Zagrljaji i poljupci lek za telo i psihu: Koliko nam fizički kontakti pomažu da smanjimo stres i poboljšamo raspoloženje
Komentari27/01/2026
-21:30
Zagrljaji nisu samo nežan gest - oni su prava "doza zdravlja" za telo i psihu, kažu stručnjaci. Ako traju duže od 20 sekundi, pomažu da se opustimo, podignemo raspoloženje i smanjimo stres. Neuropsihijatar, profesorka Gordana Dedić, objašnjava za Euronews Srbija koliko nam je zapravo potrebno zagrljaja dnevno i kako ovaj jednostavan čin može pozitivno uticati na naše zdravlje i emocionalnu ravnotežu.
"Zagrljaj je komunikacija - i to neverbalna komunikacija, koja je prisutna u različitim kulturama, među polovima i osobama svih uzrasta. Poznato je da zagrljaj stvara osećaj prijatnosti i bliskosti, prenosi energiju koja povećava hormon ljubavi i hormon sreće, a smanjuje hormone koji utiču na anksioznost. Prema tome, zagrljaj je lekovit", priča Dedić.
Zagrljaj je prisutan od samog rođenja, kada majka privije bebu uz sebe, navodi ona i dodaje da tada počinje njihova komunikacija, iako još bez reči. Ta toplina se prenosi, i kako dete raste, ono traži zagrljaje kada je neraspoloženo, uplašeno, ali i kada je srećno i veselo.
Pixabay
"Osim roditeljskih, postoje i partnerski, bratsko-sestrinski i prijateljski zagrljaji. Koriste se u mnogim životnim situacijama, pri susretima, pozdravima, čestitkama, ali i pri izražavanju saučešća. Deca koja su lišena roditeljske ljubavi često odrastaju s teškoćama u uspostavljanju bliskih odnosa s prijateljima i partnerima, razvijaju strah od napuštanja i povećanu anksioznost. Zagrljaj nekad može biti samo zagrljaj, ali sve češće, naročito među ženama i mladima, kombinovan je i s poljupcem u okviru komunikacije", objašnjava.
Recimo, kod dece u prve godine života, ono što se, kako kaže Gordana Dedić - u psihijatriji naziva "oralna faza" - znači da preko usta deca ostvaruju prvi kontakt s majkom - sisanje, hranjenje, te tako uspostavljaju bliskost. Taj trag dodira usana ostaje u sećanju i kasnije, u odraslom dobu, kada dve odrasle osobe, roditelj i dete ili prijatelji žele da podele osećaj bliskosti.
profimedia
"Poljubac je pored zagrljaja važan i može da nam poboljša raspoloženje. U suštini, poljubac utiče na iste emocije kao zagrljaj - povećava raspoloženje, smanjuje anksioznost i jača osećaj bliskosti. Ipak, poljubac je intimniji, jer dodir tela kroz poljubac podrazumeva mnogo bliži kontakt", pojašnjava neuropsihijatar.
Postoje različiti oblici poljupca - od površnog do intimnog. Ljudi koji su usamljeni često se teško osećaju bez zagrljaja, a poljubac dodatno pojačava osećaj usamljenosti ili anksioznosti ukoliko nije prisutan.
Povezane vesti
"Kao neuropsihijatar i psihoterapeut, mogu reći da u savremenom životu često ne grlimo ni ljubimo dovoljno naše bliske osobe, i da je važno da negujemo te oblike fizičke i emocionalne povezanosti kako bismo očuvali psihičko zdravlje", kaže ona.
Kada između dve osobe postoji emocionalna bliskost, potreba za, objašnjava dalje, dodirom dolazi spontano. To je prirodna želja da se neko dodirne, zagrli ili poljubi. Taj poljubac može biti samo ovlašan i nežan, ali može biti i dublji, intimniji, kao deo partnerskog i seksualnog odnosa, pa čak i uvod u još snažniju povezanost između dvoje ljudi.
pixabay
"Posebno mesto zauzima prvi poljubac, koji kod mnogih izaziva strepnju i iščekivanje, jer često simbolizuje početak emotivne veze i ima snažan emotivni značaj koji se pamti čitavog života. Poljubac ima važno mesto i u bajkama i pričama - od uspavane lepotice koja se budi poljupcem, do žabe koja se pretvara u princa - što govori o njegovoj simbolici i snazi", priča ona.
Dakle, zagrljaj je, prema istraživanjima, potreban više puta dnevno - četiri, osam, pa i dvanaest puta - ali ponekad je dovoljan i jedan iskren, uzvraćen zagrljaj ili poljubac da se čovek oseti bolje, makar na trenutak ili tokom celog dana. Oni oplemenjuju život, jačaju bliskost i pomažu nam da se lakše nosimo sa svakodnevnim stresom.
Komentari (0)