Kao sa druge planete: U srcu okeanske tame na dubini preko 9.000 metara, otkriveno izobilje novih vrsta

Naučna ekspedicija predvođena kineskim istraživačima otkrila je novi podvodni ekosistem na dubinama većim od 9.500 metara, tokom misije u najdubljim delovima Tihog okeana.

Oni su pronašli guste kolonije raznovrsnih, nikada ranije viđenih vrsta, koje sada predstavljaju najdublji poznati ekosistem na planeti, koji uopšte ne zavisi od sunčeve svetlosti.

Ovo otkriće pomera granice poznatog kada je reč o mestima gde život može da opstane na Zemlji.

"To je jedinstven ekosistem, nešto potpuno novo što dosad nismo videli", kaže Dominik Papino, astrobiolog i koautor studije objavljene u časopisu Nature za Washington Post.

Bića sa dna okeana otkrivena su u Kurilsko-kamčatskoj i Aleutskim brazdama između Rusije i Aljaske.

U zoni boga Hada

Decenijama su naučnici proučavali životinje koje uspevaju u blizini hidrotermalnih izvora - pukotina u morskom dnu iz kojih izbija vrela voda. Ali stvorenja koja žive oko hladnih izvora - mesta na kojima gasovi poput metana i vodonik-sulfida cure pri skoro nultim temperaturama - do sada su bila slabije istražena.

Zato je prošlog leta ekspedicija u severozapadnom Pacifiku koristila kinesku podmornicu "Fendouzhe", sa ljudskom posadom, kako bi zaronila u hadalnu zonu, najdublji deo okeana, nazvan po Hadu, grčkom bogu podzemlja.

Kina, SAD i druge zemlje sve više pokušavaju da iskoriste mineralna bogatstva morskog dna, za električne automobile i druge tehnologije, što izaziva zabrinutost zbog potencijalnog narušavanja života u dubinama. Ipak, brazde koje su istraživane u ovom radu verovatno su suviše duboke za rudarenje.

"Ljudi veoma malo znaju o dnu tih brazdi, jer nismo imali tehnologiju koja bi nam omogućila da odemo tamo", kaže Du, geohemičarka sa Kineskog instituta za nauku i inženjering dubokog mora.

Ali sada kada su konačno stigli do dna, naučnici su otkrili da nisu sami. Našli su životinjske zajednice, predvođene morskim cevastim crvima i mekušcima, koje se prostiru duž više od 2.500 kilometara potpune tame.

Na drugim mestima na Zemlji, sunčeva svetlost pokreće lanac ishrane – kroz fotosintezu biljaka i algi. Do sada se smatralo da stvorenja u morskim brazdama preživljavaju hraneći se ostacima mrtvih životinja koje padnu s površine.

Ali u hadalnoj zoni, čini se da je put do hrane mnogo složeniji.

Analize gasova koji cure iz morskog dna pokazuju da mikrobi tamo razgrađuju organsku materiju nakupljenu u brazdama, i pritom oslobađaju metan. Simbiotske bakterije koje žive unutar cevastih crva i mekušaca apsorbuju taj metan i vodonik-sulfid iz hladnih izvora i pretvaraju ih u organsku materiju kojom hrane svog domaćina.

Ovaj proces, poznat kao hemosinteza, možda zvuči kao naučna fantastika, ali Papino podseća da i ljudi imaju bakterije koje im pomažu u varenju: "Imamo i mi svoje bakterije u crevima".

Naučnici očekuju da će mnogi uzorci koje su doneli sa sobom predstavljati dosad nepoznate vrste – koliko tačno, još ne znaju.

"To je tema za narednu studiju", kaže Papino.

Poreklo života na najvećim dubinama planete

Takođe još nije jasno kako ova bića preživljavaju ekstremno visok pritisak na tim dubinama.

"Mora da imaju neku foru, ili jedinstven metabolički mehanizam da se prilagode", smatra Du.

Najveće iznenađenje, prema rečima biologa Lesli Blankenship-Vilijams, ipak nije sam život – već njegov izvor: hranljivi metan, izgleda, ne potiče iz geoloških dubina, već iz mikroba u sedimentima.

"Dugo se pretpostavljalo da u dubinama postoje razvijene hemosintetske zajednice, ali ovo je prvi rad koji potvrđuje njihovo postojanje ispod 9.000 metara i na više lokacija", kaže Blankenship-Vilijams, profesorka na koledžu Palomar u Kaliforniji.

Ekspedicija je tokom 40 dana zaronila 23 puta, i u 19 navrata otkrila život – što sugeriše da su hadalni ekosistemi možda češći nego što smo mislili.

Ova ekstremna prilagodljivost života daje nadu i onima koji tragaju za životom u okeanima drugih svetova – poput Jupiterovog ledenog meseca Evrope.

"Ima oko 3,7 milijardi godina između najstarijih fosila životinja i najstarijih mikroba na Zemlji. Ako su okeani van Zemlje postojali milijardama godina, možda su se tamo razvili slični hemosintetski ekosistemi sa životinjama koje bismo mogli da prepoznamo", zaključuje Papino.