Kontroverza koja trese naučni svet: "Ljudska tela bez mozga" kao zamena za testiranje na životinjama i izvor organa

Ogromnu debatu u naučnom svetu, ali i široj javnosti, izaziva predlog o stvaranju "ljudskih tela bez mozga", koja bi se koristila za transplantaciju organa i eksperimentalna testiranja, čime bi se u potpunosti zamenila upotreba životinja u laboratorijama.

Reč je o ideji koja je do nedavno pripadala isključivo sferi naučne fantastike, ali sada privlači milijarde dolara investicija i, pomalo neočekivano, nailazi na podršku čak i od organizacija za zaštitu prava životinja.

Ova nova tehnologija zasniva se na onome što biotehnološke kompanije nazivaju "bodyoids" (bodioidi) – funkcionalnim ljudskim telima koja poseduju kompletne sisteme organa, ali nemaju mozak i, samim tim, svest.

Pobornici ovakvog pristupa tvrde da bi korišćenje ljudskog DNK u ovakvim strukturama moglo da predstavlja etički i naučno pouzdaniju alternativu u odnosu na eksperimente na životinjama.

Neočekivana podrška boraca za prava životinja

Posebno iznenađuje činjenica da međunarodna organizacija PETA otvoreno podržava ovo istraživanje. U svojim izjavama, predstavnici organizacije okarakterisali su ovu tehnologiju kao "revolucionarnu", ističući da može značajno doprineti smanjenju eksploatacije životinja u laboratorijama.

Direktorka za naučnu politiku britanskog ogranka PETA-e, dr Džulija Bejns, navela je da, iako ideja podseća na filmski scenario, upotreba ljudskog DNK u ove svrhe nije samo izvodljiva, već i "jasno superiornija" od eksperimentisanja na životinjama.

Kako je objasnila, milioni životinja i dalje pate u laboratorijama širom sveta, proživljavajući bol, strah i ogroman stres.

"Eksperimentalno korišćenje životinja je naučno problematična praksa. Zbog toga se sve više naučnika okreće naprednim tehnologijama tražeći načine da u potpunosti zamene njihovu upotrebu", istakla je dr Bejns.

Istovremeno je podvukla da svaki napredak u ovoj oblasti mora biti praćen strogim etičkim uslovima, kako bi se osiguralo da se ne stvore novi oblici "bića" koja bi mogla da osete bol ili razviju svest.

Višemilionske investicije i interesovanje biznis sektora

pixabay

Tehnologija "bodioida" je još uvek u ranoj fazi, ali već privlači snažno interesovanje investitora. Američka biotehnološka kompanija R3 BIO iz Bostona obezbedila je višemilionska sredstva za razvoj ovakvih "ljudskih bioloških platformi".

Među investitorima su poznata imena iz sveta tehnologije i fondova rizičnog kapitala, sa ciljem da se ubrzaju istraživanja i omogući proizvodnja ovakvih struktura u bliskoj budućnosti.

Izvršni direktor jednog od investicionih fondova koji podržava ovaj projekat ocenio je da je zamena oštećenih organa verovatno efikasnija opcija od njihovog dugotrajnog lečenja i popravljanja. "Ako uspemo da stvorimo nesvesno, 'bezglavo' ljudsko telo, ono bi moglo postati izvanredan izvor organa za transplantaciju", naglasio je on.

Rezerve, ali i velika očekivanja

Uprkos optimizmu investitora, sama kompanija R3 BIO zadržava nešto uzdržaniji stav. Njeno rukovodstvo izbegava preterano smele prognoze, prepoznajući ogromne tehničke i etičke prepreke koje prate ovakav poduhvat.

Ipak, kompanija insistira na tome da je razvoj kompletnih "ljudskih bioloških modela" od presudnog značaja za budućnost medicinskih istraživanja. Prema rečima izvršne direktorke, postoji hitna potreba za sistemima koji će u potpunosti simulirati funkcionisanje ljudskog organizma – uključujući krvne sudove, imuni sistem i hormonske procese.

Kako ističe, ovakvi modeli bi mogli da metabolišu lekove, razvijaju upale i reaguju na bolesti u celini, umesto da se istraživanja, kao do sada, ograničavaju na proučavanje izolovanih tkiva.

Izazov naredne decenije

Prelazak sa testiranja na životinjama na potpuno ljudske biološke modele mnogi smatraju neophodnim, ali izuzetno teškim procesom. To zahteva značajna ulaganja, institucionalnu podršku i međunarodnu saradnju.

Sama naučna zajednica priznaje da se ljudsko telo ne može posmatrati kao skup nezavisnih delova. Naprotiv, reč je o izuzetno složenom sistemu u kojem svaka funkcija utiče na ostale. "Ne možemo nastaviti da proučavamo bolesti fragmentarno i da očekujemo da će se rezultati doslovno preslikati u realnost pacijenta", naglašava se u naučnim krugovima.

Uprkos brojnim poteškoćama, zagovornici ove tehnologije smatraju da je to jedino naučno i etički održivo rešenje za potpuno ukidanje eksperimenata na životinjama. Da li će "bodioidi" preći iz teorije u praksu, ostaje jedno od najvećih i najintrigantnijih pitanja savremene biotehnologije.