Od dolaska prinove do polaska u školu: Kako Pepa Prase može da pomogne porodicama da se prilagode promenama
Komentari22/05/2025
-13:01
Gotovo svi svetski mediji preneli su vest da je porodica Pepe Praseta, fiktivnog lika iz istoimenog animiranog serijala namenjenog najmlađima, postala bogatija za još jednog člana - malo prase Ivi.
U besprekorno osmišljenoj marketinškoj kampanji koja glavne likove crtaća predstavlja kao stvarne osobe, prenoseći detalje poput porodilišta koje je odabrala Mama Prase (inače, ono u kom se princeza od Velsa Kejt Midlton porodila tri puta) i utiske Tate Praseta, najavljena je nova jesenja sezona koja će doneti sasvim nove izazove za glavnu junakinju, njenog brata Džordža, ali i njihove roditelje.
Kao i mnogo puta do sada, serija skreće pažnju na teme koje se tiču života porodica s malom decom, a ovog puta dotiče se dolaska novih članova.
Psihološkinja Jelena Vukićević kaže da serija može da bude dobar povod za priču o ozbiljnim temama, ali da sve zavisi od toga kako će autori uklopiti celu priču.
Youtube/Peppa Pig - Nursery Rhymes and Kids Songs/Screenshot
"Svakako je za svaku porodicu dolazak novog člana iskustvo koje je unikatno na određene načine. Nema dve porodice koje na isti način funkcionišu, pa se neće na isti način prilagoditi promenama, ali, možda bi se dete osetilo manje usamljeno ako pogleda epizodu u kojoj Pepa, možda ima neke unutrašnje sukobe poput: 'Volim tu sestru, ali mi se ne sviđa kako mi uzurpira život i roditelje'. Kako bude serija odmicala i kako bude se razrešavala ta situacija, možda stvarno i ponude neke primere da je to sasvim okej i da je život moguć i lep, još možda i bogatiji s novim članom", objašnjava Vukićević za Euronews Srbija.
Značaj rutine i preuzimanja odgovornosti
Dolazak novog člana u porodicu je promena za celu porodicu, a dete mora da se nauči na tu promenjenu dinamiku, što nije lako.
"Iako to možda nije prvo mlađe dete koje dolazi u kuću, već je možda dete naviknuto na mlađeg brata ili sestru koje do tada postoji u njenom životu, nakon toga dolazi do ponovne promene i ono što je nekad normalno i standardno, odjednom se ponovo urušava. Ima dece, ukoliko su dobro pripremljena tokom trudnoće majke, koja se raduju prinovi i razmišljaju na koji način će njihov život biti bogatiji, ali ima i dece koja imaju zebnju koliko će roditelj imati vremena za njega, koliko će izgubiti pažnju, izgubiti neke možda privilegije ili način na koji je funkcionisalo", ističe psihološkinja.
Povezane vesti
Ako se još desi da dete baš u tom periodu kreće u vrtić ili u školu, to može da donese još jedan sloj promene, sa novim obavezama i autoritetima.
"To može da kod deteta da izazove ambivalentno raspoloženje u smislu da vole tog novog člana, ali da se ljute na njega ili na momente da misle da ga mrze, da ne žele da ga imaju i da budu u strahu od polaska u školu iako se možda raduju drugarima i nekom novom iskustvu", objašnjava naša sagovornica.
Ono što pomaže u takvim slučajevima, kaže ona, je da se rutina starijeg deteta, koliko je to moguće, ne menja.
"Dakle, dete ide u školu i to će biti deo nove strukture dana, ali sve ono nakon škole što je dete volelo da radi, valjalo bi pokušati da se pronađe način da, ako ne oba roditelja, onda bar jedan, učestvuje u tim nekim aktivnostima koje starije dete voli. I još mislim da je isto važno da kada se govori o bebi koja je došla u porodicu, da se ne uzima kao razlog zašto roditelj nešto ne može da uradi sa starijim detetom, čak i ako je to zaista tako", kaže Vukićević.
Euronews
Drugim rečima, važno je kako će roditelj formulisati određene razloge zbog kojih u tom trenutku ne može da bude na raspolaganju starijem detetu.
"Umesto: 'Ne mogu sada, beba traži da jede ili traži da se presvuče', treba da preuzme ličnu odgovornost. 'Mama će doći za deset minuta, samo da završim hranjenje deteta'. 'Tata će doći, samo da presvuče dete'. Dakle, u tom negde smislu da dete zna da je roditelj taj koji je odgovoran i da to podjednako važi za svu decu u toj porodici", kaže psihološkinja.
Da li promene lakše padaju mlađoj ili starijoj deci?
Iako ne postoji idealna starosna razlika između dece i prihvatanje novih članova porodice može da se razlikuje od porodice do porodice, po pravilu, mlađa deca uzrasta do dve godine, bezbolnije prolaze kroz turbulentne porodične promene.
Prinstscreen YouTube/Peppa Pig - Official Channel
Povezane vesti
"Oni nemaju potpunu svest o koja je to promena i još su vrlo egocentrični na načinu na koji razmišljaju i to je prirodno i razvojno prihvatljivo. Dakle, gledaju sebe, brinu o sebi, podrazumevaju da je roditelj njihov, da će biti tu za njih i ukoliko se opet roditelji stvarno dobro snađu u toj raspodeli resursa koje imaju na dva člana, to malo dete neće osetiti veliku razliku i neće u tom smislu biti oštećeno. Deca koja imaju, tako, pet, šest, sedam godina, to su deca koja već puno toga razumeju i može im biti malo teže, jer im je jasno da oni i roditelji nisu jedno", kaže Vukićević.
Na roditelju je da u tim okolnostima odgovara na sva pitanja koja dete ima, što je moguće objektivnije i iskrenije.
"Može se predočiti detetu da je njegova uloga kao starijeg važna ukoliko želi da učestvuje u podizanju tog deteta, pomaganju oko spremanja deteta, šetnji, učenju... Da mu se omogući da bude ravnopravni učesnik u podizanju novog člana u meri u kojoj dete želi i može", zaključuje psihološkinja.
Komentari (0)