Igre 
Lukrecija Bordžija - ubica i preljubnica ili žrtva porodičnog imena?
Komentari18/04/2022
-20:07
Renesansnom Italijom vladale su moćne i bogate porodice, o čijim se delima i nedelima i danas raspreda: Medičijevi, koji su upravljali Firencom, do vrha su stigli služeći se mitom i korupcijom; Malateste iz Riminija bili su brutalni prema svojim neprijateljima, a Sforce iz Milana nisu birali sredstava da dođu do političkog uticaja.
Ali nijedna od njih nije bila na zlom glasu kao Bordžije, a teret tog prezimena kroz istoriju je najviše nosila Lukrecija, ćerka kardinala Rodriga de Bordžije, koji će kasnije postati papa Aleksandar VI.
O njoj se već pola milenijuma pričaju šokantne priče, između ostalih, da je bila ljubavnica svog rođenog brata Čezara, ali i oca i da je trovala sve neprijatelje svoje moćne porodice.
Ali šta je od svih nepočinstava koje su njoj i njenoj porodici pripisivani kroz vekove istina, i dalje je sporno.
Lepa papina kći
Lukrecija je bila Rodrigova vanbračna ćerka, koju je dobio sa glavnom naložnicom, Vanozom dei Katanei 18. aprila 1480. godine i za razliku od mnoge ostale dece koju je dobijao sa različitim ženama, priznao je kao svoju.
Odrastala je u Rimu, okružena intelektualcima i pripadnicima najviših slojeva društva, a do tinejdžerskih dana tečno je znala da govori španski, katalonski, italijanski, francuski, latinski i grčki.
Moćne veze koje je imala njena porodica, a koje su se često učvršćivale brakom, već u 13. godini donele su joj muža - Đovanija Sforcu, pripadnika pomenutih vladara Milana, ali je četiri godine kasnije, nakon što su Bordžije uvidele da im kontakti sa tom kućom ne donose naročito mnogo koristi, brak je poništen.
Povezane vesti
Besan zbog odluke, Đovani je optužio Lukreciju za incest sa ocem, a zbog glasina da je bila trudna u trenutku poništenja, morala je da provede šest meseci u manastiru.
Na posletku, Sforce su odustale od borbe protiv poništenja braka, pod uslovom da zadrže miraz.
Ni u drugom braku Lukrecija nije imala sreće - otac joj je ugovorio venčanje sa Alfonsom Aragonskim, koji je krišom šurovao sa Francuzima, što je prema mišljenju savremenih istoričara, najverovatniji uzrok toga što je jednog dana pronađen mrtav u svom domu.
Međutim, Rimom su kružile glasine da ga je iz ljubomore ubio Lukrecijin brat Čezare, koji je navodno bio zaljubljen u svoju sestru.
Sledeći brak bio je za nju "treća - sreća". Iako joj je muža - Alfonsa d'Estu, vojvodu od Ferare - ponovo dodelio otac, s njim je ostala do kraja života.
Alfonso je bio veliki mecena i poručivao je umetnička dela Ticijana i Belinija, ali je i sam bio moćan i uticajan.
profimedia
U Italijanskim ratovima bio je protiv Venecije i ostao saveznik francuskog kralja Luja XII čak i kada je papa Julije II potpisao mirovni sporazum sa Mletačkom republikom. Zbog toga je ekskomuniciran iz katoličke crkve, ali je i zadobio poštovanje građana Ferare, a time i njegova supruga.
Povezane vesti
Ona mu nije bila verna, a kao dokaz, postoje pisma koja je pisala svom zetu Frančesku s takvom strašću, da su inspirisala i pesnika Lorda Bajrona. Pa ipak, sa Alfonsom je dobila osmoro dece, od kojih je četvoro dočekalo odraslo doba.
Međutim, gubitak sina Rodriga kog je dobila u prethodnom braku je za nju bio veliki udarac, posle kog se na duže vreme povukla u manastir i prema pisanju savremenika, više nikada nije bila ista.
Sve glasine i skandali koji su joj se pripisivali, do Ferare kao da nisu stizale, a njeni građani su s tugom dočekali njenu preranu smrt 1503, u njenoj 39. godini života.
Povezane vesti
Mit o razvratnim Bordžijama
Ipak, priče o razvratu lepe papine kćeri, kao i tome da je trovala neprijatelje svoje porodice, opstale su sve do 19. veka, kada ih je zacementriala predstava Viktora Igoa "Lukrecija Bordžija", a zatim i istoimena opera Gaetana Donizetija.
Bordžije i njihove navodne intrige, spletke, ubistva i razvrat bili su tema mnogih tv serija i filmova, od kojih je poslednja sa Džeremijem Ajronsom kao Rodrigom i Holidej Grejndžer kao Lukrecijom emitovana od 2011. do 2013. godine.
Istoričari, pak, već nekoliko decenija sumnjaju u opravdanost takvih glasina. Jedan od njih - Aleksandar Li - navodi tri razloga zbog kojih su savremenici te porodice smišljali tako teške optužbe na račun njenih članova.
Prvi je taj da su Bordžije španska porodica i da je u Italiji zbog njihovog uticaja na severni deo poluostrva, počela da se širi takozvana "Crna legenda" antišpanska propaganda, koja je sve pripadnike tog naroda poistovećivala sa represijom, brutalnošću i surovošću.
Činjenica da su Bordžije bili poreklom iz Valensije i da je Aleksandar VI pomogao da se Španija još više približi Italiji značila je da će porodica dobiti isto obeležje.
Drugi razlog je taj što su bili stranci. Papska stolica vekovima je percipirana kao primarno italijanska institucija, naročito zbog ogromnog uticaja koji je imala, kako u zemlji, tako i u celoj Evropi, a Bordžije su bile anomalija.
"Nije toliki problem bio ni to što nisu Italijani, nego činjenica da su Kalst III (Alfonso Bordžija) i Aleksandar VI (Rodrigo Bordžija) bogatili svoju porodicu na uštrb Italijana", piše istoričar Li u svom tekstu o toj porodici objavljenom na portalu History Today.
Treći i najvažniji razlog bio je taj što nisu sledili proveren recept drugih porodica koje su svoje bogatstvo zasnivale na papskoj naklonosti. Umesto da sputaju svoje ambicije i polako se uspinju na društvenoj lestvici, oni su "preskakali stepenice" i suviše se oslanjali na autoritet pape, ne obazirući se na svoje sugrađane.
Čim je Aleksandar VI umro, njihova imperija se urušila, a čak su i dotadašnji prijatelji požurili da ih ocrne. Toga nije pošteđena ni Lukrecija, čije telo danas počiva u Manastiru Tela Hristovog u Ferari.
Komentari (0)