Personalizovana medicina: Od univerzalnih lekova ka terapiji po meri svakog pojedinca

Medicinska nauka danas prelazi sa traženja univerzalnih lekova na razvijanje pristupa prilagođenih svakom čoveku. Personalizovana medicina se oslanja na genetiku, podatke i precizne analize koje omogućavaju da se terapija kroji tačno prema genomu, metabolizmu i individualnim rizicima pacijenta. O ovom revolucionarnom pristupu za Euronews Srbija govorio je specijalista interne medicine dr Aleksandar Antović, ističući kako on menja paradigmu lečenja.

Dr Antović objašnjava da klasičan pristup lečenju podrazumeva postavljanje dijagnoze i primenu standardnog leka koji je farmaceutska kompanija razvila za tu bolest. Na primer, za bolove se obično prepiše ibuprofen. Međutim, dok kod nekih pacijenata lek efikasno deluje, drugi kažu da im ne pomaže. Razlog leži u individualnim razlikama.

"Lek je isti, a mi nismo i drugačije ga metabolišemo", kaže dr Antović i dodaje da je upravo to suština farmakogenomike, dela personalizovane medicine koji omogućava testiranje faktora koji utiču na metabolizam određenog leka.

"Mi danas možemo da istestiramo čoveka na uticaj na metabolizam određenog leka i kažemo mu pre da kod njega neće delovati u toj dozi i da treba da uzme, na primer, duplo veću. Možda taj neće delovati, nego neki drugi", kaže dr Antović.

Ova personalizacija znači da ne uzima svako istu dozu ili isti lek za isti simptom ili oboljenje, a može se primeniti na mnoge bolesti u svim oblastima medicine.

Tradicionalna medicina fokusira se na lečenje bolesti, ali personalizovana ide korak dalje – leči bolest kod konkretne osobe. Prema dr Antoviću, studije pokazuju da ovaj pristup dovodi do boljeg ishoda terapije jer je krojen po meri pojedinca.

"Ako biramo odeću po meri, zašto ne bismo birali medicinu po meri?"

Ovaj pristup nije više na eksperimentalnom nivou - postoje komercijalni testovi dostupni pacijentima. Posebno se ističe primena personalizovane medicine u onkologiji. Za razliku od farmakogenetskih testova, gde se ispituje nasledna genetika pacijenta da bi se utvrdilo kako on obrađuje lekove, kod tumora se analizira samo tkivo tumora. Dr Antović navodi primer tumora pluća, jednog od najčešćih: dva pacijenta sa istim tipom tumora dobiju identičnu terapiju, ali kod jednog se tumor povuče, dok kod drugog metastazira. Razlog su različite mutacije unutar tumora, koje se nazivaju tumor drajveri ili pokretači tumorskog rasta.

"Kada ih identifikujemo, kažemo tebi ide taj lek, a tebi taj lek. Tu ide ta personalizacija, kod tumora je to mnogo bitno", objašnjava doktor.

Danas je standard u nekim zemljama sveobuhvatno profilisanje tumora (CGP), gde se otkrivaju mutacije u tumoru. Ovo nije nasledna genetika - ne zna se zašto tumor mutira, ali se zna šta ga pokreće, pa se primenjuje ciljana terapija.

Za farmakogenetske testove dovoljan je bris bukalne sluzokože, koji se može uraditi čak i bebama. Rezultati stižu za tri do četiri nedelje i daju spisak gena sa podacima za preko 700 lekova. Pacijent dobija uputstva: za 300-400 lekova se primenjuje standardna doza, dok za 200-300 postoji promenjen metabolizam, pa se preporučuje drugačiji pristup. Kod tumora, analiza zahteva tkivo iz biopsije ili nakon operacije, što omogućava preciznu terapiju sa većom efikasnošću.

Kada je reč o naslednoj genetici kod tumora, ona se uglavnom ne radi preventivno kod dece, ali tehnički je moguća kod bilo koga. Dr Antović ističe testove za bebe, poput onih za intoleranciju na gluten ili laktozu: ako dete sa 4-5 meseci počne da pije mleko, a intolerantno je na laktozu, može imati probleme u rastu i razvoju. Ipak, većina testova namenjena je odraslima.