Koliko dugo ćete živeti: Neko vozi mercedes a neko jugo

Prema najnovijem istraživanju objavljenom u časopisu Science, dužina života čoveka u velikoj meri je upisana u njegove gene, dok zdrave navike mogu samo blago produžiti životni vek. Drugim rečima, ako vaša genetska predispozicija dozvoljava da živite do 80 godina, malo toga što učinite može vas odvesti do 100.

Istraživanje je sprovedeno pod vođstvom Urija Alona sa Instituta za nauku Weizmann u Izraelu, a podaci su prikupljeni iz tri studije švedskih blizanaca, uključujući i blizance odgajane odvojeno. Za proveru univerzalnosti rezultata, istraživači su analizirali i podatke o 2.092 braće i sestara 444 Amerikanaca koji su doživeli 100 godina. Cilj je bio da se utvrde faktori van genetike, poput bolesti ili nesreća, koji mogu uticati na životni vek.

Zaključak istraživanja je jasan: starenje je uglavnom nasledno, što je u suprotnosti sa uobičajenim shvatanjima o uticaju dijete, vežbanja i zdravih navika. Te navike svakako utiču na kvalitet života, ali ne mogu nekoga učiniti stogodišnjakom bez odgovarajuće genetske predispozicije, prenosi The New York Times.

"Ako želite da procenite svoje šanse da doživite 100 godina, pogledajte koliko dugo žive članovi vaše porodice", kaže dr Tomas Perls, gerijatar i direktor New England Centenarian Study na Univerzitetu u Bostonu. Njegovi podaci o američkim stogodišnjacima korišćeni su u novoj analizi, iako dr Perls nije bio deo istraživanja.

Tanjug/AP/Esteban Felix

Emeritus profesor epidemiologije S. Džej Olšanski sa Univerziteta u Ilinoisu ocenio je da istraživanje šalje jasnu poruku: „Nemate toliko kontrole nad svojim životom koliko mislite. Neki od nas voze nercedes, neki jugo.“

Istraživanje pokazuje da geni čine više od 50 odsto razlika u životnom veku u populaciji, dok su prethodne studije govorile o samo 25 odsto. Razlika je nastala zato što su ranija istraživanja uključivala ljude koji su umrli od uzroka koji nisu povezani sa genetikom, poput nesreća ili bolesti.

Ipak, istraživači naglašavaju da stil života i dalje ima značaj. Zdrave ili nezdrave navike mogu dodati ili oduzeti oko pet godina životnog veka određenog genetikom. Osoba sa predispozicijom da živi do 80 godina može umreti sa 75 ukoliko zanemari zdrav život, ili doživeti 85 ako se strogo pridržava svih zdravih pravila.

"Dostizanje vrlo duboke starosti nije moguće osim ako već niste dobili genetsku 'lutriju' na samom rođenju", dodaje dr Olšanski.

Zdrave navike produžavaju život, ali granice postavljaju geni

Dr Perls napominje da zdrave navike, poput pravilne ishrane, prestanka pušenja, održavanja normalne težine i redovnog vežbanja, i dalje mogu značajno produžiti život, posebno kod osoba koje nemaju gene stogodišnjaka.

Prema Harvardovim istraživanjima, žena u pedesetim sa zdravim stilom života može očekivati da doživi 93 godine, dok bi bez zdravih navika doživela 79. Za muškarca iste dobi, zdrave navike mogu produžiti život sa 76 na 88 godina.

Zaključak je jasan: geni postavljaju granice, ali zdrav život utiče na to koliko ćete približno doseći svoj genetski potencijal. 

"Lakše je skratiti život nego ga značajno produžiti", upozorava dr Olšanski.