"Povratak čoveka na Mesec": Aleksić za Euronews Srbija o misiji Artemis 2 i istorijskom letu astronauta NASA

Posada NASA koja je učestvovala u misiji Artemis 2 upravo se vraća na Zemlju, nakon putovanja koje je oborilo rekorde u udaljenosti svemirskih letova i dovelo ljude najbliže površini Meseca. O značaju ovog putovanja, tehničkim detaljima i pripremama za dugoročni boravak na Mesecu, za Euronews Srbija govorio je Jovan Aleksić iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

"Ovaj program, Artemis, predstavlja povratak čoveka na Mesec i pripremu za izgradnju baze koja će omogućiti dugoročan boravak na mesečevoj površini. Slično kao što je program Apollo pre 50 godina imao 17 misija, Artemis je takođe podeljen u nekoliko faza koje vode ka cilju“, objasnio je Aleksić u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Prva misija Artemis 1 bila je bez ljudske posade i imala je za cilj obletanje Meseca i snimanje terena. Artemis 2, s ljudskom posadom, imala je za zadatak da testira stanje astronauta tokom putovanja, kao i da prikupi podatke o njihovoj fizičkoj i psihičkoj kondiciji.

Euronews Srbija

"Astronauti nisu samo istraživači, već i subjekti istraživanja. Na njima su senzori koji mere puls, krvni pritisak i sve fiziološke promene tokom leta. Ove informacije su ključne za planiranje budućih misija, uključujući spuštanje ljudi na površinu Meseca i izgradnju baze", dodaje Aleksić.

Razlike između programa Apollo i Artemis su značajne. Dok su Apollo misije bile kratkotrajne posete ekvatorijalnom delu Meseca, Artemis planira dugoročni boravak na južnom polu Meseca, do sada neistraženom delu, sa ciljem izgradnje stalne baze.

Zašto probni let pre sletanja na Mesec?

Aleksić ističe da ovakvi poduhvati zahtevaju postepenu pripremu.

"Ne možete odmah poslati ljude da žive na Mesecu šest meseci. Prvo se ispituje teren, potom se šalju probne misije sa ljudskom posadom kako bi se testirao uticaj leta na telo, a tek potom dolazi red na spuštanje i dugoročni boravak. Astronauti moraju biti izuzetno fizički i psihički spremni, jer 10 dana u zatvorenoj kapsuli bez izlaska napolje predstavlja ogroman izazov".

Pored četiri astronauta u kapsuli, svaka misija ima i rezervne članove posade, spremne da zamene bilo koga u poslednjem trenutku. 

"Uz njih stoje hiljade naučnika, inženjera, lekara i psihologa koji proveravaju svaki detalj. Čak i mali problem, poput nepovezanog šrafa, može odložiti lansiranje, jer greške u svemiru mogu biti fatalne", napominje Aleksić.

Rutina u svemiru – hrana, vežba i san

Za vreme misije, astronauti se suočavaju sa bestežinskim stanjem koje utiče na mišiće i kosti. Zbog toga provode nekoliko sati dnevno vežbajući na spravama koje simuliraju otpor i opterećenje. Njihove kapsule imaju krevet, toalet i sve potrepštine za život, a san se prilagođava cirkadijalnom ritmu, budući da ne postoji prirodna naizmenična promena dana i noći.

Hrana je nutritivno prilagođena da održi zdravlje posade, dok konstantno praćenje fizioloških parametara omogućava kontrolu stanja organizma.

"Sve ove pripreme smanjuju rizik, ali nikada ga potpuno ne eliminišu. Svaka misija nosi rizik, a postoje i istorijski primeri neuspešnih letova sa tragičnim posledicama", objašnjava Aleksić.

Povratak i značaj misije

Ova misija predstavlja ključnu fazu u povratku čoveka na Mesec i pripremi za dugoročan boravak. Putovanje posade Artemis 2 ne samo da je oborilo rekorde u udaljenosti, već i pruža dragocene podatke koji će omogućiti sigurno sletanje i život na Mesecu u budućnosti.

"Tehnologija je napredovala, pripreme su rigorozne, a posada je spremna. Verujem da će se svi vratiti bezbedno na Zemlju, ali ovo je putovanje koje nosi i rizik i istorijski značaj", naglasio je Aleksić.

Kompletno gostovanje Jovana Aleksića pogledajte u video prilogu na početku teksta.