Mesopotamska kolevka stvaralaštva: Prva umetnica na svetu čije ime istorija pamti

Komentari

Autor: AramcoWorld

27/10/2022

08:57

Mesopotamska kolevka stvaralaštva: Prva umetnica na svetu čije ime istorija pamti - Copyright Printscreen YouTube/DrAmandaForeman

veličina teksta

Aa Aa

Vinsent Van Gog, Frida Kalo, Fjodor Dostojevski, Petar Iljič Čajkovski... ogroman je broj umetnika koje će pamtiti mnoge generacije verovatno i vekovima nakon što su napustili ovaj svet. Ali ko je prvi umetnik čije ime znamo?

Iako umetnost postoji od kada i Homo sapiens, prva ličnost koja se bavila umetničkim stvaranjem, a čije ime istorija pamti je mesopotamska pesnikinja, princeza i sveštenica Enheduana.

Ovoj ženi koja je živela u Mesopotamiji oko 3.400 ili 2.000 godina pre nove ere, posvećena je nova izložba u nujorškoj Morgan biblioteci

Ako nikad niste čuli za Enheduanu, niste usamljeni. Vekovima je bila zaboravljena, sve do 1927. godine, kada je arheolog ser Lenard Vuli iskopao predmete sa isklesanim njenim imenom. Na sumerskom ono znači "Rajski ukras", a Enheduana je komponovala 42 himne i napisala tri poeme koje naučnici smatraju važnim delom kulturnog nasleđa Mesopotamije.

Ona je imala i veliku političku moć, budući da je bila ćerka Sargona Velikog, čoveka kog pojedini istoričari smatraju osnivačem prve imperije na svetu. Ona je igrala ključnu ulogu u povezivanju severne mesopotamske regije Akad, gde je Sargon prvi put dospeo na vlast, pre nego što će zauzeti sumerske gradove-države na jugu. Enheduana je pomogla da se verovanja i rituali povezani sa sumerskom boginjom Inanom povežu sa akadskim kultom boginje Ištar, što je bila i tema njene poezije.

Svaka od himni koju je napisala za 42 hrama u južnoj polovini zemlje isticao je jedinstveni karakter boginje zažtitnice vernicima u tim gradovima, a one su prepisivane u hramovima stotinama godina nakon Enheduanine smrti.

Glinene tablice sa uklesanim rečima himni izloženi su na novoj izložbi, a u jednoj od njih - "Vozdviženje Inane" ona opisuje svoj kreativni proces.

"Rodila sam,
O uzvišena gospo, ovu pesmu za tebe.
Onu što sam ti u ponoć izustila,
neka ti pevač ponovi u podne!"

Na kraju himni, stajao je potpis: "Sastavljač ove tablice je Enheduana. Gospodaru moj, ono što je stvoreno ovde, niko pre nije stvorio".

Na jednoj od tablica koju je pronašao Vuli 1927. Engeduana prikazana u pratnji dve, jednostavno odevene žene, kako zajedno nose ritualne predmete ka stepenicama hrama.

Drevni feminizam

Tema izložbe, pored Enheduane, je i učešće žena u društvu Mesopotamije, gde su imale gotovo ravnopravan položaj. Mesopotamija trećeg milenijuma pre nove ere bila je manje patrijarhalno društvo, a žene su mogle da imaju svoj posed i nasleđuju ga, a takođe ostavljaju u amanet budućim pokolenjima.

U tom periodu, Mesopotamija je počela ubrzano da se razvija i stvara jake trgovačke spone u regionu. Rast ekonomske moći, značio je i otvaranje novih radnih mesta, a time i priliku za žene da se pozicioniraju u društvu van tradicionalnih uloga.

One su se bavile keramikom, tkale, pekle hlebove, vodile brigu o životinjama i njihovom razmnožavanju, proizvodile alkoholna pića i stvarale umetnička dela.

Glavni eksponat na ovoj izložbi živopisna posmrtna kruna kraljice Puabi, koja je živela oko 150 godina pre Enheduane.

Njen ukras za glavu napravljen je od zlatnog "lišća" i traka, kao i perlica od dragocenog lapis lazuli kamena i karneola. Na vrhu je češljić ukrašen zvezdolikim cvetovima od zlata, kao i minđuše u obliku meseca. Ipak, o njoj vrlo malo znamo, sem imena, koje je pronađeno na cilindričnom pečatu na njenom telu.