Superhrana - marketinški trik ili medicinski eliksir?

Superhrana postaje sve popularnija među potrošačima, ali koliko je taj termin zaista opravdan? Prema rečima Prof. dr Svetlane Stanišić, doktorke fizičke hemije i stručnjaka za hranu, "termin superhrana nema svoju naučnu osnovu, već je to pre svega marketinški izraz da bi se bolja hrana prodavala".

"Nažalost, hamburgere, čips, pomfrit smatramo normalnom hranom, a onda zdrave kao superhrana. Najčešće neki proizvodi koji se prozivaju superhranom, neopravdano imaju visoku cenu", objašnjava prof. Stanišić.

Iako se neki namirnici poput kelja, brokolija, tamne čokolade, avokada ili kinoe često označavaju kao superhrana, stručnjakinja smatra da taj termin nije u potpunosti opravdan. "Neke od ovih namirnica jesu kvalitetne i dobre, međutim, vrlo često su biljne namirnice koje nisu kompletne da obezbeđuju čitav set hranljivih materija".

Po njenom mišljenju, "ako bi me neko naterao da ja dodam neke namirnice u ovu korpu super hrane to bi bila jaja, na primer, cela. Džigerica takođe, jer jetra živih vrsta skladišti brojne liposolibilne vitamine čak u toj meri da možete da se otrujete džigericom polarnog medveda"

Ipak, prof. Stanišić ističe da ishrana ima pre svega preventivnu ulogu kada je zdravlje u pitanju.

"Naravno, kod mnogih bolesti zahtevana je promena ishrane, to može da doprinese oporavku, ali je pre svega potrebna terapija. Hranu možemo da prozovemo lekom u razgovoru, ali suštinski gledano njena uloga je preventivna"

Ona dodaje da je za kvalitetno i zdravo hranjenje važno jesti balansirano, uključujući sve kategorije namirnica.

"Što više na kašiku, kuvanih jela, ko voli može ubaciti namirnice koje sam navela, to je važno za decu u razvoju. Stariji ljudi mogu koristiti i veganski način ishrane. Ukoliko neko ima takav restriktivan način ishrane, neophodno je da dodaje suplemente zato što ne može sve da se obezbedi iz ovih namirnica koliko god da obezbeđuju korist za zdravlje, ali ne obezbeđuju sve hranljive materije", zaključuje prof. dr Stanišić.