"Digitalni ekvivalent slot mašinama": Kako su TikTok algoritmi pronašli novi način da eksploatišu aktivnost najmlađih
Komentari30/12/2025
-20:39
Ako posedujete TikTok nalog, verovatno ste već primetili tip sadržaja koji je u trendu poslednjih meseci, koji zbunjuje mnoge ljude starije od 18 godina.
Kreatori na toj mreži počeli su masovno da primenjuju NPC format u svojim uključenjima uživo, koncept baziran na video-igrama, gde je NPC (Non-Playable Character) lik kojeg igrač ne kontroliše i koji obično ima ograničen skup ponavljajućih reakcija ili dijaloga. Oni tako pokušavaju da oponašaju ovakve likove u stvarnom životu: stalno ponavljaju određene pokrete ili izraze lica (idle animations), i deluju "neživo" ili robotski.
Glavna interakcija sa publikom dolazi kroz TikTok Gifts – digitalne poklone koje gledalac šalje. Kada strimer primi "gift", on/ona reaguje na specifičan način, na primer izgovori rečenicu ili uradi neku kratku akciju, često komično ili dramatizovano. Svaka vrsta poklona može izazvati drugačiju reakciju, što motiviše publiku da šalje poklone i time "kontroliše" NPC strimera. Naročito popularno je ponavljanje imena osobe koja šalje poklon, čime članovi publike i sami dobijaju priliku da postanu vidljvi.
I dok mladi ljubitelji ovakve vrste savremenih interakcija izdvajaju pozamašna sredstva da bi podržali kreatore koje redovno prate, čak 77 procenata vrednosti njihovih poklona zadržava TikTok, pokazala su istraživanja kompanije FXC Intelligence.
Prema njihovom izveštaju, tokom 2023. godine korisnici su samo u Evropi poslali kreatorima poklone u vrednosti od 1,8 do 2,2 milijarde dolara, dok su kreatori od toga dobili samo između 418 do 511 miliona dolara.
"Oblik eksploatacije maskiran u zabavu"
Danica Radovanović, stručnjakinja za digitalno društvo na Lajbnic institutu za društvene nauke, kaže da je ova pojava zabrinjava.
"Kada vidite decu i mlade iz siromašnih područja, kako bukvalno zavise od viralnosti ovih uključenja da bi preživeli, jasno vam je da više se ne radi o zabavi ili o trendu. To je digitalni rad, oblik eksploatacije koji je maskiran u zabavu. I to je pre svega posledica dubinskih socijalnih nejednakosti i lošeg upravljanja i verovatno nedostatka vizije i podrške mladima od strane državnih struktura. I kada zajednice zavise od TikTok-ovih donacija i viralnog sadržaja da bi platili hranu i osnovne potrebe, onda govorimo o fenomenu koji je mnogo dublji od trenda na internetu", smatra Radovanović.
Tanjug AP/Kiichiro Sato
Povezane vesti
Kao dodatni problem, ističe činjenicu da se digitalna kreativnost mladih danas svela na algoritamsku borbu za vidljivost.
"Od takozvanog homo ludensa, čoveka koji se igra radi igre, koji je slobodan, koji stvara, pomeramo se polako ka nečemu što možemo nazvati homo digitalis - čovek koji igra da bi preživeo, da bi algoritam opšte primetio da postoji", kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, TikTok algoritmi nagrađuju, odnosno čine vidljivijim, formate poput "NPC" postaju vidljivi zato što spajaju tri važne komponente: logiku algoritma, psihologiju gledalaca i imitacijsku, odnosno mimetičku mimetičku dinamiku internet-kulture.
"Ti formati su jasni, predvidljivi, ritmični, vizuelno jednostavni i algoritam ih vrlo jako učitava. Druga dimenzija je psihologija pažnje, jer ponavljanja imaju snažan efekat. Ljudi prirodno reaguju na sadržaje koji su ritmični, prepoznatljivi, emocionalno intenzivni i vrlo jednostavni za praćenje, a ova NPC uključenja uživo deluju gotovo hipnotički. Taj monotoni ritam je prekidan iznenadnom reakcijom kada stigne neki poklon. I ta kombinacija predvidivosti i iznenađenja stvara ono što u digitalnoj psihologiji zovemo dopaminskom petljom ("dopamine loop")", kaže Radovanović.
Korisnici se tako duže zadržavaju na takvim sadržajima, a vreme gledanja je signal koji TikTok algoritam najviše meri.
"Dakle, pažnja je valuta i TikTok nagrađuje sve što je produžava. I konačno, sama logika TikTok algoritma je takva da platforma obožava formate koji generišu mikroeksplozije aktivnosti - poklon, komentar, mikropokret prave čitav talas signala, kao što je rast broja komentara, ponovljena gledanja i tako dalje. I nije više presudno šta kreator radi, već koliko interakcije sadržaj proizvede u minuti. Tako da je ova NPC forma savršeno optimizovana za takvu dinamiku, zbog čega TikTok algoritam zaključuje: 'Ovo zadržava ljude' i automatski ga i dalje i dalje pojačava", kaže Radovanović.
Deset centi za trenutak vidljivosti
Sve to prenose uživo čini idealnim za monetizaciju, zato što kombinuju elemente igre, interakcije i emocionalnu ekonomiju. I to na način koji je upravo usklađen sa poslovnim modelom TikToka. Za razliku od klasičnih video formata, gde publika samo gleda, u ovom slučaju ne mora da čeka kraj videa da pređe na link za plaćanje kreatoru - sve se dešava u istom trenutku. Poklon se šalje odmah, kreator reaguje odmah, gledalac dobije "nagradu" - ime, poziv, poruku, gest.
Povezane vesti
"To savršeno poseduje psihologiju impulsa. Gledaoci žele da budu prepoznati, da uđu na scenu, da čuju svoje ime. I spremni su da plate i po 10 centi za taj trenutak vidljivosti. Ceo format je tako dizajniran kao interaktivna igra između kreatora i publike. I kada dodamo, naravno, monetizaciju, dobijemo digitalni ekvivalent slot mašine. Dakle, imamo malu akciju, zatim instant nagradu i novu malu reakciju, tako da TikTok profitira svaki put u tom kontekstu", naglašava stručnjakinja za digitalno društvo.
Problematika ovog modela digitalnog poslovanja naročito je vidljiva u zemljama u razvoju, poput afričkih država, gde mladi ljudi kojima je pristup obrazovanju i tržištu rada ograničen, vrlo brzo biva prinuđen da "razvija osetljivost na to šta algoritam voli".
Unsplash
"Oni iz nužde uče ritam intonaciju i čitavu logiku algoritma, tako da tu etika ne postoji. Oni doslovno rade algoritamski posao - postaju izvođači u sistemu koji nagrađuje ponavljanje, dostupnost i emocionalni angažman", kaže Radovanović.
Ona podseća da je grčki ekonomista Janis Varufakis opisao takvu vrstu asimetričnosti moći između kreatora i platforme kao savremeni oblik tehno-feudalizma.
"TikTk nije samo platforma - on je čitava infrastruktura i posrednik i poslodavac u isto vreme. Kreatori unose rad, emociju i izloženost, dok Tiktok postavlja pravila, kontroliše vidljivost, zadržava više od 50 posto vrednosti svakog poklona. Kreator može provesti sate i sate u pripremi uključenja, ali samo TikTok odlučuje ko je vidljiv, kojoj publici će biti poslat taj video, koliko dugo će ostati rangiran. Tako da kreatori zavise od nečega što niti vide, niti razumeju, od same algoritamske logike koja se stalno menja. I u takvoj ekonomiji moći, onaj ko kontroliše vidljivost, kontroliše prihod", objašnjava naša sagovornica.
"Ekonomija se raspala na sekunde pažnje"
Prema njenim rečima, ova pojava nije ekstrem, nego rani simptom nove realnosti digitalne ekonomije.
"Digitalni rad postoji fragmentisan, emocionalno intenzivan i algoritamski vođen. Ovaj NPC trend samo je najvidljiviji primer kako se brišu granice između igre, zabave i čistog proživljavanja. Setite se, pre samo 10 godina imali smo YouTube klipove, tutorijale, duže forme sadržaja, a danas imamo mikrovideo, mikrodonaciju, mikroreakciju. Dakle, ekonomija se raspala na sekunde pažnje, baš kao i naša kolektivna koncentracija na internetu, a to je, naravno, vidljivije na globalnom jugu i siromašnim područjima. Ono što me najviše brine je da su uvek na udaru prvo deca, mladi, siromašne zajednice koji zavise od digitalnog rada, da bi preživeli. I zato ovo nije trend, nego upozorenje i priča o tome kako izgleda digitalni rad kada ga vode algoritmi, a ne ljudske potrebe", zaključuje Radovanović.
Naš razgovor u celosti možete da pogledate u novoj epizodi emisije "Van kocke" u priloženom videu.
Komentari (0)