Velikani književnosti, filma, televizije i mode: Zvezde koje su nas napustile u 2025. godini

I u 2025. godini napustile su nas mnoge zvezde filma, muzike, mode i svih sfera umetnosti koje su ostavile dubok trag na svetskoj sceni.

Ovo je podsećanje na neke od velikana koji su nas napustili u godini za nama:

Kris Ria (22. decembar)

Kris Ria, britanski rok i bluz pevač, poznat po hitovima kao što su "Josephine" i  "Driving Home for Christmas", bio je i veliki zaljubljenik u automobile, koji je  provodio sate i dane na putu.

Rođen je 1951. u Midlzbrou, gradu u Engleskoj, pod imenom Kristofer Anton Ria u porodici Italijana i Irkinje, kao jedno od sedmoro dece.

EPA/BALAZS MOHAI HUNGARY OUT

Porodica je bila poznata u gradu zbog njegovog oca Kamila, koji je imao lanac sladoledžinica i kafića u tom mestu, u kojima je Kris radio kao tinejdžer.

Prvu gitaru je kupio u dvadesetim, dok je još radio za oca, a bila je to Hofner V3 iz 1961. godine.

Svirao je sa lokalnim grupama Elastic Band i Magdalene, ali se probio kao član sastava Beautiful Losers i tako je stekao mogućnost da snimi solo album sa izdavačkom kućom Magnet rekords.

Prvi album "Whatever Happened to Benny Santini?" objavljen je 1978, a glavni singl "Fool" bio je veliki hit u Americi, gde je izbio na prvo mesto Bilbordove liste i dobio je nominaciju za nagradu Gremi u kategoriji najboljih novih izvođača.

Ostvario je i svoju dečju želju da piše muziku za film - najpre za "La Passione" iz 1996, a kasnije za još nekoliko ostvarenja.

Njegovo muzičko putovanje imalo je privremeni zastoj kada mu je sa 33 godine dijagnostikovan rak pankreasa. Operacijom mu je odstranjen deo tog organa, kao i deo jetre. Imao je i dijabetes tipa 1.

Zbog zdravstvenih problema počeo je da preispituje karijeru, pa nikada nije napravio turneju po Americi, iako je tako bio vrlo popularan.

"Nikad nisam bio rok ili pop zvezda, a sve ove bolesti otvorile su mi put da radim ono što sam sa muzikom uvek i želeo", opisao je muzičar.

Ria je preminuo u bolnici 22. decembra u 75. godini života, okružen članovima porodice. 

Udo Kir

Udo Kir došao je na svet na način vredan ekranizacije. Rođen je u Kelnu pred sami kraj Drugog svetskog rata, a bolnica u kojoj se njegova majka porađala je bombardovana. Udo je uspeo da preživi pod ruševinama i postane jedan od najplodonosnijih nemačkih i svetskih glumaca u čiju biografiju je upisano više od 200 ostvarenja.

Kao mlad se preselio u London kako bi studirao engleski jezik, a tamo ga je otkrio Majkl Sarne i dao mu prvu ulogu - žigola u filmu "Put za Sen Trope".

Ipak, on je kao svoje prvo veliko ostvarenje isticao kontroverzni film Majkla Armstronga "Znak đavola" u kom je igrao uz Oliveru Katarinu.

Malte Ossowski/SVEN SIMON / imago stock&people / Profimedia

Rado se sećao tog perioda, a gostujući na beogradskom FEST-u 2023. izjavio da mu se statueta Beogradskog pobednika više sviđa od čuvenog priznanja Američke akademije filmskih umetnosti i nauka.

Kir je igrao i u ostvarenjima "Meso za Frankenštajna" iz 1973. i "Krv za Drakulu" iz 1974. Oba filma režirao je Pol Morsijesi, a producirao Endi Vorhol, jedan od najuticajnijih umetnika dvadesetog veka. Reč je o subverzivnim, zavodljivim reinterpretacijama klasičnih holivudskih čudovišta, u kojima Kir donosi jezivu, ali komično neveštu verziju naslovnih likova.

U američku nezavisnu kinematografiju uključio mnogo godina kasnije, nakon što je na Berlinskom filmskom festivalu upoznao Gasa Van Sana. On mu je ponudio jednu od njegovih najpznatijih uloga, u ostvarenju "Moj privatni Ajdaho" sa Kijanuom Rivsom i Riverom Finiksom.

Otprilike u isto vreme, Kir započinje svoju dugogodišnju saradnju s Fon Trirom. Počevši krajem osamdesetih filmom "Epidemija", pojavio se i u "Evropi" iz 1991, a potom i u nekoliko epizoda horor-triler serijala "Kraljevstvo" tokom devedesetih i dvehiljaditih. Njihova druga zajednička ostvarenja uključuju "Prekid talasa", "Mračnu sobu", "Dogvil", "Melanholiju" i "Nimfomanku: II deo".

Jednu od poslednjih uloga ostvario je u hvaljenom filmu Klebera Mendonse Filja "Tajni agent", za koji je Vagner Mura osvojio nagradu za najboljeg glumca na Kanskom festivalu 2025.

Preminuo je 23. novembra u svom domu u Rančo Miražu u Kaliforniji. Imao je 81 godinu.

Đorđo Armani

Gospodin Đorđo, je bio poznat u modnim krugovima, bez sumnje je jedno od najvećih imena mode, još od Koko Šanel.

Smatra se prvim dizajnerom nakon francuske kreatorke, koji je trajno promenio način na koji se oblače kako žene, tako i muškarci.

Najveći trag ostavio je u dizajnu odela, koje je "smekšao" za muškarce, a popularizovao među ženama, prvi put ih odevajući u kombinacije koje su ranije simbolisale isključivo za poslovnu moć muškaraca.

Rođen je u Pjaćenci, na severu Italije, 11. jula 1934. godine. Porodični komfor srednje klase bio je uništen ratom, a s obzirom na to da je hrana bila retka, njegova najranija uspomena je bila glad.

JULIEN DE ROSA / AFP / Profimedia

Trebalo mu je vremena da nađe svoj put. Prvo je upisao studije medicine, pa odustao i pridružio se vojsci, ali se i od tog života brzo umorio i zaposlio u robnoj kući La Rinascente u Milanu, gde je brzo napredovao.

Većina dizajnera uči zanat kao pripravnici ili na modnim školama, ali Armani je svoje obrazovanje stekao za prodajnim pultom. Naučio je koje tkanine kupci vole i odlazio u tekstilne fabrike da ih nabavi, a s vremenom je postao je ekspert za konstrukciju tkanine i koristio svoje znanje za usavršavanje krojenja.

Ubrzo je počeo da radi za Nina Cerrutija, uticajnog dizajnera visoke mode i toliko ga impresionirao, da je za samo nekoliko meseci dobio zadatak da restrukturira kompletan pristup kompanije.

Šezdesetih godina je na nagovor svog tadašnjeg partnera Serđija Galeotija, odlučio da započne svoju modnu kuću koja je od tada, pa do njegove smrtio ostala jedini veliki modni brend u vlasništvu jednog čoveka.

Najveći marketinški uspeh koji ga je lansirao na crveni tepih filmskih premijera bio je film "Američki žigolo" sa Ričardom Girom, u kom u gotovo svakoj sceni glavni junak nosi isključivo Armanijeve komade.

Zahvaljujući njemu, Milano se tako afirmisao kao ozbiljna komercijalna i kreativna sila u svetu mode, odmah iza Pariza.

GABRIEL BOUYS / AFP / Profimedia

U životu je bio minimalista koji se ponosio svojom disciplinovanošću i posvećenošću poslu.

Njegovi stilovi odoleli su turbulencijama planete i za 65 godina karijere zaradio je bogatstvo procenjeno na 13 milijardi dolara.

"Nikada nisam zadovoljan", rekao je jednom. "Kao neko ko je večito nezadovoljan i opsednut potragom za savršenstvom, nikada ne odustajem dok ne postignem željene rezultate".

"Gospodin Đorđo" preminuo je 4. septembra u 92. godini života, ne dočekavši svoju poslednju reviju-izložbu "Đorđo Armani - Milanu, s ljubavlju" povodom pedeset godina od osnivanja njegovog modnog brenda.

Dajana Kiton

Dajen Kiton, rođena 5. januara 1946. godine u Los Anđelesu, bila je američka glumica, rediteljka i producentkinja čiji je rad ostavio neizbrisiv trag u svetu filma. Kao potomak italijanskih i irskih imigranata, odrasla je u porodici srednje klase, gde je već u mladosti pokazivala interesovanje za umetnost.

Pre nego što je postala filmska zvezda, započela je karijeru na Brodveju, gde je igrala u mjuziklima poput "Kose", što joj je otvorilo vrata holivudskoj industriji.

Tanjug/AP Photo/Chris Pizzello, File

Proslavila se ulogom Kej Adams u trilogiji "Kum" Francisa Forda Kopole, ali je pravi uspeh došao sa filmom "Eni Hol" (1977) Vudija Alena, za koji je osvojila Oskara za najbolju glumicu.

Njen ekscentrični stil, uključujući muška odela i šešire, postao je njen zaštitni znak, inspiracija za modne trendove. Tokom karijere, nastupila je u preko 50 filmova, uključujući hitove poput "Zločini srca", "Klub prvih žena", "Dobrodošla u familiju", "Samo ne ti" i mnogim drugim

Sarađivala je s velikim imenima poput Al Paćina, Džeka Nikolsona i Meril Strip, dok je kao rediteljka i producentkinja pokazala širok raspon talenata.

Kiton je bila poznata po svojoj privrženosti privatnosti, ali je povremeno delila introspektivne priče kroz memoare, poput knjige "Then Again".

Njen rad obeležen je toplinom, duhovitošću i autentičnošću, što ju je učinilo omiljenom među gledaocima. Preminula je 11. oktobra od posledica upale pluća.

Džejn Gudol

Džejn Gudol, najpoznatija primatološkinja na svetu, zauvek je promenila način na koji svet gleda na to šta znači biti čovek.

Gudol je imala samo 26 godina kada je otkrila da Homo sapiens nije jedina vrsta koja se služi alatima i to posmatrajući šimpanzu, kako koristi slamčicu da izvuče termita iz mravinjaka u Nacionalnom parku Gombe u severnoj Tanzaniji.

Od tada je otkriven čitav arsenal funkcionalnih predmeta, kojima se služe majmuni, vrane, delfini, orke, kitovi grbavi, pa čak i pčele i drugi insekti.

Decenijama su Gudol i drugi primatolozi koji su istraživali različite šume Afrike otkrivali široku primenu alata među šimpanzama, sa različitim tradicijama od grupe do grupe, od regije do regije.

U Gabonu su posmatrali šimpanze koje koriste štapove da izvuku med iz košnica, a osamdesetih godina u Gvineji su kako koriste kamene "čekiće" i "nakovnje" da razbijaju orahe.

Tanjug/AP/Jean-Marc Bouju

Dugo se pretpostavljalo da odrasle šimpanze aktivno uče mlade kako da koriste štapove i kamenje na najbolji način u svom okruženju, ali čvrsti dokazi stigli su tek 2016. godine.

Te godine istraživači u Republici Kongo po prvi put su snimili šimpanze kako uče svoje mlade da koriste alate pri potrazi za hranom.

To otkriće spojilo je dve od najvećih zasluga koje je Gudol imala u nauci: proučavanje alata i snažne veze između majke i mladunčeta.

Njena otkrića o roditeljstvu, socijalnoj strukturi i komunikaciji među šimpanzama imala su veliki naučni značaj i donela su joj priznanje u stručnim krugovima.

Pored istraživanja, Gudol je bila aktivna u zaštiti prirode i borbi protiv zatočavanja divljih životinja.

Godine 1977. osnovala je Institut "Džejn Gudol", a 1991. pokrenula je program "Roots and Shoots" koji danas edukuje mlade o očuvanju prirode u preko 120 zemalja.

Preminula je 1. oktobra u 92. godini života.

Klaudija Kardinale

Zvezda zlatnog doba italijanske kinematografije, koja je bila muza velikana kao što su Federiko Felini i Lukino Viskonti, ostavila je dubok trag, kako u svetu filma, tako i u borbi za prava žena.

Rođena u Tunisu, u porodici sicilijanskog porekla, Kardinale je glumačku karijeru započela je 1957. godine, kada je pobedila na takmičenju lepote u Tunisu, što joj je omogućilo da prisustvuje Filmskom festivalu u Veneciji.

Les Films Ariane-Filmsonor-Mondex Films-Vides Cinematografica/Christophel Collection/Profimedia

Nakon nekoliko manjih uloga, međunarodnu slavu stekla je 1963. godine, kada je igrala u filmovima "8 i po" Federika Felinija i "Leopard" Lučina Viskontija.

Takođe je imala uspeha i u Holivudu, pojavivši se u filmskom hitu "Pink panter" (1963) i u klasičnom vesternu "Bilo jednom na Divljem zapadu" (1968).

Iako je doživela pad u karijeri tokom 1970-ih, nakon razvoda i novih veza, vratila se zahvaljujući ulogama u evropskim produkcijama, kao što je mini-serija "Isus iz Nazareta" iz 1977. godine.

Kardinale je tokom života bila poznata i po tome što je prkosila društvenim normama, pa je čak i na sastanku sa papom Pavlom VI nosila mini-suknju.

Kao pozorišna glumica, Kardinale je nastavila da nastupa i u poznoj fazi karijere, a poslednji put se pojavila u švajcarskoj seriji "Bul", 2020. godine.

Nagradu za životno delo dobila je 2002. godine na Berlinskom filmskom festivalu, a u 2022. godini objavljena je knjiga o njenom životu pod nazivom "Klaudija Kardinale. Neukrotiva".

"Proživela sam više od 150 života, prostitutka, svetica, romantičarki, svaka vrsta žene i divno je imati tu priliku da promeniš sebe. Radila sam sa najvažnijim rediteljima. Dali su mi sve", rekla je Kardinale u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Robert Redford

Robert Redford, jedan od najvećih glumaca zlatnog doba Holivuda, preminuo je mirno u snu u 90. godini života. Iza sebe je ostavio niz nezaboravnih uloga i festival Sandens koji važi za najznačajniji na svetu, kada je reč o nezavisnim filmovima.

"Video sam druge priče koje nisu imale šansu da budu ispričane i pomislio sam: 'Možda mogu da uložim svoju energiju da tim ljudima pružim priliku'", prisećao se Redford u intervjuu iz 2018. godine.

Čarls Robert Redford mlađi rođen je 18. avgusta 1936. godine u naselju Santa Monika u Kaliforniji.

Tanjug/AP/Douglas C. Pizac

Debitovao je na Brodveju u predstavi "Tall Story" (1959) i pojavio se u nekoliko popularnih televizijskih emisija ranih 1960-ih, uključujući "Alfred Hičkok predstavlja" i "Zona sumraka".

Njegovo najistaknutije pozorišno ostvarenje iz tog perioda bila je uloga uz Elizabet Ešli u originalnoj brodvejskoj produkciji Nila Sajmona "Bosonogi u parku" (1963).

Usledile su sporedne uloge u nekim od najgledanijih filmova šezdesetih, a "Sve o Dejzi Klover" sa Natali Vud doneo mu je prvi "Zlatni globus" za najbolju novu zvezdu.

U prvi plan izbio je već 1969. sa ostvarenjem "Buč Kesidi i Sandens Kid" Džordža Roja Hila u kom je igrao rame uz rame sa Polom Njumenom.

Oni su predstavljali dvojicu šarmantnih odmetnika Divljeg zapada koji pokušavaju da stignu do Bolivije, a to ostvarenje osvojilo je i blagajne i kritiku. Redford je postao najtraženiji glumac Holivuda, a uspesi su se samo nizali.

Publika ga je obožavala kao Džeremaju Džonsona (1972) u istoimenom filmu Sidnija Polaka i kao romantičnog partnera Barbre Strejsend u ostvarenju "Devojka koju sam voleo" (1973).

Sedinom sedamdesetih briljirao je u "Velikom Getsbiju", ali i "Velikom Valdu Peperu" i "Tri kondorova dana":

Tanjug/AP/Linda Best/Bozeman Daily Chronicle

Bio je i zvezda ostvarenja koje je obeležilo tu deceniju - "Svi predsednikovi ljudi", adaptaciji bestselera Boba Vudvarda i Karla Bernstajna, koji su istraživali aferu Votergejt.

Interesantno je da je upravo on inicirao snimanje filma i da je okupio kreativnu ekipu koja je na njemu radila.

Početak 1980-ih označio je ključnu fazu njegove karijere, jer je tada prvi put seo u rediteljsku stolicu i odmah dobio Oskara za svoje "Obične ljude".

Poslednju glavnu ulogu odigrao je u ostvarenju "Starac s revolverom" 2018.

"Imam dugu karijeru sa kojom sam veoma zadovoljan. Počeo sam sa 21, a sada u osamdesetim, mislim da je vreme za penziju i provedem više vremena sa suprugom i porodicom", rekao je Redford za Associated Press 2018. godine.

Hulk Hogan

Eri Džin Bole, poznatiji kao Hulk Hogan, bio je jedna od najprepoznatljivijih figura u svetu profesionalnog rvanja i pop kulture. Rođen 11. avgusta 1953. u Augusti u Džordžiji, a preminuo 24. jula 2025. u svom domu na Floridi, Hogan je ostavio neizbrisiv trag kao rvač, glumac i televizijska ličnost.

Hogan je karijeru u rvanju započeo 1977. godine pod mentorstvom Hiroa Matsude. Sa svojih 201 cm i 137 kilograma, njegov impozantni stas i harizma redefinisali su pojam "Superstara".

Tanjug AP/Julia Nikhinson

Pravu popularnost stekao je 1984. godine pobedom nad "The Iron Sheik"-om i osvojenom WWE titulom, čime je započeo eru poznatu kao Hulkamania. Njegov slogan "Say your prayers, eat your vitamins" postao je prepoznatljiv među milionima fanova, koje je nazivao Hulkamaniacs. Tokom zlatne ere WWE, Hogan je punio arene, uključujući i legendarni Pontiac Silverdome sa 93.173 gledalaca tokom WrestleManije III.

Osim u ringu, Hogan je bio i zvezda malih i velikih ekrana. Glumio je u filmovima, pojavljivao se na MTV-u, "Saturday Night Live" i imao sopstvenu animiranu seriju. Bio je simbol američkog patriotizma, često obučen u žuto-crvenu kombinaciju, dok je pesma Real American pratila njegov ulazak u ring.

U sredini 1990-ih, Hogan prelazi u WCW i pravi kontroverzan potez – postaje negativac Hollywood Hogan, osniva New World Order (nWo) i dominira tržištem, revolucionarno menjajući profesionalno rvanje.

Godine 2002. vratio se u WWE i osvojio svoju poslednju titulu, a 2005. je ušao u WWE Kuću slavnih. Godine 2014. bio je domaćin WrestleManije 30, gde je proslavio 61. rođendan u emisiji Raw.

U poslednjoj deceniji života, Hogan je imao niz zdravstvenih problema, uključujući 25 operacija kičme, kolena, vrata i ramena. Doživeo je srčani udar i preminuo 25. jula u 71. godini života.

Ozi Ozborn

Ozi Ozborn bio je frontmen grupe "Black Sabbath" ali i ikona britanskog hevi metala i jedna od najozloglašenijih osoba tog žanra.

Rođen je kao Džon Majkl Ozborn u Astonu, Birmingem, 1948. godine, sin dvoje radnika u frabici. Imao je teško odrastanje.

Radničko industrijsko okruženje odredilo je zvuk Ozbornovog konačnog muzičkog projekta "Black Sabbath", čiji teški zvuk je napravio revoluciju u britanskoj rok muzici.

Tanjug/AP/Ashley Landis

Ozborn je snimio nekoliko čuvenih albuma sa grupom, ali je postao toliko zavisan od alkohola i droga da je otpušten 1979. godine, a zamenio ga je Roni Džejms Dio. Ozborn se na kraju vratio u bend za album "13" iz 2013. godine, koji je bio na vrhu listi u SAD i Velikoj Britaniji.

Njegov prvi solo projekat "Blizzard of Ozz"  stekao je platinasti status u SAD, a nakon toga objavio je još objavio albuma, od kojih je najnoviji bio "Ordinary Man" iz 2020. godine. Na njemu su sarađivali mladi reperi Post Malon i Trevis Skot, kao i Elton Džon.

Najozloglašeniji incident u koji je umešan Ozborn dogodio se 1982. godine, kada je odgrizao glavu mrtvom slepom mišu za koga je verovao da je scenski rekvizit dok je nastupao u De Mojnu, Ajova.

Kasnije je otišao u bolnicu da primi preventivnu vakcinu protiv besnila. Takođe je tvrdio, a to je potvrdio i njegov nekadašnji publicista Mik Vol, da je odgrizao glave dva goluba tokom sastanka izdavačke kuće 1981. godine koji je propao, pošto je prvobitno nameravao da puste ptice kao znak mira.

profimedia/Dia Dipasupil/Getty images

Njegova smrt nastupila je manje od tri nedelje nakon njegovog povlačenja sa scene, zbog sve slabijeg zdravstvenog stanja. 

"Bio sam u bolnici šest godina, a vi nemate pojma kako se osećam", rekao je publici te večeri, misleći na opsežne zdravstvene probleme, uključujući oblik Parkinsonove bolesti i brojne operacije kičme. "Hvala vam od srca", rekao je.

Imao je četvoro dece, dvoje iz prvog braka sa ženom Telmom, i dvoje iz braka sa Šeron.

Majkl Madsen

Jedan od najupečatljivijih "loših momaka" Holivuda rođen je 25. septembra 1957. godine u Čikagu.

Svoju glumačku karijeru započeo je u pozorištu "Steppenwolf" u rodnom gradu, a filmski debi usledio je početkom osamdesetih. Ipak prvu značajniju ulogu ostvario 1991. godine u filmu "Telma i Luiz", igrajući Džimija, dečka Džin Dejvis.

Već naredne godine usledio je njegov proboj ulogom sadističkog gospodina Blond u kultnom filmu "Reservoir Dogs" (1992) reditelja Kventina Tarantina. Ta uloga učvrstila je njegov status omiljenog holivudskog antiheroja.

AP/Jordan Strauss/Invision/AP, File

Madsen je ostao veran Tarantinu kroz niz zajedničkih projekata, uključujući "Kill Bill" Vol. 1 i 2, gde je tumačio Bada, jednog od članova smrtonosnog tima, a potom i manjim, ali upečatljivim pojavljivanjem u filmu "Bilo jednom u Holivudu".

Uprkos popularnosti, Madsen nikada nije zaigrao ulogu koja bi ga u potpunosti lansirala u vrh A-liste holivudskih glumaca. Ironično, upravo je on bio prvi izbor Tarantina za ulogu Vinsenta Vege u "Petparačkim pričama" (1994), ali je zbog prethodno prihvaćenog angažmana morao da odustane. Uloga je kasnije pripala Džonu Travolti, što mu je preporodilo karijeru, dok je Madsen nastavio da niže uloge u filmovima koji su varirali od nezavisnih ostvarenja do niskobudžetnih akcionih i kriminalističkih filmova.

Bio je autor više zbirki poezije, uključujući "Burning in Paradise" i "Expecting Rain", u kojima je pisao o očinstvu, ranjivosti, bolu, gubicima i sopstvenim demonima.

Trebalo je da zaigra u drugoj sezoni srpske serije "Južni vetar - Na granici" ali do toga nije došlo jer je doživeo porodičnu tragediju. Naime, njegov sin Hadson (26) je neposredno pred snimanje izvršio samoubistvo na Havajima. 

Preminuo je 3. jula 2025. godine u svom domu u Malibuu, usled iznenadnog srčanog zastoja.

Kventin Tarantino je u saopštenju naveo: "Izgubio sam brata. Bio je nesavršen, ali je bio pravi. Bio je umetnik do kraja".

Džulijan Makman

Markantni glumac Džulijan Mekmahon proslavio se ulogom doktora Kristijana Troja u seriji Rajana Marfija "Reži me" ("Nip/Tuck"), ali je i pre toga imao bogatu karijeru.

Od 1996. do 2000. glumio je u sve četiri sezone NBC-ove dramske serije "Profajler" kao agent Džon Grant, pre nego što će ga mlađa publika zavoleti u "Čarima", gde je igrao ljubavnika jedne od sestara Halivel, za kog se kasnije ispostavilo da je demon ubica.

AP/Jack Plunkett/Invision/AP

Tumačio je lik superzlikovca Doktora Duma u filmu "Fantastična četvorka", adaptaciji istoimene serije stripova snimljenoj 2005.

Uz Gaja Pirsa i Kajli Minog, igrao je u australijskom filmu "Swinging Safari", a od 2020. do 2022, Makman tumačio lik Džesa LaKroa u kriminalističkoj drami "FBI: Most Wanted".

Njegova poslednja TV uloga bila je u Netfliksovoj seriji "The Residence", koja je nedavno otkazana nakon jedne sezone.

Njegovu karijeru prekinula je borba sa teškom bolešću, a nakon hrabre borbe, preminuo je 2. jula.

Mario Vargas Ljosa

Tokom karijere duže od 50 godina, Mario Vargas Ljosa je u svojim romanima istraživao teme koje su mučile društva Južne Amerike, ali je i aktivno i direktno učestvovao u političkom životu.

Rođen je 1936. godine u Arekipi, a već sa 15 godina počeo je da radi kao novinar crne hronike. Četiri godine kasnije venčao se sa 32-godišnjom Julijom Urkidi, koja je i sama bila književnica i s njom proveo devet godina.

AP Photo/Francisco Seco

Putovanje u Pariz 1958. bilo je početak šesnaestogodišnjeg života u inostranstvu - u Madridu, Barseloni, Londonu i Parizu. Dok je radio kao novinar, predavač i voditelj, u svojim romanima se uvek vraćao rodnom Peruu.

Prvi roman, "Grad i psi", objavio je 1963. u Španiji. Knjiga o ubistvu u vojnoj akademiji "Leoncio Prado", koju je Vargas Ljosa i sam pohađao dve godine, izazvala je veliki skandal u Peruu, gde je, navodno, čak 1.000 primeraka javno spaljeno u dvorištu škole.

Usledili su romani "Razgovor u Katedrali", "Tetka Julija i piskaralo" i "Rat na kraju sveta". Kako mu je rasla popularnost, sve se više uključivao u politiku. Odmakavši se od marksizma svoje mladosti, vodio je televizijsku emisiju u Peruu i 1984. odbio ponudu konzervativnog predsednika Fernanda Belaunde Terijada postane premijer.

Godine 1987. okupio je 120.000 ljudi na protestu protiv nacionalizacije finansijskog sistema i pokrenuo predsedničku kampanju. Posle brojnih pretnji i uvreda, izgubio je izbore 1990. u drugom krugu od Alberta Fuhimorija i ubrzo napustio zemlju.

"Nisam lagao", rekao je za britanski Guardian 2002. "Rekao sam da su nam potrebne radikalne reforme i društvene žrtve - i u početku je funkcionisalo. Ali onda su došli prljavi trikovi, prikazivali su moje reforme kao nešto što će uništiti radna mesta. Bilo je to vrlo efikasno, posebno kod najsiromašnijih. U Latinskoj Americi više volimo obećanja od stvarnosti", ispričao je pisac.

Jedan od autora koji su pobudili interesovanje celog sveta za dela latinoameričke književnosti, preminuo je u nedelju 13. aprila u 89. godini života.

Val Kilmer

Nije bilo žanra u kom Val Kilmer, glumac raskošnog talenta, nije briljirao i vladao scenom. 

Rođen je 31. decembra 1959. u Los Anđelesu, u porodici koja je pripadala pokretu hrišćanske nauke i kom je ostao veran do kraja života.

Pohađao je srednju školu u Čatsvortu, gde mu je školski drug bio budući glumac Kevin Spejsi i gde se rodila njegova ljubav prema glumi.

San mu je bio da studira na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti u Londonu, ali je prerano konkurisao i odbijen jer je imao manje od 17 godina. Ipak, od poziva nije odustao i primljen je kao najmlađi student prestižne njujorške škole glume "Džulijard".

profimedia

Bio je vrlo samouveren i težio velikim ulogama na sceni, a vrlo rano počeo je i sam da učestvuje u pisanju komada.

Nakon manjih uloga u klasičnim delima, debitovao je na filmu u parodiji "Top Secret!", ali je pravu slavu stekao dve godine kasnije, kao poručnik Tom "Ajsmen" Kazanski u "Top Ganu" (1986).

Film je sa budžetom od samo 15 miliona dolara zaradio više od 350 miliona i učinio ga planetarno poznatim.

Usledila je i uloga u legendarnom avanturističkom filmu "Vilou" iz 1988. i prema mišljenju mnogih, njegova uloga života u biografskom filmu "The Doors" Olivera Stouna u kom je oživeo ikonu kontrakulture šezdesetih Džima Morisona.

Devedesete su mu donele i velike uspehe, ali i brojne kontroverze, najpre zbog filma "Betmen zauvek" u kom je ulogu kostimiranog heroja preuzeo od Majkla Kitona, ali i reputacije zvezde prekog karaktera

"U neumoljivoj težnji da osnažim režisere, glumce i druge saradnike da budu verni istini i suštini svakog projekta, pokušavajući da udahnem duh (čuvenog učitelja glume) Suzukija u mnoge holivudske trenutke, postao sam označen kao težak i udaljio sam se od čelnika svih velikih studija", napisao je u svojim memoarima "I'm Your Huckleberry".

Tanjug AP/Mark Humphrey, File

Nije živeo tipičnim holivudskim životom – umesto toga, povlačio se na svoj ranč u Novom Meksiku i provodio vreme sa decom.

Distancu koju je napravio od Holivuda produbila je teška dijagnoza raka grla koju je dobio 2014. a zbog komplikacija nakon traheotomije izgubio je glas.

Uprkos bolesti, pojavio se i u filmu "Top Gun: Maverik", nastavku filma koji je označio početak njegove karijere.

Njegovo zdravstveno stanje nije skrivano, već je postalo deo priče.

"Ponašao sam se loše. Ponašao sam se hrabro. Za neke sam se ponašao čudno. Ništa od toga ne poričem i ni za čim ne žalim, jer sam izgubio i pronašao delove sebe za koje nisam ni znao da postoje. I blagosloven sam", rekao je Kilmer u svom biografskom dokumetarcu "Val".

Preminuo je od upale pluća 1. aprila. 

Džin Hekman

Džin Hekman ostvario je karijeru dugu više od šest decenija, tokom kojih je osvojio dva Oskara, dve Bafta nagrade i četiri "Zlatna globusa". 

Rođen kao Judžin Alden Hakman u San Bernardinu, Kalifornija, 1930. godine, sa samo 13 godina doživeo je tešku porodičnu dramu, kada je otac odlučio da napusti njegovu majku.

Kao tinejdžer, kojeg je odgajala samohrana majka, Hekman je često upadao u nevolje, a najmirnije trenutke provodio je sa majkom Anom, koja je volela filmove i vodila u bioskop da gleda svog voljenog Džejmsa Kenija. Tu se i rodila njegova ljubav prema velikom platnu.

Tanjug AP/AP Photo, File

Imao je samo 16 godina kada se pridružio marincima s kojima je proveo četiri i po godine, ali je i tu upadao u probleme i na kraju, zbog povrede noge u jednoj od tuča, otpušten iz službe.

Sa 22 godine, otišao je u Njujork da pokuša da postane glumac, podstaknut iskustvom iz sveta zabave koje je stekao kao marinac, kada je bio di-džej i spiker na radiju Oružanih snaga.

Zaposlio se u pozorištu u Pasadeni gde je upoznao Dastina Hofmana, a prvi debi na velikom ekranu imao je u melodrami "Lilit" iz 1964. godine, u kojoj je glumio uz Vorena Bitija. Vrata su mu se nakon toga samo otvarala.

Najveći proboj doživeo je u ulozi Džimija "Popaja" Dojla u trileru Vilijama Fridkina "Francuska veza" iz 1971. godine, iako je bio "tek" sedmi izbor za tog lika. Očigledno je on bio pun pogodak, pošto je upravo za taj film dobio svoju prvu zlatnu statuu u 41. godini života.

Pored toga, dobio je još jednog Oskara za najboljeg sporednog glumca za ulogu Malog Bila Dageta u vestern filmu Klinta Istvuda "Neoprostivo" iz 1992. godine.

Njegove druge uloge nominovane za Oskara bile su u filmu "Boni i Klajd" iz 1967. godine, kao Bak Barou, u filmu "Nikad nisam pevao za svog oca" iz 1970. godine, i kao agent u filmu "Gore na Misisipiju" iz 1988. godine. Hekman je odigrao više od 100 uloga, uključujući Leks Lutora u filmovima o Supermenu iz 1970-ih i 1980-ih.

Njegov poslednji veliki filmski nastup bio je u ulozi Monroa Kolea u filmu "Welcome to Mooseport" iz 2004. godine.

Hekman se bavio i pisanjem. Autor je istorijske fikcije "Buđenje zvezde Perdido" koja je imala nekoliko nastavaka. Poslednji je objavljen 2011. godine.

Tanjug AP/Mark J. Terrill, File

Njegova prva supruga bila je Fej Moltiz sa kojom se razveo 1986. godine nakon 30 godina braka. Sa njom ima troje dece: Kristofera Alena, Elizabet Džin i Lesli En. Ponovo se venčao sa Betsi Arakavom, sa kojom je živeo u Santa Feu, Novom Meksiku.

Mnoge njegove obožavaoce šokirala je vest da su i glumac i njegova supruga pronađeni mrtvi u svom domu.

Ispostavilo se da je Arakava (65) preminula od hantavirusnog plućnog sindroma (HPS), respiratorne bolesti koja se prenosi sa zaraženih glodara, a da je nedugo potom, Džin  kod kog je Alchajmerova bolest već bila u uznapredovaloj fazi i sam izdahnuo 18. februara 2025. godine. 

Dejvid Linč

Dejvid Linč je jedan od retkih čiji put ka vrhovima svetske kinematografije nije započeo na nekoj od filmskih akademija, već je formalno obrazovanje sticao na Akademiji lepih umetnosti u Pensilvaniji. Pre filma, bavio se slikarstvom, koje ga je, kako je isticao, navelo da se bavi filmskom umetnošću.

On je 1977. godine snimio "Erasehead", svoj prvi dugometražni film, a već 1980 godine, njegov naredni film "Elephant Man" bio je nominovan za Oskara. Potom se upušta u smeli projekat filmske adaptacije naučnofantastičnog romana "Dina" Frenka Herberta koji je na velika platna stigao 1984. godine.

Tanjug AP/Chris Weeks

Tek nakon neuspeha tog ostvarenja, Linč dolazi to tačke preloma nakon koje će formirati stil po kome će postati prepoznatljiv, a koji spaja "elemente nadrealnog i zlokobnog sa banalnim".

Prekretnicu je označio film "Plavi somot" (1986), čija je radnja smeštena u ambijent prividno skladne Amerike ispod čije površine se kriju sadomazohističko nasilje, korupcija, narkomanija i zločini.

Ipak, Linč je domaćoj publici najprepoznatljiviji po seriji "Twin Peaks" (1990) koja je bila emitovana i u Jugoslaviji i kada je planetu zanimalo samo jedno - Ko je ubio Loru Palmer?

Nakon serije koja je izašla iz svih šablona snimio je "Fire Walk with Me" (1992), film koji opisuje dešavanja koja su prethodila seriji, a u kojoj se, zajedno sa Dejvidom Bouvijem u ulozi specijalnog agenta Filipa Džefrisa, pojavljuje i sam i to u ulozi šefa biroa Gordona Kola.

Potom, snima filmove "Wild at Heart" (1997), "Lost Highway (1997), "Mulholand Drive" (2001), "Inland Empire", od kojih je svaki stekao kultni status i brojne poštovaoce.

Na put njegovom izvanrednom nizu stala je bolest - emfizem pluća, koju je razvio kao dugogodišnji strastveni pušač. 

Od njenih posledica je i preminuo 15. januara, nakon što je evakuisan iz svoje kuće zbog požara u Kaliforniji.

"Postoji velika rupa u svetu sada kada on više nije sa nama. Ali, kako bi on rekao: 'Neka vam pažnja bude na krofni, a ne na rupi'", napisala je njegova porodica u saopštenju povodom Linčove smrti.