Biti ljubazan je dobro za zdravlje: Nauka otkriva kako mala dela poboljšavaju raspoloženje, ali i telo

Komentari

David Johnson / Alamy / Profimedia - Copyright David Johnson / Alamy / Profimedia

Autor: Euronews/Theo Farrant

17/11/2025

18:31

veličina teksta

Aa Aa

Većina nas ljubaznost vidi kao nešto što činimo za druge – pridržavanje vrata, upućivanje komplimenta, pomaganje nepoznatoj osobi da pređe ulicu. Ipak, istraživanja sugerišu da nam ovi mali, pažljivi gestovi mogu činiti uslugu i nama samima.

"Ljubaznost vam može pružiti ogroman, pozitivan i topao osećaj koji vas povezuje sa drugom osobom", rekla je Zita Oravec, profesorka razvoja čoveka i porodičnih studija na Državnom univerzitetu Pensilvanije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Psiholozi za to čak imaju i naziv: "rezonanca pozitivnosti" – kratak, ali snažan trenutak zajedničke dobre volje koji može odjekivati kroz telo, piše Euronews.

"To se dešava na biološkom i na nivou ponašanja. Ljudi se smeše jedni drugima, oslobađa se hormon ljubavi oksitocin, a njihovi otkucaji srca se sinhronizuju", rekla je Oravec.

Kada naš mozak oslobađa neurohemikalije poput oksitocina, dopamina i serotonina, one pomažu u suzbijanju hormona stresa kao što je kortizol. Vremenom, ovo može doprineti snižavanju krvnog pritiska i smanjenju upala.

Nauka o "rezonanci pozitivnosti"

Ovaj fenomen ima merljive zdravstvene efekte. Istraživanja pokazuju da dela ljubaznosti – od pomoći komšiji do volontiranja – mogu smanjiti stres, ublažiti anksioznost, poboljšati raspoloženje, pa čak i ublažiti fizičku bol.

U jednoj eksperimentalnoj studiji objavljenoj 2022. godine, osobe koje su redovno činile ljubazna dela imale su veće smanjenje simptoma depresije i anksioznosti u poređenju sa onima koje to nisu činile.

"Društvena povezanost je jedan od najvažnijih faktora života povezanih sa blagostanjem. Činiti ljubazna dela izgleda da je jedan od najboljih načina da se te veze neguju", rekao je Dejvid Kreg, jedan od autora studije, koji je tada bio istraživač na Državnom univerzitetu Ohaja.

Mentalna zdravstvena fondacija Ujedinjenog Kraljevstva izveštava o sličnim koristima: pomaganje drugima može smanjiti stres i poboljšati samopouzdanje, sreću i ukupno emocionalno blagostanje.

Jedna međunarodna studija objavljena online u časopisu Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology sugeriše da ljubaznost smanjuje socijalnu izolaciju i usamljenost, koje su sve češće povezane sa raznim zdravstvenim problemima.

Ovi nalazi dolaze u trenutku kada Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izveštava da usamljenost pogađa jednu od šest osoba širom sveta.

Fizičke koristi ljubaznosti

Pored toga, ljubaznost ne poboljšava samo mentalno zdravlje – ona može ublažiti i fizičku bol.

Desetogodišnja studija o oko 48.000 ljudi u Velikoj Britaniji otkrila je da su oni koji su redovno donirali novac humanitarnim organizacijama ili volontirali imali manje bolova koji ometaju njihovu sposobnost rada.

Istraživanje je pratilo učesnike u periodu od 2011. do 2020. godine. Nakon što su uzeti u obzir faktori kao što su godine, prihod, početno zdravstveno stanje i depresija, istraživači su utvrdili da su ljudi koji su ili donirali ili volontirali tokom vremena prijavljivali niži nivo bolova u poređenju sa onima koji nisu činili nijedno od toga.

Efekat je bio najsnažniji kod osoba koje su redovno donirale i svoje vreme i novac.

Druga studija pratila je gotovo 13.000 američkih odraslih osoba tokom decenije i otkrila da su ljudi koji su volontirali najmanje 100 sati godišnje imali manji rizik od smrti i manju verovatnoću da će kasnije u životu iskusiti fizička ograničenja.

Takođe su bili aktivniji i prijavljivali su više nivoe optimizma, sreće i smisla života, pokazala je studija. Značajno je da nije utvrđena veza između volontiranja i drugih zdravstvenih problema, poput dijabetesa, problema sa spavanjem ili depresije – što naglašava da još uvek postoje otvorena pitanja o tome kako tačno ljubaznost utiče na zdravlje.