Smrt glumca Erika Dejna ponovo skreće pažnju na ALS: Neurolog otkriva simptome retke i teške neurološke bolesti
Komentari26/02/2026
-19:50
Smrt poznatog glumca Erika Dejna ponovo je podigla svest o amiotrofičnoj lateralnoj sklerozi (ALS), ozbiljnoj neurološkoj bolesti koja uništava motorne neurone, usporava prenos signala do mišića i na kraju dovodi do paralize i smrti. O ovoj neizlečivoj bolesti za Euronews Srbija govorio je neurolog dr Tihomir Ilić.
Prema rečima doktora Ilića, ALS je retka bolest: u gradu od 100.000 stanovnika, prosečno dve osobe godišnje obole, a u Srbiji je rizik od nastanka bolesti približno 1 prema 300. Trenutno od ove bolesti boluje između 250 i 300 ljudi u našoj zemlji.
"ALS je kompleksna neurološka bolest sa širokim spektrom simptoma – od slabosti mišića ruku i nogu, do problema sa govorom i gutanjem. Bolest napreduje postepeno, ali često prvi očigledni simptomi, poput slabosti stopala ili padanja šake, upozoravaju na problem", objašnjava dr. Ilić.
Prepoznavanje bolesti nije jednostavno jer simptomi dugo tinjaju u organizmu i mogu biti zbunjujući.
"Prva osoba koja mora da posumnja jeste sam pacijent, a potom lekar koji treba da prepozna znakove. U Srbiji je ALS relativno dobro poznata i lekari ove struke brzo reaguju. Ipak, mitovi su česti – na primer, često se ALS meša sa lajmskom boreliozom, jer i ona može oponašati razne neurološke probleme", dodaje dr. Ilić.
Euronews
Studije sugerišu da intenzivna fizička aktivnost može biti jedan od faktora rizika za ALS.
"Poznati primer je bejzbol igrač Lu Gerig, po kome je bolest dobila ime. Intenzivna fizička aktivnost može na neki način ubrzati potrošnju metaboličkog ‘motora’ u ćelijama prednjih rogova kičmene moždine, ali to se odnosi na ekstremne napore – umeren život i fizička aktivnost ostaju zdrav način života", ističe Ilić.
Povezane vesti
Genetske predispozicije takođe igraju značajnu ulogu.
"Ako neko ima člana porodice sa ALS, zdrava ishrana, aktivan i zdrav život mogu donekle usporiti pojavu bolesti, ali stanje organizma i psiha bolesnika imaju ključni uticaj na kvalitet i trajanje života. Prosečan životni vek nakon dijagnoze je 3 do 5 godina, ali primeri poput Stiv Hokinga pokazuju da neki mogu živeti i više decenija uz blag oblik bolesti", kaže neurolog.
Što se lečenja tiče, trenutno postoji nekoliko registrovanih lekova: Riluzol (Rilutek), Ederavon (Radicava) i Qalsody, namenjen genetskim oblicima ALS-a.
"Jedinstven lek neće postojati – različite podvrste bolesti zahtevaju različite pristupe. Kliničke studije su spore zbog malog broja pacijenata, ali nove platforme u SAD, poput Hilijeve platforme, ubrzavaju proces testiranja i odabira lekova", navodi dr Ilić.
"ALS nije samo pitanje leka – to je kompleksan proces koji uključuje motivaciju, kvalitet života i podršku porodice. Alternativni pristupi često se fokusiraju na motivaciju i podršku, što je neophodan deo borbe sa bolešću", poručio je Ilić.
Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)