Dobra hrana je mnogo više od ukusa: Šta donosi novo izdanje prestižnog vodiča Gault&Millau za Srbiju?

Za predstojeće prvomajske praznike, osim lepog vremena, većini građana Srbije najvažnija je – dobra hrana. Međutim, dobra trpeza danas je mnogo više od pukog ukusa. Ona je doživljaj, ogledalo identiteta jedne zemlje i ozbiljan razlog za putovanja. 

Domaća restoranska scena sve sigurnije staje rame uz rame sa velikim evropskim adresama, a dokaz za to je i novo, peto izdanje jednog od najcenjenijih svetskih gastronomskih vodiča – Gault&Millau (Goe Mios).

O tome ko odlučuje o najboljima, koliko naši šefovi prate svetske trendove i kako hrana menja sliku Srbije, razgovarali smo sa Mirom Šemić, direktorkom Gault&Millau za Srbiju.

Predstavljanje vodiča za 2026. godinu i dodela nagrada okupili su sam krem domaćeg ugostiteljstva u atmosferi punoj smeha i prijateljskog razgovora. Kako Mira Šemić ističe, hrana je oduvek bila najbolji povod za komunikaciju.

"U kulinarstvu treba uživati, ono donosi dobre ukuse i dobro raspoloženje. Iza ove, pete po redu knjige, stoje hiljade pređenih kilometara. Naši ocenjivači su pojeli tone hrane i popili hektolitre vina da bismo došli do rezultata. Iskorak koji je Srbija napravila za ovih pet godina je neverovatan", navodi Šemić.

Euronews Srbija

Posebno raduje činjenica da se sve više mladih ljudi okreće ovom poslu. Ove godine titulu "Mladog šefa" poneo je mladić od svega 27 godina. Sa druge strane, dvorana je eksplodirala od aplauza kada je nagradu za "Šefa tradicije" primio gospodin Stambol, čovek koji je postavljao same temelje moderne srpske gastronomije.

Šta odvaja vrhunskog šefa od proseka?

Za razliku od nekih drugih vodiča koji često ocenjuju milionske kapitale i luksuz enterijera, Gault&Millau je nastao šezdesetih godina u Francuskoj sa idejom da u prvi plan stavi – pojedinca i ono što je na tanjiru. Zbog toga se i dodeljuju lične nagrade za najboljeg somelijera, mladog talenta ili šefa tradicije.

Na pitanje šta je to što uvek čini vrhunskog kuvara, bez obzira na modu i trendove, direktorka vodiča odgovara direktno:

"Osnova svega je dobra i autohtona namirnica. Važno je da ona potiče iz vrta nekog lokalnog seljaka koji ju je uzgojio u blizini, a ne da bude transportovana iz Australije ili Južne Amerike. To je ono što mi potenciramo. Divno je videti da se naši kuvari trude da vrate zaboravljene začinske biljke i kreiraju nove ukuse na bazi tradicije".

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC

Srbija je oduvek bila prepoznatljiva po bazičnim, jakim jelima, a autentičnost je ono što nas najbolje izdvaja na svetskoj mapi. Pokušaji kopiranja tuđih trendova retko kada donose dugoročan uspeh.

"Bez dobrog ugostiteljstva i vrhunske gastronomije nema turizma. Odluka Turističke organizacije Srbije da se više posveti ovom segmentu je sjajna. Hrana je istinski ambasador dobre volje. Kada se lepo i fino najedemo, kada nam nije teško u stomaku i kada popijemo čašu dobrog domaćeg vina ili rakije – svi smo bolje volje", zaključuje Mira Šemić.

Ona dodaje i da lično preferira koncept više manjih porcija (degustacioni meni od pet do sedam sledova) jer to omogućava gostu da doživi pun spektar različitih ukusa i kreacija jednog šefa, čime se obedovanje pretvara u pravu umetnost.

Kompletno gostovanje Mire Šemić pogledajte u video prilogu.