Zabrana etanola i bezbedne alternative u dezinfekcionim sredstvima: Šta čeka zdravstveni sistem Srbije

Najava Evropske unije da razmatra zabranu etanola u dezinfekcionim sredstvima otvorila je važno pitanje buduće prakse dezinfekcije u zdravstvenim ustanovama, ali i u širem javnom prostoru. Etanol, koji se decenijama koristi kao jedan od najrasprostranjenijih antiseptika, prema procenama Evropske agencije za hemikalije (ECHA) pokazuje potencijalna kancerogena svojstva i negativan uticaj na reproduktivno zdravlje, zbog čega je svrstan među aktivne supstance koje su „spremne za zamenu“. Iako proces još traje, evropske institucije već rade na identifikovanju adekvatnih i bezbednijih alternativa.

Prema rečima Aleksandra Kolića, izvršnog direktora kompanije „Sigma Crvenka“, ECHA je tokom višegodišnjih istraživanja utvrdila da se etanol može klasifikovati kao supstanca štetna po zdravlje, što je bio osnov da se pokrene procedura pronalaženja zamenskih rešenja. Cilj tog

procesa je da se, u trenutku kada zabrana stupi na snagu, tržište i zdravstveni sistemi ne nađu nespremni, već da imaju dostupna sredstva koja mogu da preuzmu njegovu ulogu u dezinfekciji.

"Tokom istraživanja, ustanovljeno da etanol, koja je aktivna supstanca u sredstvima za dezinfekciju, jedna od najčešćih, se može klasifikovati u kategoriji kancerogeno, štetno po reproduktivne organe, a sama klasifikacija za mutagenost još uvek nije određena, ali ove dve same po sebi su dovoljne da ECHA odluči da krene u proces traženja adekvatne zamene, koja će u slučaju, u momentu kada ne nastupi zabrana i proglašenje za štetnosti, moći da adekvatno zamene etanol u sredstvima za dezinfekciju ili dezinfikacionim sredstvima", rekao je Kolić. 

Euronews Srbija

Kao najizglednija alternativa izdvaja se aktivni hlor, odnosno hipohlorasta kiselina i natrijum-hipohlorit dobijeni elektrolizom kuhinjske soli. Reč je o rastvorima niske koncentracije koji su efikasni protiv širokog spektra mikroorganizama – bakterija, virusa, gljivica i spora – a istovremeno dovoljno blagi za primenu na koži i u osetljivim okruženjima kao što su zdravstvene ustanove. Ova sredstva već su prepoznata i podržana u više zemalja Evropske unije, dok se postupak njihove pune registracije odvija kroz složen administrativni mehanizam na nivou EU.

Iz ugla zdravstvenih radnika, etanol se i dalje koristi u bolnicama u Srbiji, jer nacionalna regulativa još nije promenjena. Radmila Jazić, predsednica Unije udruženja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, ističe da se pitanje dezinfekcije ne može posmatrati izolovano, već kao deo šireg sistema bolničke higijene i bezbednog radnog okruženja. Prema njenim rečima, bolničke infekcije ne mogu u potpunosti da se eliminišu, ali se pravilnom dezinfekcijom i doslednim sprovođenjem higijenskih procedura mogu smanjiti i do jedne trećine.

Euronews Srbija

Unija medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije sprovela je višegodišnje edukacije u zdravstvenim ustanovama širom zemlje, tokom kojih su uočene značajne razlike u praksi – od nepravilnog razblaživanja koncentrata do neujednačenih procedura održavanja higijene. Zbog toga se zalažu za izradu jedinstvenog, obavezujućeg vodiča za bezbedno radno okruženje u zdravstvu, koji bi omogućio ujednačen nivo higijene u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Kovačević: Novi preparati omogućavaju znatno širu i bezbedniju primenu u hirurškoj i kliničkoj praksi

Poseban značaj aktivni hlor ima u kliničkoj praksi, naročito u lečenju rana. Prof. dr Predrag Kovačević sa Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKC Niš objašnjava da se hlorni rastvori u medicini koriste više od jednog veka, ali da savremene, niske koncentracije hipohloraste kiseline omogućavaju bezbednu i efikasnu primenu. Ovi rastvori ne samo da uništavaju mikroorganizme, već razgrađuju biofilm – sloj koji otežava zarastanje rana i održava infekciju.

Zahvaljujući tim osobinama, rastvori hipohloraste kiseline našli su mesto u savremenim evropskim i svetskim vodičima za lečenje rana, uključujući hronične rane, postoperativne infekcije i opekotine. Kovačević podseća da se etanol nikada nije koristio za ispiranje rana, već isključivo za dezinfekciju zdrave kože, dok novi preparati omogućavaju znatno širu i bezbedniju primenu u hirurškoj i kliničkoj praksi.

Euronews Srbija

Sagovornici ističu da Srbija ima značajnu prednost u odnosu na mnoge zemlje, jer već raspolaže domaćom tehnologijom i proizvodnim kapacitetima za proizvodnju gotovih dezinfekcionih rastvora na bazi aktivnog hlora. Ova sredstva su spremna za upotrebu, ne zahtevaju dodatno razblaživanje i imaju jasno definisane koncentracije za različite namene – od dezinfekcije ruku i instrumenata, do čišćenja bolničkih prostora i sanitarija.

Pored primene u zdravstvu, ovi preparati imaju široku upotrebu i u domaćinstvima, jer su bezbedni za ljude, jednostavni za korišćenje i ne ostavljaju štetne posledice po zdravlje i životnu sredinu. Stručnjaci zaključuju da, iako odluka o zabrani etanola još nije doneta, Srbija ima realnu priliku da pravovremenim prilagođavanjem unapredi sistem dezinfekcije, poveća bezbednost pacijenata i zdravstvenih radnika i istovremeno ojača domaću industriju.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.