Ozbiljan problem javnog zdravlja: Svaki šesti Evropljanin je gojazan, koje zemlje su u vrhu tabele?

Gojaznost predstavlja sve veći izazov u ​​Evropi, jer se procenjuje da je svaki šesti građanin EU gojazan, a više od polovine odraslih osoba u EU ima prekomernu težinu.

Gojaznost je ozbiljan problem javnog zdravlja jer povećava rizik od hroničnih bolesti kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, bolesti srca, karcinomi.

Prekomerna težina i gojaznost skraćuju očekivani životni vek za skoro tri godine pokazuje izveštaj OECD-a, dok je istraživanje SZO pokazalo da isti problemi svake godine izazivaju više od 1,2 miliona smrtnih slučajeva širom Evrope.

Izveštaj SZO "Evropski regionalni izveštaj o gojaznosti 2022" pokazuje da je gojaznost četvrti najveći uzrok smrtnih slučajeva, nakon visokog krvnog pritiska, rizičnih dijeta i pušenja. Na osnovu toga udeo smrtnih slučajeva u Evropi koji se povezuju sa gojaznošću iznosi više od 13 odsto.

U 2019. godini, 44,8 odsto odraslih koji žive u EU imalo je normalnu težinu, dok je više od polovine (52,7 odsto) bilo gojazno, pokazuje istraživanje Eurostata na osnovu kog se ostalih 2,5 odsto vodi kao neuhranjeno.

Najviše gojaznih u Hrvatskoj i na Malti

Hrvatska i Malta imale su najveći udeo ljudi sa prekomernom težinom u EU. Skoro dva od tri stanovnika smatrana su gojaznima u ovim zemljama.

Kada se uračunaju Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA) i dve zemlje kandidatkinje za članstvo u EU, slede Island, Češka i Mađarska gde je stopa prekomerne težine bila 60 odsto ili više.

S druge strane, najmanji udeo ljudi sa prekomernom težinom zabeležen je u Italiji (45,7 odsto), Francuskoj (47,2 odsto) i Luksemburgu (48,4 odsto). To su bile jedine zemlje sa stopom prekomerne težine ispod 50 odsto.

Dok procenat ljudi sa prekomernom težinom u Srbiji iznosi 53,6 odsto, što je skoro za procenat više od evropskog proseka (52,7 odsto).

Posmatrajući podatke o odraslim osobama sa prekomernom težinom, oko 16,5 odsto odraslih je bilo gojazno – što je otpilike svaki šesti Evropljanin – dok je 36,2 odsto bilo pregojazno u EU.

U 2019. udeo gojaznih je varirao od 10,9 odsto u Rumuniji do 28,7 odsto na Malti.

A prema istom istraživanju, najmanje jedna od pet odraslih osoba bila je gojazna u 12 od 33 zemlje Evrope.

Prema podacima iz 2017. godine gojaznost je "drmala" i "veliku četvorku" EU i Veliku Britaniju. Na osnovu tih podataka 21 odsto Britanaca je bilo gojazno, dok su među zemljama EU Nemci sa 19 odsto bili najgojazniji, slede Španci sa 16, Francuza sa 15 i Italijani sa 11,7 odsto.

Prevalencija gojaznosti u porastu

Tokom poslednje dve decenije, prevalencija gojaznosti se povećala u EU prema izveštaju OECD-a "Zdravlje na prvi pogled: Evropa 2020".

Među 18 zemalja EU sa podacima dostupnim od 2000. godine, prosečna stopa gojaznosti porasla je sa 11 odsto u 2000. na 15 odsto u 2008. i 17 odsto u 2018. godini. Između 2008. i 2017, stopa gojaznosti je porasla u skoro svim zemljama Evrope, osim Kipra i Mađarske.

Tokom istog perioda, četiri nordijske zemlje su zabeležile najveći porast stope gojaznosti. Najveća promena zabeležena je na Islandu (6,5 procentnih poena), zatim u Finskoj (4,3 procentna poena), Norveškoj (4,2 procentna poena) i Švedskoj (3,8 procentna poena).

Unsplash

Ne postoji jednostavan odgovor koji bi objasnio zašto stope gojaznosti variraju u određenim zemljama. Međutim, članak koji se pojavio u European Journal of Public Health, otkrio je da je ukupna prevalenca veća u istočnoevropskim zemljama u poređenju sa centralnim i severnim zemljama.

Prevalenca prekomerne težine i gojaznosti bila je povezana sa socioekonomskim karakteristikama, na osnovu čega se došlo do zaključka da je da se nizak socioekonomski status povezan sa gojaznošću.

"Socioekonomski status može indirektno uticati na status težine kroz navike u ishrani, pristupačnosti teretanama, zdravstvenoj pismenosti i fizičkoj aktivnosti", navodi se u članku.

Muškarci gojazniji

Istraživanje pokazuje i da je stopa prekomerne težine bila viša kod muškaraca nego kod žena u svim zemljama.

Pol je značajna varijabla u objašnjavanju stope prekomerne težine, pa je tako gojaznost izraženija kod muškaraca nego kod žena u sve 33 evropske zemlje. U EU je 60,2 odsto muškaraca imalo prekomernu težinu, dok je ova stopa kod žena iznosila 45,7 odsto.

Najveća razlika zabeležena je u Luksemburgu (20,1 procentnih poena), zatim u Češkoj (19,2 procentnih poena) i Kipru (18,6 procentnih poena).

Međutim, rodna razlika nije bila značajna u zemljama poput Turske (2 procentna poena) i Letonije (3,2 procentna poena).

Kada posmatramo gojaznost prema polu, drugačije su brojke nego kada govorimo prekomernoj težini. Tokom 2019. godine nije bilo sistematske razlike među polovima u pogledu udela gojaznih muškaraca i žena.

U EU je stopa gojaznosti iznosila 16,8 odsto kod muškaraca, dok je nešto niža stopa zabeležena kod žena (16,3 odsto). Najveći udeo gojaznih muškaraca (30,6 odsto) i žena (26,7 odsto) zabeležen je na Malti.

profimedia

U 11 od 30 zemalja, udeo gojaznih odraslih osoba bio je veći kod žena nego kod muškaraca - reč je o Turskoj, Letoniji, Estoniji, Litvaniji, Holandiji, Finskoj, Francuskoj, Portugalu, Danskoj, Irskoj i Švedskoj.

Posebno je interesantno stanje u Turskoj i Letoniji kada je reč o gojaznosti žena, jer je njihov udeo bio znatno veći od muškaraca. Dakle, rodna razlika je bila značajno visoka u ovim zemljama, odnosno 7,8 i 6,1 procentnih poena. 

Stariji i neobrazovani su gojazniji 

Osim onih starijih od 75 godina, starija starosna grupa ima veći udeo ljudi sa viškom kilograma u EU.

Najmanje učešće osoba sa prekomernom težinom ima starosna grupa od 18 do 24 godine (25 odsto), dok je najveća grupa od 65 do 74 godine (65,7 odsto).

Bilo je nekoliko zemalja, kao što su Danska, Irska i Švedska, gde je procenat prekomerne težine bio najveći u starosnoj grupi od 54 do 64 godine, što ukazuje na male izuzetke.

Osim starosne grupe, nivo obrazovanja je takođe važan parametar, jer procenat gojaznih ljudi opada kako nivo obrazovanja stanovništva raste u EU. U 2019. godini, procenat odraslih sa prekomernom težinom među onima sa niskim stepenom obrazovanja iznosio je 59 odsto, dok je za one sa srednjim obrazovanjem iznosio 54 odsto, a za odrasle sa visokim obrazovanjem 44 odsto.

Stopa prekomerne težine bila je viša kod onih sa niskim nivoom obrazovanja nego sa visokim stepenom obrazovanja u svim zemljama koje je obuhvatilo istraživanje.

SZO upozorava da ovaj jaz u gojaznosti određenih društvenih grupa dovodi do dalje nejednakosti u zdravstvenom sistemu i prilikom zapošljavanja.

Prema izveštaju OECD-a, sve veća prevalenca gojaznosti se oslikava u nekoliko faktora ponašanja i životne sredine - urbanizacija, provođenje većeg dela vremena u sedećem položaju, široka dostupnost hrane sa visokim procentom ugljenih hidrata i marketing koji popularizuje takve stilove života.

"Socijalno ugrožene grupe su posebno izložene riziku da postanu gojazne, bilo zbog izostanka zdravih navika u ishrani ili zbog nedostatka fizičke aktivnosti", navodi se u izveštaju.

"Gojaznost je složena bolest koja zavisi od dosta faktora", napisao je u izveštaju dr Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu. To znači da nijedna pojedinačna intervencija sama po sebi ne može zaustaviti porast rastuće epidemije gojaznosti.