Od danas smo bliži 2050. nego 2000. godini: Šta nas čeka u budućnosti?

Danas nije običan dan u kalendaru. Prelaskom u drugu polovinu 2025. godine, čovečanstvo je prešlo nevidljivu, ali simbolički snažnu vremensku granicu — od ovog dana, bliži smo 2050. godini nego 2000.

Iako zvuči kao zanimljiv podatak za triviju, ova činjenica nosi duboku poruku o ubrzanom protoku vremena, ali i o temeljnoj transformaciji sveta u samo dve i po decenije — i potencijalnoj slici sveta za još toliko godina u budućnosti.

Godina 2000: Kada je sve delovalo novo i puno nade

Mobilni telefoni tek su počeli da zamenjuju fiksne linije. Ljudi su masovno slali SMS poruke, dok je internet još uvek bio spor, skup i zvučao kao modem u bolovima. Google je bio tek nekoliko godina star, a društvene mreže nisu postojale. Facebook, Twitter, YouTube – sve to još nije bilo ni u planu.

U svetu, Sidnej je bio domaćin Letnjih olimpijskih igara, dok su koncerti Britney Spears i Eminema punili arene. U bioskopima su dominirali „Gladijator“, koji je te godine osvojio i Oskara, i prvi film iz serijala „X-Men“, koji je najavio novu eru stripovskih adaptacija.

profimedia

Te iste godine, svet je sa zebnjom dočekao Y2K – potencijalni digitalni kolaps zbog prelaska kompjuterskih sistema iz 1999. u 2000. godinu. Ispostavilo se da je panika bila veća od problema — ali je to bio prvi globalni IT test za čovečanstvo.

PlayStation 2 je lansiran te godine, pokrenuvši novu eru u gejming industriji. U Kaliforniji je osnovana firma koja će kasnije postati Tesla Motors, a Steve Jobs je uveo prvi iMac sa USB priključkom, menjajući način na koji koristimo računare.

profimedia

U svetu nauke, ljudski genom je prvi put mapiran sa 85% tačnosti — najava za medicinsku revoluciju koja nas danas vodi ka personalizovanoj terapiji.

Na muzičkim listama dominirali su NSYNC, Madonna i Destiny’s Child, dok su ljudi još uvek pravili CD kompilacije za prijatelje, a muziku skidali preko Napstera — često sporo i nelegalno.

25 godina kasnije

Današnji svet gotovo je neprepoznatljiv u poređenju sa 2000. godinom. Veštačka inteligencija već oblikuje industrije, telefoni su pametniji od većine računara iz prošlog veka, a klimatske promene više nisu predviđanja — već svakodnevna stvarnost.

profimedia

Deca rođena 2000. danas su odrasli ljudi. Mnogi od njih već imaju decu. A svet u koji će njihova deca zakoračiti 2050. biće svet u kojem će, prema procenama, živeti skoro 10 milijardi ljudi. Klimatske promene, energetska tranzicija, automatizacija rada i veštačka inteligencija biće deo svakodnevnog života — još više nego danas.

Kako izgleda budućnost?

Godina 2050. često se pominje kao prekretnica, a neke od glavnih stvari koje bi mogle da postanu uobičajene su:

• Cilj klimatske neutralnosti u EU i mnogim državama sveta.
• Prelazak na zelene izvore energije.
• Potpuna automatizacija transporta (autonomna vozila, leteći taksiji?).
• Moguć povratak ljudi na Mesec, pa i Mars.
• Promene u radnim mestima, obrazovanju i demografskoj strukturi planete.

Vreme kao podsetnik

Prelazak granice između prošlosti i budućnosti ne nosi samo simboliku — već i poruku. Vreme ne možemo zaustaviti, ali možemo odlučiti kako ćemo ga koristiti.

U danu kada smo zvanično bliži 2050. nego 2000, vredi se zapitati: gde smo bili, gde smo sada, i šta želimo da ostavimo generacijama koje dolaze?