Naučnici rešili najveću misteriju univerzuma: Zašto nas vanzemaljci još uvek nisu kontaktirali?

Naučna fantastika često prikazuje život na drugim planetama kao mnogo napredniji od onog na Zemlji. Međutim, nova naučna studija tvrdi potpuno suprotno.

Istraživanje koje je predvodio Kris Dauti, profesor eko-informatike na Univerzitetu Severne Arizone, pokazuje da brzina evolucije života na potencijalno naseljivim egzoplanetama u našem kosmičkom susedstvu verovatno zavisi od energije dostupne biljkama, a ne samo od protoka vremena.

To znači da, iako je Zemlja milijardama godina mlađa od nekih susednih planeta, život na egzoplanetama sa manje povoljnim uslovima za fotosintezu verovatno evoluira znatno sporije.

"Fizičar Enriko Fermi postavio je čuveno pitanje 'gde su svi?', s obzirom na veliku verovatnoću postojanja inteligentnog života u galaksiji", objašnjava Dauti. "Ova studija sugeriše da je naše zvezdano susedstvo možda tiho jer većina planeta sličnih Zemlji u našoj blizini verovatno kaska za nama u evoluciji i još uvek se nalazi u mikrobnoj fazi. To znači da možemo biti mirni: čak i ako se život na tim egzoplanetama razvijao kao na Zemlji, većinu naseljavaju samo mikrobi, a ne napredni vanzemaljci".

Šta su naučnici tačno otkrili?

Credit: Chen Zhiguo / Xinhua News / Profimedia

Studija, objavljena u časopisu "International Journal of Astrobiology", ne isključuje mogućnost postojanja visoko razvijenih vanzemaljskih oblika života. Ipak, ona tvrdi da je prisustvo takve vrste u našem bližem svemirskom okruženju prilično malo verovatno, jer bi ukupna fotosinteza na potencijalno naseljivim egzoplanetama u toj oblasti bila neuporedivo manja.

Glavni razlog leži u tome što evolucija ne napreduje automatski sa protokom vremena, već zavisi od ukupne dostupne energije koju proizvode biljke.

Na Zemlji jasno vidimo da topla i vlažna područja imaju bujniju vegetaciju i veću raznolikost vrsta u poređenju sa hladnim i suvim predelima. Zato bi mlađa, topla i vlažna egzoplaneta mogla imati daleko veći evolutivni napredak od mnogo starije, hladne i suve planete.

Planete za koje se smatra da najverovatnije kriju život uglavnom orbitiraju oko crvenih patuljaka. Iako su često milijardama godina starije od Zemlje, one primaju znatno manje svetlosti i često su "plimski zaključane", što znači da im je jedna strana stalno okrenuta ka zvezdi. Samim tim, samo polovina planete je uopšte dostupna za proces fotosinteze.

Zemlja protiv sestrinskih planeta: Ko pobeđuje?

Istraživači su analizirali poznatu egzoplanetu TRAPPIST-1e, udaljenu oko 40 svetlosnih godina. Izračunali su da je ova planeta apsorbovala tek 21 odsto količine ugljenika u poređenju sa Zemljom, iako je znatno starija od našeg sveta. Zbog tako niske vrednosti, naučnici veruju da je TRAPPIST-1e još uvek u ranoj, mikrobnoj fazi evolucije.

Slični proračuni obavljeni su za ukupno 29 egzoplaneta u našem susedstvu. Rezultati su iznenađujući: čini se da su samo dve planete (GJ 1061c i K2-3d) možda evoluirale brže od Zemlje, isključivo zato što su veće, toplije, svetlije i starije. Još tri planete bi eventualno mogle biti u fazi sličnoj zemaljskom mezozoiku, kada su našom planetom vladali dinosaurusi.

Ukoliko bi u Zemljinom susedstvu zaista postojao vanzemaljski civilizacijski oblik, ekosistemi koji bi podržavali takva inteligentna bića najviše bi ličili na pustinje ili umerena okruženja. Zanimljivo je da su to uslovi slični onima u kojima se razvio i sâm čovek - u savanama sa relativno malom količinom padavina.