Kako je Ostrog izgledao pre 100 godina: Čudesna istorija i arhitektura manastira nadomak Nikšića (FOTO)

Manastir Ostrog danas je omiljeno mesto hodočašća pravoslavnih vernika, mesto u kojem se, prema mnogim pričama i predanjima, događaju velika čuda pod pokroviteljstvom Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Pored toga, neobična arhitektura manastira pod stenama nadomak Nikšića privlači mnoge turiste, ali malo ko zna kako je manastir izgledao pre više od 100 godina kada ga je zahvatio strašan požar, ali i pre toga.

Stare fotografije manastira postale su veoma popularne na društvenim mrežama, a na njima možemo da vidimo da Ostrog nekada nije bio ni nalik zdanju koje poznajemo danas i koje je stecište što vernika, što znatiželjnih turista tokom cele godine. Kako je izgledao 1890. godine možete da vidite na fotografiji ispod.

Ustupljena fotografija

Ono što je, takođe, interesantno jeste i priča o nastanku manastira i čudima koja se, prema pričama monaha i ispovestima vernika, tu dešavaju.

Istorija manastira Ostrog je vezana uz ime Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Episkop Vasilije (Jovanović) je bio vladika zahumsko-hercegovački od 1639. do 1671. godine i u Ostrog je s monasima došao iz hercegovačkog manastira Tvrdoša, koji su porušili Turci.

Njegove svete i netljene (netruležne) mošti počivaju u otvorenom kivotu (kovčegu) u ostroškoj svetinji. Na ovom mestu svetitelj Božji daje blagoslov, utehu i pomoć vernicima, posetiocima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u celini.

Sam manastir Ostrog je smešten u steni koja nadvisuje oblast koja je pripadala plemenu Bjelopavlića, između Danilovgrada i nekadašnjeg Onogošta, a današnjeg Nikšića.

Podignut je na mestu usamljenih isposnica u kojima se podvizavao Sveti Isaija od Onogošta.

Ustupljena fotografija

Kompleks manastira Ostrog čine dva dela. Veći je Donji manastir, smešten oko Crkve Svete Trojice, sagrađene 1824. godine, oko koje je većina manastirskih objekata, uključujući i konake i trpezariju.

Gornji ili "Beli" manastir usađen je u stenu, i do njega vodi uspon uskom stazom dugom tri kilometra.

Čine ga dve malene pećinske crkve, od kojih je jedna posvećena Časnom krstu i ukrašena freskama, koje su u 17. veku radili srpski zografi Jovan i Radul. Te freske prikazuju Svetog Savu, zaštitnika Hercegovine i Svetog Vasilija Ostroškog. Takođe, na freskama su prikazani i događaji iz Svetog pisma, tj. ovozemaljskog života Gospoda Isusa Hrista.

Druga crkvica posvećena je Vavedenju Presvetu Bogorodice i u njoj se upravo u kovčegu nalaze mošti Svetog Vasilija Ostroškog.

Tanjug/Anđelko Utješanović

Današnji izgled manastir je dobio između 1923. i 1926. godine, nakon obnove posle požara koji je uništio veći deo manastirskog kompleksa Ostroga.

Vladika Vasilije se upokojio u Gornjem manastiru 12. maja 1671. godine, i na tom mestu je nikla vinova loza, koja se i danas može videti.

Na poklonjenje Svetom Vasiliju dolaze i mnogi koji nisu pravoslavne veroispovesti

Po upokojenju Sveti Vasilije je kanonizovan za svetitelja Srpske pravoslavne crkve, koja svake godine 12. maja proslavlja spomen na njega i njegovo delo.

Od tada, pa do današnjih dana se neprekidno događaju čuda Svetog Vasilija Ostroškog. Na zvaničnom sajtu manastira se stalno pojavljuju novi tekstovi koji svedoče koliko su velika i značajna.

Ono što izdvaja manastir Ostrog je to da na hodočašće i poklon Svetom Vasiliju i ostroškoj svetinji dolaze neretko i mnogi koji nisu pravoslavne veroispovesti. Njihove potresne ispovesti i svedočanstva o snazi vere, Božjeg prisustva i svetiteljevog zastupništva pred licem Hristovim vekovima pokazuju snagu ljubavi među ljudima.

Tanjug/STR

Zanimljivosti vezane za ovaj manastir su zaista brojne. Svakako među najznačajnije spada priča o papučama Svetog Vasilija Ostroškog.

Naime, poznato je da je netruležno telo Svetog Vasilija zapravo jedno od najvećih čuda, uzimajući u obzir da je potpuno očuvano do današnjih dana, iako se ovaj svetac upokojio pre više od tri veka.

Mošti svetitelja se takođe presvlače u nove vladičanske odežde, a prilikom presvlačenja, svedoče episkopi i monaštvo SPC, njegove papuče budu izlizane i u njima biva pronađen pesak.

Prema verovanju, ovo je dokaz da je svetitelj Božji živ u Hristu, kao što su živi i drugi sveci i svi naši preci i upokojeni srodnici, iako telom nisu prisutni na Zemlji.

Veruje se da on obilazi svoj srpski narod i blagosilja ga, pazeći na svaku živu dušu i pomažući bolesnima, napuštenima i tužnima, dajući im utehu.