Mini tableta za najmlađe u trci za Medis nagradu: Prof. dr Milica Bajčetić među 18 najboljih u regionu

Medis nagrada za medicinska istraživanja, jedno od najznačajnijih regionalnih priznanja u oblasti medicine, ove godine ima i dve finalistkinje iz Srbije. Među njima je i prof. dr Milica Bajčetić sa Medicinski fakultet u Beogradu, koja je nominovana za izuzetan doprinos u oblasti kliničke farmakologije.

Kako ističe, iako ne bi mogla precizno da izmeri značaj same nagrade, činjenica da se ona dodeljuje već 12 godina i da okuplja vrhunske istraživače iz srednje i jugoistočne Evrope, govori dovoljno o njenom ugledu.

"Konkurencija je zaista bila ozbiljna. U pitanju su vrlo kvalitetni radovi, a svi finalisti i nagrađeni dolaze sa prestižnih fakulteta. Lep je osećaj kada se naučni rad verifikuje i nagradi na ovakav način", kaže Bajčetić.

Za razliku od uobičajenih prijava, profesorku Bajčetić kontaktirali su direktno iz Medisa, nakon što je predsednica žirija uočila njene radove objavljene na PubMedu. U prvi mah, priznaje, poruku je previdela.

"U moru mejlova koje svakodnevno dobijam, prvi put sam to ignorisala, jer sam mislila da je reč o nekoj od brojnih sličnih aktivnosti. Međutim, ponovo su me kontaktirali i tada sam prihvatila nominaciju. Bilo je više od 300 prijavljenih, a samo 18 je ušlo u finale", objašnjava ona.

Ulazak u finale za nju je, kako kaže, pre svega lično priznanje.

"Već sebe smatram seniorom, nisam više omladinka u tom smislu. Bila sam srećna što je neko prepoznao trud, rad i inovaciju i što je istraživanje ušlo u finale. To znači da je prepoznato kao nešto što vredi", navodi profesorka.

Euronews Srbija

Prema njenim rečima, kriterijumi su vrlo precizni – od renomea časopisa u kojem je rad objavljen, do značaja istraživanja za kliničku praksu i unapređenje zdravstvenog sistema.

"Svi radovi su objavljeni u prestižnim časopisima, autori su već nagrađivani naučnici sa ozbiljnim istraživačkim opusom. To nisu istraživanja radi nauke, već radovi koji imaju konkretnu primenu – unapređuju terapijske i dijagnostičke procedure, ali i bazična znanja koja su važna za razvoj medicine", ističe Bajčetić.

Inovacija za najmlađe: Mini tableta od dva milimetra

Rad za koji je nominovana predstavlja, kako kaže, pravu inovaciju u pedijatrijskoj farmakologiji – oralnu disperzibilnu mini tabletu veličine svega dva milimetra.

„Kada se stavi na jezik novorođenčeta ili malog deteta koje ne može da proguta klasičnu tabletu, ona se u roku od deset sekundi dezintegriše i resorbuje. Svako ko ima decu zna koliko je teško lečiti bolesno dete u najmlađem uzrastu, jer standardizovani farmaceutski oblici nisu prilagođeni tom uzrastu“, objašnjava ona.

Reč je, kako naglašava, o prvom farmaceutskom obliku te vrste u svetu namenjenom novorođenčadi i maloj deci.

U okviru tog inovativnog oblika ispitan je i lek Enalapril, koji se decenijama koristi u terapiji, ali bez dovoljno podataka o njegovoj farmakokinetici i farmakodinamici kod dece.

Problem „off-label“ upotrebe lekova

Profesorka podseća da je u pedijatriji decenijama prisutan problem takozvane „off-label“ upotrebe lekova – primene van odobrene licence.

Nakon talidomidske katastrofe 1960-ih, kada su se deca rađala bez ekstremiteta jer su njihove majke tokom trudnoće uzimale lek talidomid, uveden je rigorozan sistem licenciranja lekova. Svaki lek mora da prođe detaljna predklinička i klinička ispitivanja kako bi se garantovala bezbednost, efikasnost i kvalitet.

Međutim, apsurdno je, kako kaže, da su klinička ispitivanja u pedijatriji decenijama bila zabranjena, sve do 2007. godine u Evropskoj uniji.

„Podatke dobijene kod odraslih ekstrapolirali smo na decu. A deca nisu mali ljudi – postoje ogromne razlike u tome kako se lek ponaša u organizmu, i to u sve četiri faze razvoja. Zato je neophodno da se lekovi ispituju baš u dečjoj populaciji“, naglašava ona.

Njihova studija potvrdila je kako se Enalapril ponaša kod dece sa srčanom slabošću izazvanom urođenim srčanim manama i dilatacionom kardiomiopatijom.

Petnaest godina rada i evropska podrška

Put od ideje do realizacije trajao je više od 15 godina. Ideja je nastala 2010. godine, a projekat je finansiran kroz program Evropske komisije FP7, preteču današnjeg programa Horizon Europe.

Konkretan rad započet je 2013. godine, a finalizovan 2019. Nakon obrade rezultata i izveštaja Evropskoj komisiji, usledile su publikacije i komercijalizacija proizvoda.

Mini tableta je prodata farmaceutskoj kući Proveka, a profesorka Bajčetić je inovaciju predstavila i na kongresu dečje kardiologije u Portu.

Danas se ovaj lek koristi u nekoliko evropskih zemalja, a profesorka se nada da će uskoro biti dostupan i u Srbiji.

„Velika je satisfakcija kada vidite da nešto što je počelo kao ideja zaista zaživi u praksi i pomogne najmlađim pacijentima“, zaključuje Bajčetić.

Kompletno gostovanje Milice Bajčetić pogledajte u video prilogu na početku teksta.