Stupila na snagu zabrana društvenih mreža za decu u Australiji: Zašto stručnjaci nisu optimistični da će imati efekta
Komentari
13/12/2025
-16:00
U Australiji je stupila na snagu zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina, što je prva takva zabrana u svetu, stručnjaci kažu za Euronews Next da ona možda neće biti naročito efikasna u poboljšanju online života dece.
Od 10. decembra, australijska deca mlađa od 16 godina ne mogu da kreiraju ili zadrže naloge na platformama poput Facebook, X, Threads, Snapchat, Instagram, TikTok, Twitch, Reddit i YouTube u vlasništvu Google.
Deca neće moći da kreiraju nalog, ali će i dalje moći da pristupaju platformama bez prijavljivanja.
Komesar za e-bezbednost Australije navodi da novi propisi imaju za cilj da zaštite mlade Australijance od "pritisaka i rizika" s kojima se mogu susresti na društvenim mrežama, uključujući "dizajnerske funkcije" koje podstiču duže vreme provedeno pred ekranom i sadržaj koji može "štetiti njihovom zdravlju i dobrobiti".
"Biće mnogo grešaka"
Očekuje se da će kompanije društvenih mreža poštovati nove australijske propise filtriranjem korisnika mlađih od 16 godina putem "garancija starosti" ili provere starosti. To su usluge u kojima će mladi Australijanci morati da pošalju video selfi ili ličnu kartu kako bi dokazali godine.
Pre uvođenja ograničenja, Australija je testirala 60 alata za proveru starosti kroz 28.500 testova prepoznavanja lica.
Studija je pokazala da mnoge metode – uključujući provere ličnih dokumenata, procenu starosti po licu i roditeljski pristanak – mogu da funkcionišu, ali su manje efikasni za korisnike od 16 ili 17 godina. Alati su takođe bili manje precizni kod devojčica i kod osoba koje nisu belci, pri čemu je procena njihovih godina često bila netačna za dve ili više godina.
Povezane vesti
To znači da neki tinejdžeri mogu zaobići alate za proveru starosti, upozoravaju stručnjaci.
"Kako da znaju ko ima 14 ili 15 godina kada se deca prijave kao da imaju 75? Dakle, jasno je da će biti mnogo grešaka", rekla je Sonja Livingstone, profesorka socijalne psihologije na Londonskoj školi ekonomije, za Euronews Next.
Kompanije društvenih mreža to priznaju i u svojim planovima implementacije.
"Realno, možemo učiniti samo toliko da odredimo starost bez da zahtevamo od svih da daju državni dokument – što nije bezbedno, predstavlja značajan rizik po privatnost i može dovesti do krađe identiteta", napisala je nedavno kompanija Meta na svom blogu, napominjući da je provera starosti problem "za celu industriju".
U takvim situacijama, deca starija od 16 godina koja smatraju da im je nalog nepotrebno zatvoren mogu uložiti žalbu na taj proces.
Imati ili nemati nalog
Kompanije društvenih mreža su se protivile ovim ograničenjima. Suština njihovog argumenta je da već imaju podešavanja prilagođena uzrastu tinejdžera.
Na primer, Meta je navela da će deca i dalje moći da pristupe Instagramu bez prijavljivanja, pa stoga neće biti podložna strožim funkcijama "tinejdžerskih naloga" aplikacije, koje ograničavaju ko može da kontaktira decu online i filtriraju sadržaj o osetljivim temama.
Combine Harvester / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
Rejčel Lord, predstavnica Google i YouTube, rekla je ranije ove godine australijskom parlamentu da tinejdžerski nalozi imaju ugrađene zaštitne mehanizme koji iz preporuka uklanjaju neprimeren ili štetan sadržaj, poput video-snimaka koji idealizuju "različite težine ili nivoe fizičke spremnosti".
Lord je tada dodala da su funkcije automatskog puštanja i personalizovanog oglašavanja na YouTube-u takođe isključene za korisnike-decu koji su prijavljeni na platformu.
Lorna Vuds, profesorka internet prava na Univerzitetu u Eseksu, izjavila je da napori kompanija da moderiraju sadržaj koji deca vide online često ne funkcionišu kako je zamišljeno.
Povezane vesti
"Da su dovoljno efikasni, onda ne bi bilo potrebe za zabranom", rekla je Vuds za Euronews Next.
Na primer, jedno istraživanje Univerziteta Dablina pokazalo je da je prosečno bilo potrebno 23 do 26 minuta da novi YouTube ili TikTok nalog, koji koristi mladi muškarac, počne da prima mizogini sadržaj.
Drugo istraživanje britanske Molly Rose Foundation pokazalo je da su preporučeni video-snimci na TikTok stranici "For You" hipotetičke 15-godišnje devojčice često bili vezani za samoubistvo, depresiju ili samopovređivanje, uključujući i tutorijale.
Očekuje se skok na "alternativne" platforme za video igre
Livingston je rekla da je jedan od glavnih argumenata protiv zabrana društvenih mreža taj što će tinejdžeri jednostavno pronaći "alternativne prostore" koji nisu toliko ograničeni.
Heloise / Alamy / Profimedia
Manje platforme, poput aplikacije Lemon8, "sigurne" aplikacije za deljenje videa Coverstar i aplikacije za lajvstrim Tango, sve su se našle među 10 najpreuzimanijih aplikacija u Australiji na Google Play-u i Apple App Store-u od 1. decembra, prema podacima agregatora Sensor Tower.
U međuvremenu, aplikacije za dopisivanje poput WhatsApp-a, Telegram-a i Signal-a, i dalje popularne, izuzete su od ograničenja i u poslednjih nekoliko dana preuzete su veliki broj puta, prema podacima Sensor Tower-a.
Kratkotrajna zabrana TikTok-a u Sjedinjenim Američkim Državama ranije ove godine pokazala je da RedNote, još jedna kineska aplikacija za deljenje videa, može biti zamena za tinejdžere koji žele da zaobiđu ograničenja.
"Počeće da se širi priča da je ovo mesto gde se ljudi sastaju... ili će pitati ChatGPT koja je najnovija zabavna aplikacija... i dok to primetimo, oni će već otići negde drugo", rekla je Livingston.
Vuds je dodala da zabrana možda neće biti tako efikasna kao što regulatori očekuju, jer su aplikacije za dopisivanje izuzete.
"Hoće li imati ikakvog efekta ako svi jednostavno pređu na WhatsApp i rade iste stvari? Hoće li vreme provedeno na ekranu ili u aplikaciji ostati isto?", upitala je.
Livingston i Vuds smatraju da će mnogi mladi verovatno preći na gejming platforme poput Discord-a ili Roblox-a, koje nisu obuhvaćene zabranom, ali i dalje mogu sadržati osetljiv sadržaj ili rizične interakcije.
Australske istraživačke grupe saopštile su da će ispitati kako ograničenja utiču na mentalno zdravlje mladih i da li zabrana pomaže ili otežava roditeljima koji pokušavaju da ograniče korišćenje društvenih mreža kod tinejdžera.
Ipak, Vuds je naglasila da će biti potrebno najmanje nekoliko godina da se vidi da li ograničenja pomažu da deca provode manje vremena na društvenim mrežama i da li to poboljšava njihovu dobrobit.
O sprovođenju, efektima i pravnim izazovima za Euronews Srbija govorio je i profesor prava Anupam Čander sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu.
Čander: Zakonodavci veruju da će prednosti zabrane prevagnuti
Čander ističe da zakon ne kriminalizuje decu, već kompanije.
"Zabrana kaže da nije ilegalno da tinejdžeri pristupaju društvenim mrežama, već kaže da je ilegalno da kompanije društvenih mreža dozvole tinejdžerima da pristupaju tim platformama. Tako da je teret na kompanijama, na platformama da smisle kako da izbace tinejdžere sa društvenih mreža", istakao je Čander.
On smatra da je ovo najekstremnija mera dosad.
"Ovo jeste najdrastičnija mera u bilo gde u svetu, osim naravno da se ugasi internet, a to se je dešavalo recimo u Severnoj Koreji".
Zakon obuhvata deset platformi, a deca mlađa od 16 godina ne smeju da imaju naloge.
"Ovo je zabrana za društvene mreže za decu mlađu od 16 godina, to znači da društvene mreže moraju da spreče decu da imaju naloge na tih deset platformi koje su za sada identifikovane", objašnjava Čander.
Nikolas Kokovlis/NurPhoto/Shutte / Shutterstock Editorial / Profimedia
Međutim, Čander upozorava na rizike za ranjivu decu.
"Vi ste u pravu što strahujete za decu koja su u društvene mreže dragocene za povezivanje sa drugima, da pronađu istomišljenike širom zemlje ili širom sveta čak, a inače se osećaju izolovano u svom okruženju. To je veliki rizik koji su zakonodavci preuzeli da se ignorišu ti strahovi i da se prioritizuju potrebe dece kojima društvene mreže škode", ističe on.
Čander dodaje da zakonodavci veruju da će koristi prevagnuti.
"Jasno je da neka deca trpe štetu u društvenim mrežama dok neki opet imaju koristi. Tako da zabrana kaže da pokušat ćemo da sve to primenimo i tako da bude korisno svima", rekao je Čander.
Već su podnete tužbe – od strane tinejdžera i kompanije Reddit.
"Ovo će ići do Visokog suda Australije, najverovatnije naredne godine, 2026. Još jedna tužba je podneta juče od strane Reddita, ta ogromna platforma i u Americi. Takođe se osporava ta zabrana kao kršenje ustavnih političkih prava dece, pravo na političku komunikaciju", kaže on.
Čander smatra da bi bolje rešenje bilo pripremanje dece za digitalni svet.
"Takođe mislim da bi trebalo da budemo u svetu u kome treba pripremati decu da budu spremni za internet i da možda se služe internetom sa 16 godina možda i nije najbolje rešenje. U ovom trenutku deca pristupaju internetu uglavnom sa 13 godina, ali ovde piše da se tek sa 16 godina može pristupiti ovim 10 platformama", rekao je Čander.
O ovoj temi je za Euronews Srbija govorio i pisac i lekar Petar Pješivac, koji živi u Australiji.
Komentari (0)