Amerika odustaje od mRNK vakcina: Kako Kenedijeva odluka utiče na budućnost imunizacije i naučnih istraživanja
Komentari11/08/2025
-21:25
Američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi nedavno je ukinuo 22 istraživačka projekta ukupne vrednosti 500 miliona dolara, namenjenih borbi protiv infekcija poput kovida i gripa i objavio da Sjedinjene Američke Države odustaju od daljeg istraživanja tehnologije mRNK vakcine.
Takva odluka mogla bi da ima dalekosežne posledice, ne samo za nauku u Americi, nego i za ceo svet, smatra dr Dragoslav Popović, ekspert Ujedinjenih nacija za vakcine i imunizaciju.
"Amerika je zemlja koja ima trenutno i najviše sredstava i u smislu nauke verovatno najveći kapacitet da razvije ovu tehnologiju do kraja. Ako oni odbace to iz političkih razloga, sigurno je da će uspeh te tehnologije u budućnosti biti usporen", ističe dr Popović u razgovoru za Euronews Srbija.
On upozorava i na činjenicu da je poverenje u vakcine već poljuljano u Americi zbog narativa koji je Kenedi zauzeo prema kovidu i da je nedavno jedan čovek pucao na sedište Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, najverovatnije zato što je bolest od koje je bolovao pripisivao posledicama vakcinacije protiv kovida.
Michael Bihlmayer / imago stock&people / Profimedia
"To više nije pitanje poverenja i nepoverenja - to je pitanje zaista jednog društvenog raskola po ovim pitanjima, koje ne može da ostane samo za Ameriku, jer će sigurno da se proširi i na ceo svet", kaže stručnjak.
Šta je mRNK tehnologija?
Da bi se objasnila mRNK tehnologija, potrebno je prethodno upoznavanje funkcionisanja ćelija ljudskog organizma na elementarnom nivou. Naime, genetske informacije čuvaju se u DNK spirali smeštenoj u jedru svake ćelije. Te informacije su zapravo kodovi na osnovu kojih ćelija neprekidno povezuje aminokiseline i formira osnovne gradivne blokove života – proteine. Ako bismo DNK uporedili sa kompjuterskim načinom čuvanja podataka, ona bi bila kao hard disk – trajna memorija koja se ne menja, osim u posebnim situacijama kao što su mutacije kod raka ili kada virus preuzme kontrolu i koristi ćelijske mehanizme za pravljenje sopstvenih proteina.
Ribozomi, odnosno "mašine" za pravljenje proteina u ćeliji, ne čitaju DNK direktno, nego za svaki protein dobijaju iz jedra posebne molekule koji im precizno govore kako da slože aminokiseline u tačan redosled. Ti molekularni glasnici nazivaju se mRNK i predstavljaju na neki način "radnu memoriju ćelije", slično RAM-u u računaru. Otkriveni su 1961. godine, a tokom vremena se razvila ideja da bi se, umesto menjanja genetskog materijala u jedru, terapije mogle usmeriti na presretanje ovih "lutajućih" RNK glasnika, što bi bilo korisno u lečenju raka i drugih bolesti.
Povezane vesti
Naučnici koji su radili na ovim otkrićima Katalin Kariko i Dru Vajsman osvojili su Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2023. godine, upravo zbog značaja koji je njihov rad imao za stvaranje vakcina protiv kovida.
Takođe, rad na mRNK vakcinama tokom perioda pandemije otvorio je vrata za istraživanja na polju imunizacije za neke druge bolesti.
Michael Bihlmayer / imago stock&people / Profimedia
"mRNK tehnologija je otvorila nove horizonte kada se radi o proizvodnji vakcina. Vakcine imamo preko 100 godina u masovnoj upotrebi i danas imamo, recimo, BCG vakcinu koja je 100 godina stara. Ovo je nešto novo što nam otvara nove mogućnosti da napravimo vakcinu za bolesti za koje do sada nismo mogli i to u vrlo kratkom vremenu", naglašava dr Popović.
"Sputnjik V", prva vakcina protiv kovida
Paralelno s ovim događanjima, svet danas, 11. avgusta obeležava tačno pet godina otkako je u Rusiji registrovana prva vakcina protiv koronavirusa pod nazivom "Sputnjik V".
Reč je o adenovirusnoj, vektorskoj vakcini protiv kovida koju je razvio ruski Nacionalni istraživački centar epidemiologije i mikrobiologije Gamaleja.
Prema Kirilu Dmitrijevu, direktoru Direktnog investicijskog fonda Rusije, "V" u imenu označava "pobedu nad kovidom", od reči "victory" na engleskom".
Povezane vesti
"To je vakcina koja je došla iz istraživanja na vakcini za ebolu, koje je Moskovski institut radio ranije i oni su u stvari shvatili da, bazirano na tom svom radu, oni mogu da naprave vakcinu za kovid. Međutim, ta vakcina nije imala neki naročit efekat iz nekoliko razloga. Prvo, virus je počeo da se menja, oni nisu bili u mogućnosti da ga promene. S druge strane, kapaciteti koje je Moskva imala za proizvodnju i za dalju upotrebu te vakcine u drugim zemljama su bili vrlo mali, ali je ona ostala u istoriji zabeležena kao prva", kaže dr Popović.
"Sputnik V započeo je trend vakcinalnog nacionalizma gde je svaka zemlja nastojala da svoje vakcine sa jedne strane promoviše, a s druge strane zadrži za sebe, a s treće strane da zaradi na njima", dodaje naš sagovornik.
On podseća da su protiv kovida postojale dve mRNK vakcine: Pfizer i Moderna.
Povezane vesti
"Moderna je zaradila ogromne pare upravo iz razloga što imaju mRNK tehnologiju. Investitori su, naime, shvatili da je to tehnologija koja se danas koristi za vakcine, a da će se sutra verovatno koristiti u onkologiji i u lečenju nekih drugih naslednih bolesti za koje danas nemamo leka i počeli da investiraju u tu kompaniju. Zarada Moderne se prvenstveno bazirala na onome koliko su oni zaradili na berzi, a ne koliko su vakcina prodali. S Pfizer-om je druga situacija. Oni su napravili ogroman posao, ali su se njihove vakcine menjale, kako su se menjali sojevi virusa", objašnjava naš sagovornik.
Evropa i Kina mogu da iskoriste situaciju u Americi
Upravo Sjedinjene Američke Države su imale vrlo restriktivnu politiku izvoza vakcina, jer su želeli da obezbede da imunizaciju najpre dobiju njihovi građani, a sada, Kenedijevim potezom napravljeno je potpuno skretanje na suprotnu stranu, smatra ekspert Ujedinjenih nacija za vakcine i imunizaciju.
"Moram da kažem da je to više vezan za njega lično, nego za tu tehnologiju. Amerika gubi ono što je pre pet godina prepoznala kao jedan ogroman proboj u tehnološkom smislu. Danas kada oni ukidaju sredstva za finansiranje te tehnologije, naučnici iz Amerike odlaze ili u Evropu ili u Kinu. Naravno, Evropa i Kina sad dobijaju neku novu mogućnost da iskoriste ovu situaciju", kaže dr Popović.
Euronews
On stoji iza toga da je korist od vakcina daleko prevazilazi eventualne rizike i podvlači da najveća šteta potiče od infekcije virusom.
"To smo zaključili, ne samo u onom periodu kada su se gubile glave na samom početku pandemije, jer se moramo setiti da je smrtnost tada bila izuzetno visoka, nego moramo da pogledamo i ono što se desilo pri kraju pandemije, a to je ovaj dugotrajni COVID. On je takođe uzrokovan virusom i prouzrokovao je posledice kod ljudi na mnogim organima", ukazuje stručnjak podsećajući na dve studije koje su potvrdile efikasnost vakcina.
"Jedna studija je napravljena odmah nakon što se završio onaj prvi i glavni talas vakcinacije i tada je utvrđeno da je spašeno nekih 14 miliona života. Pre par meseci, urađena je druga studija koja je došla do broja koji je za 2,5 miliona manji. Bez obzira na to, sve i da je reč o 2,5 miliona - to je 2,5 miliona ljudi", zaključuje naš sagovornik.
Komentari (0)