Istraživanje: Skrining - korak ka prevenciji raka dojke i ginekoloških maligniteta
Komentari
12/04/2026
-14:53
U Srbiji godišnje dijagonozu karcinoma dojke dobije oko 4.500 žena, a skoro 1.700 izgubi bitku sa ovom bolešću i ovo je najčešći maligni tumor kod žena u zemlji, sa rastućim trendom obolevanja i u mlađim uzrastima često zbog kasnog otkrivanja, dok od ginekoloških karcinoma oboli oko 2.200 žena, što ih svrstava u vodeće uzroke obolevanja i smrtnosti kod ženske populacije, a najčešći su rak grlića materice (više od 400 umrlih godišnje) i rak jajnika, rečeno je na skupu na kojem su predstavljeni rezultati nacionalnog istraživanja skrininga ovih maligniteta.
Istraživanje "Skrining - tvoj korak ka prevenciji raka dojke i ginekoloških maligniteta" je pokazalo šta žene zaista znaju o prevenciji, o skriningu, da li se odazivaju na pozive na preglede, šta je to što ih sprečava da se odazovu pozivu, šta je potrebno da bi se unapredio ceo sistem s ciljem da što više žena uradi preventivne preglede, kao i kakva je ginekološka preventiva s akcentom na PAPA testiranje i obuhvat HPV vakcinacijom.
Analiza je obuhvatila celu teritoriju Srbije, rezultati istraživanja dobijeni su analizom upitnika dostupnog na svim platformama Ženskog centra "Milica", udruženja obolelih od karcinoma dojke, na koji je odgovorilo više od 1.130 ispitanica, a svi dobijeni podaci, kako je najavljeno, biće prosleđeni Ministarstvu zdravlja.
Rezultati istraživanja pokazali su da su žene koje su ciljna grupa za skrining, starosti od 46 do 60 godina su najinformisanije o skriningu raka dojke, a najmanje o ovom redovnom testiranju zdravih osoba bez simptoma znaju mlade žene starosti od 18 do 30 godina, što ukazuje na to da je neophodno da se organizuje edukacija u okviru školskog sistema.
"Prema podacima koje smo dobili putem upitnika, 85,5 odsto žena se odazove na zvanični poziv kada ga dobije, ali 78,49 ispitanica iz primarne grupa nije dobilo poziv za skrining od zdravstvenih ustanova, dok je 20,8 odsto od ukupno ispitanih izjavilo da u njihovom mestu mamograf fizički ne postoji", rečeno je na prezentaciji.
Kao prepreke za odlazak na skrining 42 odsto ispitanica navodi logistiku i finansije, odnosno nedostatak vremena, novca za troškove i nedostatak termina za preglede, a 18 odsto reklo je da se plaše zračenja i rezultata.
Komplikovane procedure za dobijanje uputa, za zakazivanje su takođe među preprekama koje su navodile ispitanice za neodlazak na skrining i za karcinom dojke i za ginekološke karcinome.
Povezane vesti
Istraživanje je pokazalo da bi trebalo organizovati i efikasniji sistem pozivanja, dostupnost infrastrukture, podignuti nivo motivacije, obezbediti bolje zbrinjavanje osoba s pozitivnim skrining nalazom i uključiti udruženja pacijenata i u aspektu planiranja ali i promocije skrininga i kontrole kvaliteta, uvesti digitalizaciju i veštačku inteligenciju kojom se može ubrzati proces tumačenja rezultata.
"Samo zajedno možemo da promenimo nešto, da postignemo cilj da je smrtnih slučajeva od raka dojke i ginekoloških karcinoma manje, da podignemo svest o važnosti preventivnih pregleda, odzivima na skrining, kako bi se se uz pomoć rane dijagnostike i inovativnih terapija dobili bolji ishodi lečenja", istakla je predsednica ŽC "Milica" dipl. ing Vesna Bondžić.
Skrining raka grlića materice sprovodio se u 2025. godini u 52 doma zdravlja, pregledano je 52.146 žena, a kod 3.127 otkrivena je promena koja je zahtevala dodatno praćenje, navela je dr Tamara Naumović iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
"Skrining raka dojke se u 2025. godini sprovodio u 74 doma zdravlja. Pregledano je 55.136 žena, a kod 5.672 je otkrivena promena na dojci koja je zahtvala dopunsku dijagnostiku. Skrining raka dojke je tokom prošle godine organizovan i putem tri mobilna mamografa na teritoriji 35 opština i prelgedano je još 27.688 žena", kazala je dr Naumović.
Ona je istakla važnost da se za podizanje svesti o važnosti odazivanju skriningu i preventivnim pregledima, paralaleno uključe udruženja pacijenata, to su žene sa iskustvom koje podižu motivaciju ženama, udruženja su važan most između zdravstvenog sistema i građana i njihova uloga je nužna za uspešnu prevenciju i očuvanje zdravlja zajednice.
"Cilj nam je da se preventivni pregledi što više približe idealnom programu kao što je to, na primer, švedski program, jer je rak dojke javni zdravstveni i opšti društveni problem svuda u svetu”, navela je med. Aleksandra Jarić iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i dodala da prema poslednjim podacima, svaka osma žena oboleva od raka dojke, a da će, prema zdravstvenim projekcijama, svaka četvrta žena 2040. dobiti ovu dijagnozu.
Vesna Bondžić je istakla da veliku ulogu u sve većem odazivu i informisanju o preventivnim pregledima ima i digitalizacija - umesto pisama žene pozivaju iz zdravstvenih ustanova, direktno s njima pričaju, preko platformi mogu više da saznaju i dodatno se motivišu.
Povezane vesti
Bondžić je dodala i da bi u taj proces trebalo da se uključe i udruženja pacijenata koja mogu da pomognu svojim iskustvom i motivišu građane da idu na preventivne preglede.
ŽC "Milica" je humanitarno, dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje koje je Vesna Bondžić osnovala pre 16 godina i od tada vredno radi na unapređenju kvaliteta života i unapređenju zdravlja žena, rekla je moderator panela, potpredsednica udruženja dr Emilija Vuković.
"Naša misija je da osnažimo žene da brinu o sebi na vreme kroz edukaciju, prevenciju i zajednicu koja razume koliko je važno da se reaguje pre nego što bude kasno. Rezultati ovof istraživanja nam pružaju priliku da sagledamo gde se danas nalazimo, koliko smo kao društvo osvešćeni i gde su prostori za unapređenje kada je u pitanju prvencija i otkrivanje malignih bolesti kod žena", zaključila je dr Vuković.
Komentari (0)