"Dijeta za zdravlje planete": Plan ishrane koja bi mogla da spreči 15 miliona smrtnih slučajeva svake godine
Komentari
03/10/2025
-23:20
Gotovo svi ljudi na planeti mogli bi do 2050. godine imati pristup hranljivoj i kulturološki prilagođenoj ishrani, a istovremeno bi se mogao poboljšati i položaj životne sredine, ako zemlje udruže snage i sprovedu "dijetu za zdravlje planete", pokazuje novi izveštaj.
Usvajanjem zdrave i planetarno održive ishrane, zajedno sa smanjenjem gubitaka hrane i otpada, kao i povećanjem poljoprivredne produktivnosti, oko 9,6 milijardi ljudi moglo bi se hraniti "zdravo i ravnopravno" do 2050, navodi izveštaj koji je u četvrtak objavila Komisija EAT-Lancet 2025 za zdrave dijete iz održivih sistema hrane. ("EAT" u nazivu komisije označava "Engage, Act, Transform", odnosno "Angažuj se, deluj, transformiši".)
Prema podacima Ujedinjenih nacija, trenutno na planeti živi preko 8,2 milijarde ljudi.
Ove promene bi mogle da smanje godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz globalnih prehrambenih sistema za više od polovine, navodi Komisija EAT-Lancet, grupa vodećih stručnjaka za poljoprivredu, klimu, ekonomiju, zdravlje i ishranu iz preko 35 zemalja na šest kontinenata.
Oko 30 posto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte potiče od uzgoja, prerade i transporta hrane, kao i od pretvaranja šumskih područja u poljoprivredno zemljište, dok preostalih 70 posto dolazi od sagorevanja fosilnih goriva.
"Ishrana koja je dobra i za ljude i za planetu fokusira se na voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke i integralne žitarice, umeren unos mesa i mlečnih proizvoda i vrlo malo dodatog šećera, zasićenih masti i soli", rekao je dr Valter Vilet, ko-predsedavajući Komisije i profesor medicine i epidemiologije na nekoliko istaknutih univerziteta.
Što se tiče mesa i mlečnih proizvoda, Vilet kaže da treba razmišljati "jedan plus jedan" - jedna dnevna porcija mlečnih proizvoda, kao što su mleko ili jogurt i jedna dnevna porcija životinjskih proteina kao što su riba, živinsko meso ili jaja. Crveno meso (govedina, jagnjetina i svinjetina) trebalo bi ograničiti na 115 grama jednom nedeljno, zbog njegovog uticaja na opšte zdravlje.
Povezane vesti
"Ova ishrana ne eliminiše meso i mlečne proizvode i nije dijeta koja znači odricanje", rekao je Vilet za CNN. "Vrlo je slična mediteranskoj dijeti: mlečni proizvodi jednom dnevno, crveno meso jednom nedeljno, a jaja, perad i riba otprilike dva puta nedeljno".
Unsplash/irina del
Ipak, put ka promeni je mnogo širi od same zdrave ishrane, rekao je ko-predsedavajući komisije Johan Rokstrom, direktor Instituta za istraživanje klimatskih uticaja i profesor na Univerzitetu u Potsdamu, Nemačka.
"Potrebno je smanjiti i bacanje hrane i preći na održivo upravljanje zemljištem, vodama, hranljivim materijama i ekosistemima, sve to istovremeno treba ulagati", rekao je Rokstrom na konferenciji za novinare u utorak. "Morate da birate proizvodnju zdrave hrane koja je pristupačna i dostupna svima. Zato je ovo veliki izazov".
Smanjenje proizvodnje mesa uz povećanje unosa biljnih namirnica ključni je način da se poboljša zdravlje planete i njenih stanovnika.
Reakcije predstavnika mesne industrije
Istorijski izveštaj Komisije EAT-Lancet prvi put je objavljen 2019. godine. Tada su, kao i sada, časopis The Lancet i ekološka organizacija EAT sarađivali sa desetinama međunarodnih istraživača da bi odredili kako proizvođači hrane mogu nahraniti rastuću svetsku populaciju, a da pritom ne nanesu dodatnu štetu životnoj sredini.
Komisija je 2019. procenila da bi globalno usvajanje dijete za zdravlje planete moglo da spreči do 11,6 miliona prevremenih smrti svake godine, poboljšavajući ishranu i smanjujući rizik od dijabetesa, bolesti srca i drugih bolesti povezanih sa ishranom.
Korišćenjem naprednih modela, ažurirani izveštaj iz 2025. procenjuje da bi se dijetom moglo sprečiti oko 15 miliona prevremenih smrti godišnje.
Povezane vesti
Promena globalnog prehrambenog sistema mogla bi takođe uštedeti pet biliona dolara godišnje, vraćanjem ekosistema, smanjenjem zdravstvenih troškova i usporavanjem klimatskih promena, navodi izveštaj. Taj iznos je preko deset puta veći od 200 do 500 milijardi dolara potrebnih za realizaciju globalnog plana.
CNN je pokušao da kontaktira Nacionalni institut za stočarstvo u SAD, koji zastupa mlečnu i stočarsku industriju, ali nije dobio odgovor pre objavljivanja.
Međutim, članovi komisije navode da je negativna reakcija na novi izveštaj već počela, podsećajući na koordinisani otpor koji je usledio nakon objavljivanja izveštaja 2019.
Povezane vesti
"Svi u komisiji smo zabrinuti zbog povratka dezinformacija i negiranja saznanja u oblasti klimatologije", rekao je Rokstrom na konferenciji.
Istraživanje je pokazalo da je hešteg #YesToMeat (u slobodnom prevodu: "Reci 'da' mesu") korišćen za širenje nepoverenja prema nalazima komisije iz 2019. godine. Studija objavljena u časopisu The Lancet kritikovala je upotrebu "teorija zavere" i "ličnih napada" na članove komisije od strane pristalica #YestoMeat.
"Orkestrirani napadi su se dogodili i prošli put i sada … uglavnom od grupa blisko povezanih sa mesnom i delom mlečne industrije", rekao je Vilet.
Unsplash
Takođe, pokret "Make America Healthy Again" (MAHA), koji vodi američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi promoviše "dijetu sa više životinjskih proizvoda" dok istovremeno "cenzuriše" informacije o uticaju stočarstva na životnu sredinu i globalno zagrevanje, dodao je Vilet.
"Zbog toga je ovaj izveštaj veoma važan, jer nije cenzurisan. Baziran je na najboljim naučnim dokazima iz celog sveta", rekao je on.
Modelovanje budućnosti
Ako se nastavi sadašnji trend, poljoprivrednici će povećavati proizvodnju hrane, više šuma će biti pretvarano u zemljište za stočnu hranu, a emisije gasova iz poljoprivrede porasti će za 33 posto, navodi izveštaj EAT-Lancet iz 2025.
Već oko 70 procenata ekoregiona planete izgubilo je više od polovine svojih prirodnih područja, uglavnom zbog poljoprivrede.
Međutim, transformacija globalnog prehrambenog sistema mogla bi smanjiti predviđene emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 60 posto u odnosu na nivo iz 2020.
Broj stoke smanjio bi se za 26 procenata, a površine pod ispašom za 11 posto.
"To je ogroman i ključan korak, jer bi to značilo da možemo prestati da krčimo Amazon da bismo gajili soju i druge useve za ishranu životinja. To se sada dešava alarmantnom brzinom", istakao je Vilet.
S druge strane, proizvodnja hrane iz vode mogla bi porasti za 46 procenata, tržište povrća za 42 posto, proizvodnja voća za 61 procenat, orašastih plodova za 172 posto, mahunarki za 187 posto. Ukupno, cene hrane bi pale za oko tri procenta.
Različiti alati za promenu
Trenutno, najbogatijih 30 posto stanovništva planete odgovorno je za "više od 70 posto svih uticaja prehrambene industrije na životnu sredinu", dok manje od jedan posto ljudi ima pristup hrani i pravima bez štete po okolinu, rekla je profesorka političke ekologije sa Univerziteta u Lankasteru Kristina Hiks.
Stoga, smanjenje uticaja proizvodnje hrane na planetu, uz zadovoljenje potreba globalne populacije, zahteva pažljivo planiranje i koordinisanu međunarodnu saradnju, dodala je ona.
profimedia
Komisija predlaže niz mera. Subvencije za poljoprivredu trebalo bi preusmeriti sa mesa i mlečnih proizvoda na održivije i zdravije biljke, voće, mahunarke i žitarice, kako bi se te opcije učinile pristupačnijim, rekla je članica komisije, Lin Gordon, profesorka održivosti i direktorka Centra za otpornost u Stokholmu.
Oporezivanje hrane bogate šećerom, soli i zasićenim mastima, uz ograničenja marketinga, naročito za decu, i jasne upozoravajuće oznake na nezdravim proizvodima, takođe su deo preporuka, dodala je Gordon.
"Nije reč samo o snižavanju cena, već i o povećanju kupovne moći ljudi da priušte zdravu ishranu", dodala je.
Očuvanje i promocija tradicionalne biljne ishrane širom sveta ključni su za zaštitu životne sredine i poboljšanje ishrane, istakao je Vilet.
"Ne propisujemo jedinstvenu dijetu za sve. Planetarna dijeta za zdravlje omogućava veliku raznolikost i usklađena je sa tradicionalnim ishranama širom sveta. Neke možda treba malo prilagoditi, ali je svakako ostvariva", zaključuje stručnjak.
Komentari (0)