Gde je najskuplja kafa za poneti u Evropi? U ovoj zemlji kapućino u proseku košta oko 6 evra, Italija među najjeftinijim
Komentari
27/07/2025
-11:39
Za mnoge od nas šolja, ili čak nekoliko njih, predstavlja neizostavan ritual koji nas pokreće kroz radni dan. Prema podacima portala Statista, tokom 2023. i 2024. godine širom sveta je potrošeno oko 10,62 milijarde kilograma kafe, što je blagi rast u odnosu na 10,38 milijardi iz prethodne godine.
Dok će nekima biti dovoljna i jeftina instant kafa iz kancelarijske kuhinje, drugi su razvili ukus za takozvanu "fensi kafu" - često pripremljenu od strane hipstera u radnoj kecelji, piše Euronews Business.
Ali koliko nas zapravo košta ta slatka doza energije, da li je preplaćujemo i koliko se cene razlikuju širom Evrope?
Ko u Evropi pije najviše kafe?
Prema istraživanju Pressat-a sprovedenom od januara do marta 2025. godine, radnici u Velikoj Britaniji piju najviše kafe za poneti - u proseku 1,96 šolja dnevno. Slede Belgija (1,79), Poljska (1,77), Francuska (1,76) i Rumunija (1,68).
Na drugom kraju lestvice, najštedljiviji su radnici u Luksemburgu sa prosekom od 0,82 šolje dnevno. Uz njih su i Mađarska (0,83), Češka (0,84) i Švedska (0,9).
Zanimljivo je da je Francuska, iako četvrta po potrošnji, zemlja sa najskupljom kafom za poneti gde prosečna cena šolje iznosi 3,42 evra.
Stereotipi kažu da Francuzi vole kratku i jaku kafu, ali istraživanje pokazuje da samo 8,94 odsto njih kupuje espreso, dok su najpopularniji napici caffe latte (17,02 odsto) i macchiato (16,17 odsto).
Pixabay
Povezane vesti
Druga najskuplja kafa za poneti je u Litvaniji, sa prosečnom cenom od 3,39 evra, a najpopularniji napici su kapućino i kortado (14,87 odsto svaki).
Najjeftiniju kafu može se pronaći, pomalo iznenađujuće, u Danskoj, a prosečna cena je 1,89 evra. Danci piju u proseku 1,32 šolje dnevno i najčešće biraju americano.
Takođe, Danska je jedina zemlja u kojoj prosečna cena šolje ne prelazi dva evra, dok slede Slovačka (2,08 evra) i Kipar (2,09 evra).
Gde je kapućino najskuplji u Evropi?
Prema podacima sajta Numbeo.com, najskuplji kapućino u glavnim gradovima Evrope pije se u Kopenhagenu gde prosečna cena iznosi čak 5,81 evro po šolji, što je znatno više od prosečne cene bilo koje vrste kafe u Danskoj.
Još samo dve zemlje imaju prosečnu cenu kapućina iznad pet evra: Island (5,33 evra) i Švajcarska (5,27 evra). Više od četiri evra za kapućino plaća se i u većini skandinavskih zemalja, Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Austriji.
Na drugom kraju skale, najjeftiniji kapućino u Evropi može se popiti na teritoriji Kosova (1,27 evra) i u Ukrajini (1,36 evra). U Italiji, koja se smatra domovinom kapućina, prosečna cena je svega 1,53 evra.
Pixabay
U Varšavi, cena šolje kapućina iznosi u proseku 3,64 evra, što Poljsku svrstava u sredinu evropske lestvice, iako građani sve češće izražavaju nezadovoljstvo zbog visokih cena. Izuzetak je Nemačka, dok sve druge susedne zemlje imaju niže cene.
Povezane vesti
"Kapućino u Varšavi košta 18 zlota, odnosno oko 4,24 evra, dok u Bariju u Italiji svega 1,50 evra. Jasno je da su cene u Varšavi, koje su se proširile širom zemlje, znatno više nego drugde, a to ne mora biti tako“, rekao je za Euronews Januš Pjehoćinski, ekonomista i bivši ministar privrede Poljske.
"Poljska je peti najveći prerađivač i izvoznik kafe u Evropi. Naše kompanije uvoze više od 200.000 tona sirovih zrna, prže ih i distribuiraju, i kroz tradicionalne i digitalne kanale. Imamo efikasan lanac snabdevanja, ali su cene visoke, verovatno zbog skupog zakupa i poreza, što značajno povećava troškove kafića i restorana“, dodaje Pjehoćinski.
Da li preplaćujemo kafu?
Za jednu šolju espresa potrebno je između 7 i 9 grama kafe, što prema aktuelnim cenama arabike na svetskom tržištu košta tek oko 0,00009 evra po šolji. Iako na prvi pogled izgleda kao ogroman skok u ceni, ovakva računica je pojednostavljena.
Povezane vesti
Cena kafe u kafićima uključuje brojne druge troškove - od plata zaposlenih, ambalaže i energije, do dodataka poput mleka, sirupa ili čokolade.
Unsplash
Prema podacima Eurostata za 2024. godinu, prosečna cena električne energije za srednje velike poslovne korisnike u EU iznosi 155,80 evra po megavat-satu.
Najskuplja struja plaća se u Irskoj (254,30 evra), dok još tri zemlje prelaze granicu od 200 evra: Hrvatska (216,90 evra), Mađarska (205,50 evra) i Luksemburg (204,10 evra).
I među četiri najveće ekonomije EU postoje značajne razlike: u Francuskoj megavat-sat košta 163,90 evra, u Italiji 151,50 evra, u Nemačkoj 197,60 evra, dok je u Španiji najpovoljnije — 121,70 evra. Najnižu cenu struje beleži Norveška, sa 79,10 evra po MWh.
Da li cene kafe prate plate?
Kada uporedimo cene kafe za poneti s neto zaradama, jasno se vidi gde građani dobijaju najbolji odnos cene i vrednosti.
U Francuskoj, gde je šolja kafe među najskupljima, prosečna godišnja neto zarada iznosi 32.354 evra. To znači da kafa čini svega 0,0106 odsto godišnjeg prihoda.
Još bolji odnos ima Danska gde sa prosečnom zaradom od 43.913 evra, šolja kafe odnosi tek 0,004 odsto godišnje plate.
E-Stock/Dušan Milenković
Nasuprot tome, u Litvaniji kafa košta 3,39 evra, dok je godišnja plata 15.909 evra. Tamo kafa predstavlja čak 0,021 odsto prihoda - najnepovoljniji odnos u Evropi.
U zemljama s višim primanjima kafa je znatno pristupačnija. Na primer, radnici u Luksemburgu, s prosečnom godišnjom zaradom od 50.410 evra, plaćaju oko tri evra za šolju, što je samo 0,005 odsto njihovih prihoda.
Koliko kafa mesečno možemo da priuštimo?
Prema podacima sa sajta Numbeo.com o prosečnim platama nakon oporezivanja u evropskim gradovima, jasno se vidi koliko kapućina građani mogu da kupe mesečno.
Najbolje su prošli Italijani – prosečna plata u Rimu dovoljna je za čak 1.399 kapućina. Slede Bern u Švajcarskoj sa 1.378 i Luksemburg sa 1.347 šolja mesečno.
Ovaj indeks jasno deli kontinent: u zapadnoj Evropi, uz izuzetak Portugala, prosečna plata omogućava kupovinu najmanje 750 kapućina mesečno.
U istočnoj Evropi, kafa za poneti znatno je manje dostupna.
Komentari (0)