Nikad nije kasno da se počne: Nova studija otkrila tri ključa za bistar um u starijem dobu
Komentari
02/08/2025
-17:58
Sada je i zvanično – stariji ljudi koji žele da očuvaju mentalnu oštrinu što duže, trebalo bi da se kreću, jedu zdravije i redovno "vežbaju mozak".
Prvi rezultati velike američke studije o promenama životnog stila kod starijih osoba koje su u riziku od razvoja demencije, pokazuju da kombinacija zdravih navika usporava tipičan kognitivni pad povezan sa starenjem, a učesnici su u testiranjima postizali rezultate kao da su godinu ili dve mlađi, navodi se u medicinskom časopisu JAMA.
Dobra vest je da nikada nije kasno da se počne – učesnici su bili u šezdesetim i sedamdesetim godinama – a promene ne zahtevaju odricanje od sladoleda ili osvajanje medalje u nekom sportu, piše Euronews.
"Prvi put sam imala osećaj da aktivno radim nešto kako bih zaštitila svoj mozak", rekla je 66-godišnja Filis Džouns iz Ilinoisa, koja se pridružila studiji nakon što je brinula o majci sa demencijom i sama se borila sa zdravstvenim problemima.
Za sada nije poznato da li usporavanje kognitivnog pada može ujedno da smanji i rizik od razvoja Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije. Ipak, svi učesnici su prošli moždane skenove i dali uzorke krvi, koje istraživači sada analiziraju – tražeći, između ostalog, i pokazatelje smanjenja nakupljanja proteina povezanih s Alchajmerom.
"Svi mi starimo i svi prolazimo kroz kognitivne promene, a sve što može da uspori taj proces za mene je velika dobit", rekla je dr Laura Bejker sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vejk Forest, koja je vodila studiju.
Zdrav način života kao lek
Lekari već godinama preporučuju fizičku aktivnost i zdravu ishranu kao dobru osnovu za očuvanje moždanih funkcija – one utiču na regulaciju pritiska, holesterola i šećera, kao i na prevenciju srčanih bolesti i dijabetesa, koji povećavaju rizik od demencije.
Unsplash
Povezane vesti
Do sada, najčvršći dokazi o pozitivnom uticaju promena životnog stila na mozak u kasnijem životnom dobu dolazili su iz jedne finske studije.
Ovog puta, polovina učesnika je nasumično raspoređena u grupu koja je pohađala grupne časove vežbanja i zdrave ishrane, uz dodatne zadatke za moždanu stimulaciju – sve uz podršku trenera i vršnjaka koji su pratili njihov napredak.
Vežbali su umerenim intenzitetom četiri puta nedeljno po pola sata, a dva puta nedeljno su dodavali još 10–15 minuta istezanja i 15–20 minuta vežbi snage.
Pratili su dijetu poznatu kao "MIND", koja naglašava unos zelenog lisnatog povrća, bobičastog voća, celih žitarica, ribe i piletine. Ništa nije striktno zabranjeno, ali se savetuje ograničena upotreba crvenog mesa, pržene hrane, grickalica i slatkiša, dok se umesto putera i margarina koristi maslinovo ulje.
Učesnici su takođe imali zadatak da svake nedelje urade nešto novo ili se upoznaju s nekim novim, i da redovno rade mentalne vežbe putem onlajn platforme Brain HQ.
Druga polovina, kontrolna grupa, dobila je osnovne savete o zdravlju mozga i minimalnu podršku – sami su birali koje savete će primenjivati.
Obe grupe su napredovale, ali je grupa s intenzivnijom podrškom postigla značajno bolje rezultate.
Povezane vesti
Kombinacija društvene angažovanosti, fizičke aktivnosti i zdrave ishrane verovatno je ključ uspeha, kaže dr Džesika Langbaum iz Banner Alzheimer’s Institute, koja nije bila deo tima.
"Amerikanci žele jedno jednostavna rešenja, ali ne postoji čarobna formula. Potreban je kompletan stil života", kaže Langbaum.
Kako samostalno trenirati telo i mozak
Umerena fizička aktivnost podrazumeva da vam se ubrza puls i da ostanete bez daha, ali da i dalje možete da razgovarate, kaže dr Bejker. Važno je da izaberete aktivnost u skladu sa svojim mogućnostima i da počnete polako – 10 minuta je dovoljno za početak.
Pixabay
Povezane vesti
Isto važi i za mozak: možete rešavati ukrštenice, pridružiti se čitalačkom klubu, naučiti novi instrument ili strani jezik.
Istraživači će pratiti učesnike još četiri godine, a Alzheimer’s Association već radi na tome da rezultate pretoči u lokalne programe u zajednici.
Glavno pitanje ostaje: da li će ljudi istrajati u novim navikama?
Filis Džouns je smršala 13 kilograma, poboljšala kardiovaskularno zdravlje i oseća se bistrije, naročito u situacijama kada mora da radi više stvari odjednom. Ipak, tek nakon što su grupni treninzi prestali, shvatila je da joj se ishrana pogoršala – kada su joj na pregledu otkrili povišen šećer u krvi.
Sada ona i jedna 81-godišnja prijateljica iz studije pomažu jedna drugoj da ostanu na pravom putu.
"Promena načina života nije uticala samo na moje telo – promenila me je mentalno i emotivno. Dovela me je na mnogo bolje mesto", kaže Džouns.
Komentari (0)