Tajna dugovečnosti u tanjiru: Šta jedu deca stogodišnjaka

Deca stogodišnjaka imaju relativno kvalitetniju ishranu u poređenju sa drugim starijim osobama, ali i dalje ne unose dovoljno pojedinih namirnica, pokazuje nova studija. Ranija istraživanja ukazuju da potomci ljudi koji dožive 100 godina često dele neke njihove prednosti kada je reč o dugovečnosti, uključujući značajno manji rizik od bolesti povezanih sa starenjem, posebno kardiovaskularnih oboljenja poput infarkta i moždanog udara.

Istraživači sa Univerziteta u Bostonu pokušali su da odgovore na praktično pitanje – kako se zapravo hrane porodice koje dugo žive. Analizirani su podaci iz upitnika o ishrani koje je 2005. godine popunilo 457 starijih ispitanika uključenih u New England Centenarian Study, jedno od najvećih istraživanja o dugovečnosti u svetu. Većinu ispitanika činila su odrasla deca stogodišnjaka.

Učesnici su imali između četrdesetak i više od devedeset godina, a u proseku su bili u srednjim sedamdesetim kada su davali podatke o svojoj ishrani. Rezultati pokazuju da je njihov način ishrane umerenog kvaliteta – ne savršen, ali ipak nešto bolji u odnosu na druge starije grupe u SAD, prema nekoliko relevantnih indeksa koji mere opšte zdravlje, prevenciju hroničnih bolesti, zdravlje mozga i održivost.

Najbolje ocenjeni segmenti njihove ishrane uključuju voće, povrće, lisnato povrće i mahunarke, ribu i morske plodove, kao i kvalitet izvora proteina, poput manje prerađenog mesa. Takođe, pokazalo se da relativno uspešno ograničavaju unos soli, dodatog šećera i rafinisanih žitarica.

GANNA MARTYSHEVA / Alamy / Profimedia

Ipak, istraživanje je pokazalo da potomci stogodišnjaka ne dostižu preporučene količine određenih namirnica, kao što su integralne žitarice, mahunarke, soja i orašasti plodovi. Upravo ove namirnice preporučuje Svetska zdravstvena organizacija kao deo zdrave ishrane koja smanjuje rizik od hroničnih bolesti.

Autori naglašavaju da rezultati ne dokazuju da je ishrana direktan uzrok dužeg života, jer je reč o opservacionoj studiji zasnovanoj na podacima iz jednog vremenskog perioda. Takođe, ispitanici su uglavnom bili visoko obrazovani i sličnog etničkog porekla, što ograničava primenu rezultata na širu populaciju.

Jedan od ključnih faktora koji utiče na kvalitet ishrane pokazalo se da je nivo obrazovanja – osobe sa višim obrazovanjem imale su bolje rezultate u gotovo svim kategorijama. Istraživači smatraju da ovi nalazi ukazuju na potrebu za boljom edukacijom o ishrani među starijima, uključujući veštine poput čitanja deklaracija i pripreme hrane, ali i na potrebu za ciljanim pristupom muškarcima i ženama.

Takođe apeluju na donosioce odluka da poboljšaju dostupnost i pristupačnost zdravih namirnica, poput integralnih žitarica i mahunarki.

U Evropi ljudi već u proseku žive duže od globalnog proseka, a očekivani životni vek iznosi 81,7 godina, prema podacima za 2024. Najduži životni vek beleže Italija i Švedska (84,1 godina), kao i Španija (84,0), dok su najniže vrednosti zabeležene u Bugarskoj (75,9), Rumuniji (76,6) i Letoniji (76,7).