Šta ako je pre ljudi svet naseljavala neka druga civilizacija: Misaoni eksperiment koji je otvorio veliko pitanje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ako je pre više miliona godina na Zemlji postojala napredna civilizacija koja je koristila energiju i na kraju samu sebe uništila, da li bismo danas to mogli da prepoznamo? Da li bi iza sebe ostavila tragove u geološkom zapisu naše planete?
Odgovore na ova pitanja pokušali su da pronađu astrobiolog Adam Frenk i naučnik NASA Gevin Šmit, koji su svetu predstavili svoju "Silurijsku hipotezu" 2018. godine.
Rad, čiji je naziv inspirisan naprednom rasom reptila iz serije "Doktor Hu", istovremeno baca pogled duboko u prošlost Zemlje, ali i daleko u njenu budućnost, u trenutku kada ljudi sagorevanjem fosilnih goriva brzo menjaju klimu.
Silurijska hipoteza otvara velika pitanja o razvoju tehnološki naprednih civilizacija i o tome da li su sve one koje ovladaju energijom na globalnom nivou osuđene da na kraju same sebe unište ili ipak postoji mogućnost da žive održivo i opstanu milionima godina.
"Sva ta pitanja direktno se odnose na trenutak u kojem se danas nalazimo. Mi guramo planetu u novi klimatski režim... znamo da je to istina, zar ne? A ipak ne činimo ništa po tom pitanju", kaže Frenk za CNN.
Misterija stara 55 miliona godina
Sve je počelo 2017. godine kada je Frenk, profesor na Univerzitetu u Ročesteru koji traga za znacima života u svemiru, istraživao je da li bi svaka napredna civilizacija neizbežno izazvala klimatske promene, baš kao što to danas čini čovečanstvo.
Razmišljao je o drugim planetama i tog dana, još 2017. godine, rekao Šmitu da se time bavi "jer, naravno, znamo da na Zemlji nije bilo drugih civilizacija".
Povezane vesti
Međutim, Šmit mu je postavio pitanje koje ih je otisnulo u zajedničko istraživanje: "Kako to znaš?"
Razlog zbog kojeg je naučnik NASA-e uopšte razmišljao o mogućnosti da su na Zemlji nekada postojale napredne civilizacije bio je jedan davni događaj.
profimedia
Pre oko 55 miliona godina klimatski sistem planete potpuno je izmakao kontroli.
Globalna temperatura porasla je i do 8,3 stepena Celzijusa, ekosistemi su se urušili, a ogromne količine ugljenika koji zagreva planetu dospele su u atmosferu.
Taj period, poznat kao Paleocensko-eocenski termalni maksimum, prvi put je prepoznat devedesetih godina prošlog veka. Moguće je da ga je izazvala ogromna vulkanska erupcija ili iznenadno oslobađanje metana, ali pravi uzrok ni danas nije poznat.
Šmita su posebno zaintrigirale sličnosti sa današnjom situacijom, u kojoj ljudi podižu globalnu temperaturu i ubrzavaju izumiranje vrsta.
I to nije jedina neobjašnjena promena iz davne prošlosti Zemlje koja podseća na sadašnjost. Bilo je perioda kada su okeani ostajali bez kiseonika, kao i naglih skokova temperature.
Povezane vesti
Najverovatnije je reč o prirodnim klimatskim događajima. Ali šta ako nisu bili prirodni? Kako bismo to uopšte mogli da utvrdimo? I da li bi milioni godina izbrisali sve tragove?
Danas je urbanizovano svega oko jedan odsto Zemljine površine i ne bi bilo potrebno mnogo vremena da većina onoga što smo izgradili nestane.
Što je neka hipotetička civilizacija starija, teže bi bilo pronaći direktne dokaze poput predmeta ili građevina.
Tokom miliona godina Zemlja neprestano menja izgled. Tektonske ploče se pomeraju, vulkani eruptiraju, a erozija preoblikuje kopno.
Unsplash
Najstarije veliko očuvano kopneno područje na Zemlji jeste pustinja Negev na jugu Izraela, stara oko 1,8 miliona godina.
Pošto površina planete verovatno ne bi sačuvala mnogo tragova, naučnici su pažnju usmerili na fosile.
Međutim, fosilizuje se tek zanemarljivo mali deo životinjskih vrsta, a još manji broj fosila ikada bude otkriven.
Dinosaurusi su vladali Zemljom oko 180 miliona godina, ali do danas je pronađeno tek nekoliko hiljada gotovo kompletnih fosila.
Zbog toga bi bilo lako prevideti civilizaciju koja je postojala svega 100.000 godina, što predstavlja tek kratkotrajan trenutak u oko 400 miliona godina dugoj istoriji složenog života na Zemlji.
Hemijski tragovi kao mogući dokaz
Istraživači su zatim razmatrali tragove koje bi ostavile hemijske promene.
"Kada pogledate Veliki kanjon, vidite sloj za slojem koji predstavljaju različita razdoblja istorije Zemlje", objasnio je Frenk.
"Svaki od tih slojeva sastoji se od usitnjenih stena koje čuvaju sećanje na to kakav je tada bio hemijski sastav planete."
Ako je neka prethodna civilizacija promenila hemiju Zemlje, baš kao što su ljudi učinili ispuštanjem ogromnih količina ugljenika, takav zapis bi možda i danas postojao.
Naučnici su razmatrali i kakve bi tragove čovečanstvo moglo ostaviti iza sebe nakon nestanka naše civilizacije.
To uključuje ogromne količine plastike, veštačke hormone koji se koriste u poljoprivredi, kao i postojane hemikalije koje se gotovo ne razgrađuju u prirodi.
Sve to moglo bi da ostane zabeleženo u sedimentima koji će nastati za više miliona godina.
Isto važi i za teške metale koji se koriste u elektronskim uređajima.
Objavili studiju u koju ni sami ne veruju
Frenk ističe da cilj rada nije bio da dokaže kako je Silurijska hipoteza tačna.
Naprotiv, namera je bila da se pokaže koje bi dokaze trebalo mnogo detaljnije istražiti kako bi se utvrdilo da li je pre nas na Zemlji ikada postojala neka civilizacija.
Paul Marriott / imago stock&people / Profimedia
I Frenk i Šmit nalaze se u neobičnoj situaciji da su objavili studiju o teoriji u koju ni sami ne veruju, ali smatraju da ona još ne može potpuno da se odbaci.
Godinama nakon objavljivanja rada niko nije ozbiljnije nastavio to istraživanje, ali su pojedini naučnici izneli određene primedbe.
Geolog, paleontolog i profesor emeritus Univerziteta u Lesteru Jan Zalaševič ocenio je da je Silurijska hipoteza "divna i izuzetno podsticajna ideja".
Ipak, smatra da su Šmit i Frenk potcenili razmere u kojima su savremeni ljudi promenili planetu, kao i sposobnost procesa fosilizacije da sačuva istoriju događaja na Zemlji.
"Ne možemo isključiti mogućnost inteligentnih društava koja su postojala pre ljudi, možda dinosaurusa koji su pevali složene arije ili jurskih amonita koji su pisali poeziju", rekao je Zalaševič, koautor knjige iz 2025. godine "Odbačeno: Kako će tehnofosili postati naše krajnje nasleđe".
Ali, čim se izgrade gradovi, počne topljenje metala, proizvodnja i odbacivanje plastike, ostaje jasan trag, dodao je on.
Zalaševič smatra da se sa velikom sigurnošću može odbaciti mogućnost da je pre ljudi postojala civilizacija nalik našoj – "civilizacija koja proždire energiju, intenzivno menja okolinu, gradi i proizvodi ogromne količine otpada".
Važno pitanje za budućnost čovečanstva
Upravo je to, prema Frenkovim rečima, lepota nauke: "Objavite rad i pomislite: 'Sjajno.' A onda se pojavi neko i kaže da grešite."
Možda će neko pronaći nove dokaze koji će ukazati na drugačiji zaključak, a kako se istraživanja budu gomilala, formiraće se naučni konsenzus.
Za sada je, možda, najvažniji razlog za proučavanje ove hipoteze pitanje koje ona postavlja o dugovečnosti tehnološki naprednih civilizacija poput naše.
"Dovoljno smo pametni da razvijemo tehnologiju, ali možda nismo dovoljno pametni da shvatimo kako da se izborimo sa klimatskim posledicama koje ona izaziva", rekao je Frenk.
"Da li smo samo još jedan eksperiment koji je planeta sprovela, a koji će na kraju propasti?"
Komentari (0)