Tuberkuloza u Evropi i dalje ozbiljan problem: Jedan od pet slučajeva ostaje neotkriven dok raste otpornost na lekove

Tuberkuloza i dalje predstavlja problem za javno zdravlje u Evropi, jer region zaostaje sa ciljevima eliminacije, navodi novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). 

Jedan od pet slučajeva tuberkuloze u evropskom regionu ostaje neotkriven, dok otpornost na lekove ostaje viša nego u drugim delovima sveta, upozorava novi izveštaj SZO i ECDC. 

Iako je ukupan broj slučajeva opao, tuberkuloza (TB) i dalje predstavlja problem za javno zdravlje u Evropskoj uniji, a napredak ka njenom iskorenjivanju ostaje nedovoljan, navodi se u izveštaju. 

Tuberkuloza je vodeći uzrok smrti od jednog zaraznog agensa u svetu. 

To je zarazna bolest koja se prenosi s osobe na osobu kada pojedinac sa plućnom tuberkulozom izbacuje bakterije u vazduh kašljanjem. 

Simptomi zavise od toga koji deo tela je zahvaćen. Najčešće uključuju dugotrajan kašalj duži od dve nedelje, povišenu temperaturu, noćno znojenje i gubitak težine. 

Franek Strzeszewski/ImageSource/Profimedia

U celoj evropskoj regiji SZO, koja obuhvata 53 zemelje u Evropi i Centralnoj Aziji, učestalost tuberkuloze smanjena je za 39 odsto od 2015. godine, dok je broj smrtnih slučajeva pao za 49 odsto. 

U Evropskoj uniji broj slučajeva smanjio se za 33 odsto, a broj smrtnih slučajeva za 17 odsto, što nije dovoljno za ostvarenje ciljeva do 2030. godine, "što dovodi do hiljada novih infekcija i smrti koje bi mogle biti sprečene", navode iz zdravstvene agencije. 

U 2024. godini u regionu je prijavljeno više od 160.000 novo dijagnostikovanih slučajeva tuberkuloze, dok je procenjeni stvarni broj slučajeva iznosio 204.000 – što znači da je samo 79 odsto procenjenih novih i ponovljenih slučajeva prijavljeno.

Prema Hansu Klugeu, regionalnom direktoru SZO za Evropu, broj neotkrivenih slučajeva ne predstavlja samo neuspeh u dijagnostici, već i propuštenu priliku da se pacijenti leče ranije, spreči njihovo stradanje i zaustavi dalja transmisija bolesti.

"Ulaganjem u brzu dijagnostiku, kraće terapijske režime sa isključivo oralnim lekovima i snažniju kontrolu pacijenata, zemlje mogu ranije doći do više ljudi, poboljšati ishod lečenja i vratiti nas na pravi put ka ostvarivanju ciljeva", dodao je Kluge. 

Izveštaj je pokazao da odložena dijagnoza ne utčie samo na zaraženu osobu, jer je teže lečiti bolest, već povećava i rizik od prenosa na druge.

Rastuća otpornost na lekove 

Izveštaj pokazuje da tuberkuloza otporna na lekove i dalje predstavlja veliki izazov u celoj Evropi. 

Tuberkuloza otporna na više lekova (MDR-TB) kod novih i prethodno lečenih slučajeva iznosila je 23 odsto, odnosno 51 odsto, što značajno premašuje globalni prosek od 3,2 odsto i 16 odsto. 

pexels

Prema izveštaju, visok broj slučajeva otpornih na lekove, naročito među prethodno lečenim pacijentima, značajno premašuje globalne proseke i održava kontinuiranu transmisiju bolesti.

Standardna terapija netuberkuloznih oblika bolesti sastoji se od šestomesečnog režima sa četiri osnovna leka (izoniazid, rifampicin, etambutol i pirazinamid), pri čemu stope uspeha obično prelaze 85 odsto.

Varijante tuberkuloze otporne na antibiotike zahtevaju dužu terapiju sa većim brojem lekova i povezuju se sa nižim stopama uspeha.

Većina evropskih zemalja spada u zemlje sa niskom učestalošću tuberkuloze, sa stopom prijave ispod 10 slučajeva na 100.000 stanovnika, pri čemu bolest uglavnom pogađa ranjive grupe, poput migranata, zatvorenika i osoba sa HIV-om. 

Prema Ralfu Oto-Knapu iz Nemačkog centralnog komiteta protiv tuberkuloze, koji je učestvovao u izradi izveštaja, niži brojevi slučajeva u zapadnoj Evropi skreću pažnju sa bolesti, što otežava borbu protiv novih slučajeva višestruko otporne tuberkuloze.

"Moramo biti spremni na to jačanjem usluga lečenja i prevencije, obezbeđivanjem lakog pristupa novim lekovima i podsticanjem prekogranične saradnje", dodao je on.