustoskinja Narodnog muzeja u kojem se čuva Danubius kaže da takve figure nisu predstavljale "umetnost radi umetnosti", nego da su imale dublji značaj za stanovnike Lepenskog vira.
Povezane vesti
"Sve su vezane za vodu. Prikazuju ribolika bića izrađena na jajolikom oblutku, sa licem na kojem su prikazane, oči, obrve, nadočni luci, a na njih se nastavljaju nos, škrge, brkovi i ta velika ribolika usta", kaže Mihailović.
Na osnovu antropoloških istraživanja, veruje se da je prikazana moruna, vrsta ribe čiji je lov na njih za stanovnike mezolita predstavljao veliki poduhvat. U pitanju su morske ribe koje su se dva puta godišnje mrestile u slatkoj vodi, tako su u velikim jatima dolazile do Đerdapa i posle odlazile.
"Reč je izuzetno krupnim ribama, dužine od šest do sedam metara, težine i do 1.500 kg, to su vodeni divovi i jasno je da je lov na njih predstavljao važan društveni događaj, morao je veći broj zajednice da učestvuje da je izvuku na kopno", kaže kustoskinja.
Dragoslav Srejović i Ljubinka Babović prepoznali su simbolizam vode na skulpturama, a onda je Ivana Radovanović ukazala na još jednu karakteristiku ovih skulptura kao simbol regeneracije i novog života.
"U finalnoj fazi mezolita iz koga i potiču ove skulpture, sahranjivanje pokojnika je isključivo paralelno sa vodom Dunava i glava je okrenuta nizvodno. Uzvodno znači život, a kretanje nizvodno znači smrt", kaže Mihailović.
Dupljajska kolica
Samo nekoliko metara dalje, u Narodnom muzeju nalazi se još jedna skulptura koja je nađena sasvim slučajno, prilikom poljskih radova u selu Dupljaja kraj Bele Crkve. Upravo to selo postaće poznato među arheolozima jer će votivna kolica iz bronzanog doba poneti njihovo ime.,
Euronews Srbija
"U našoj struci dupljajska kolica predstavljaju remek-delo praistorijske umetnosti. Kolica vuku barske ptice, divlje patke koje i dan danas postoje na prostoru južnog Banata, da je maskirano, pretpostavljamo božanstvo, kaže Jovan D. Mitrović, kustos Narodnog muzeja.
Ako ranije niste čuli za ova kolica, a odnekud su vam ipak poznata, sasvim moguće da je zbog saobraćajnih i vozačkih dozvola. Upravo na njima je utisnuta stilizovana verzija i to ne samo zbog istorijskog značaja već i zato što se na njima nalazi savršeno urađeni točak.
U pitanju je trokolica napravljena od gline koju vozi antropomorfna figurina obučena u zanimljivu nošnju.
"Možemo da vidimo kako je izgledala odeća iz dobra bronzanog doba kao i stilizovani nakit za koji znamo da je postojao u to vreme, da je dugo nošen, da je recikliran", objašnjava kustos.
Dupljajska votivna kolica kao i skulpura Danubius su prvi predmeti iz Narodnog muzeja koji su dobili status zaštite kao predmeti od izuzetnog značaja za kulturni i istorijski identitet Srbije.
Komentari (0)