Branislav Trifunović: Čovek je isti na svim meridijanima i može biti samo dobar ili loš

Komentari

Autor: Fest

03/03/2022

23:21

Branislav Trifunović: Čovek je isti na svim meridijanima i može biti samo dobar ili loš

Branislav Trifunović - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević

veličina teksta

Aa Aa

U srpsko-američkoj koprodukciji "Gejm" Ane Lazarević, čija je premijera u okviru 50. Festa bila u Domu omladine, glavnu ulogu igra Branislav Trifunović koji tumači lik Strahinje, nesnađenog čoveka koji je uključen u lanac krijumčarenja migranata na Baklanu. O "Gejmu", Strahinji i još po nečemu Trifunović je govorio u intervjuu koji je objavljen na zvaničnom sajtu Festa, a koji u celini objavljujemo.

- Tekst je bio samo polaznica, nakon čega smo se fokusirali na te tišine, na poglede, na ta stanja koja doživljavaju likovi u ovom filmu, na te emocije koje se ne izgovaraju, što se može činiti da je glumački teško, ali meni je daleko uzbudljivije i zanimljivije. Tekst je u ovom filmu samo neka polaznica za dalji razvoj priče i Ana je to rediteljski sjajno osetila. U ovom filmi bitnije su stvari koje se ne izgovore i kojih ima dosta, reči su Trifunovića.

Prema vašim rečima Strahinja je "dobar čovek u zlim vremenima"?

Razumem te ljude koje su okolnosti naterale da rade nešto za šta znaju da nije baš najispravnije, naravno tu su i oni krivi, ali pretpostavljam da svako ima pravo na neku grešku. Oni moraju da prežive i moraju da idu dalje. Razumem da ima toga da ljudi ne znaju da komuniciraju sa svojom decom i sa svojim suprugama i sa ljudima kojima su okruženi i da su jednostavno napravljeni tako da im komunikacija nije najjača strana, kao što je to Strahinja.

Ne mogu da ga osuđujem, niti sam hteo da ga osuđujem zbog toga što radi. Hteo sam da mu nađem srž, a veliki broj meseci, više godina smo radili na ovom scenariju, da mu dam nešto dobro i zato je taj kraj takav kakav je, jer se on trudi da bar nešto u životu uradi kako treba. Zato sam insistirao da svemu "loše što radi" pokušamo da napravimo protivtežu. Kao i u životu, ništa nije u jednoj boji, ne postoji jedna istina, meni se čini postoji više istina.

Kada gledate bilo šta što se dešava u svetu oko vas teško da možete da odlučite da je samo jedno jasno i tačno. Čovek je kompleksno biće, pa samim tim i ovaj Strahinja bi trebalo da bude čovek sa više od jedne dimenzije.

Sa vama u filmu igralo je više naturščika koji su na neki način imali zadatak da predstave svoju stranu priče?

Oni znaju da ne mogu da lažu, oni su to što jesu i samim tim teraju i vas na iskrenost, da ne možete da lažete. Nekako je ta komunikacija koju smo ostvarili pre snimanja filma i tokom snimanja filma bila divna, jer su oni divni i vaspitani mladići bez obzira što dolaze iz nama nekih "dalekih zemalja". Oni su vrlo dobro upoznati sa muzikom, sa stvarima koje se dešavaju u Evropi i svetu, vrlo obrazovana i divna deca. Ja se i danas vrlo redovno čujem sa njima.

Njih trojica su uspeli da pobede u "gejmu" i uspeli su da dođu do zemalja nemačkog govornog područja. Oni se trude da tamo završe neke škole i stalno pišu. Kako su mi obećali na snimanju, da će završiti fakultete i da neće biti neki zgubidani, oni upravo to i rade. Kao i Mehdi koji je ostao ovde i koji se trudi da svoj život napravi kod nas. Sve su to dobra deca uprkos tome što se stalnio priča o tim nekim kulturološkim ralzikama, ali čovek je isti na svim meridijanima i može biti samo dobar ili loš.

Taj čovek koji je isti na svim meridijanima i može biti samo dobar ili loš, kakav je u filmu "Gejm"?

U startu filma imamo Srahinju i njih, za koje smo naučeni da su to neki ljudi koji su postpuno različiti. Onda kako vreme ide, kako provode neko vreme zajedno u kolima, kako spavaju u toj šumi, kako provode neko vreme u hotelu u Hrvatskoj, kod njih se bude osećanja koja su suštinski slična jer su ljudi, i to u nama budi neizvesnost, jer ne znamo šta će se sa njima desiti, znamo da će doći taj trenutak da nešto urade, da pređu ili da se desi nešto zbog čega će odustati od toga i to drži gledaoca budnim i pod tenzijom. To je čudan put za gledaoca jer u jednom trenutku počinje da navija za sve, što se retko dešava u filmu.

Koliko je iskusvo rada sa tinejdžerima koje ste akumulirali režirajući komad "Beton mahalu" pomoglo u ovom filmu?

Meni je to uvek bilo zanimljivo i pre "Beton mahale" sam radio sa nekim klincima koji su upisivali akademije i naravno i posle toga i sada sa njima - Jusufom, Hamidom Mehdijem i Amirom. Meni je zanimljivo kad neko dete koliko god da je talentovano ili manje talentovano nešto zanima i da ga nešto muči, brine, tera da se pita, da kopa po nečemu. Kad imate tako decu koja su čistija i otvorenija od odraslih i hoće da čuju i da private nešto novo onda je to razmena energije koja je divna.

Ovi klinci su bili zaista fantastični po tom pitanju, nisu hteli ni mene da dovedu u neprijatnu sitaciju, jer smo stvorili takav odnos i nisu hteli ni sebe da izblamiraju, a još su hteli o sebi da progovore na jedan način na koji se u javnosti o njima ne zna. Imali su vrstu odgovornosti koja je mnogo veća od moje. Sa takvom decom je dvino raditi, zato što su divni ljudi.

Za vama je i određeno producentsko iskustvo, koliko su uslovi za snimanje filma u Srbiji danas pogodni?

Teško je svakako, ali je poslednjih par godina jako teško, ali uvek je teško ako hoćete da se bavite nekim nekomercijanim stvarima. Sve manje je razumevanja za to. U ovoj zemlji se domaći umetnički film sve manje ceni. Snimiti film o migrantima u Srbiji je teško, pa i ovaj, sem toga što je dobio nešto malo sredstava za razvoj projekta - "Gejm" nije prošao ni na jednom konkursu.

Film Miloša Pušića koji je ovde u takmičarskoj konkurenciji nije prošao ni na jednom konkursu a, kasnije je dobio manja sredsta za postprodukciju. Taj film je prikazan i Berlinu u Panorami. Dosta su čudni kriterijumi i odnos prema takvoj vrsti filma. I film "Heroji radničke klase" i "Gejm" pokazuju koliko je u Srbiji teško snimiti film koji nije čisto komercijani.