Da li se rešenje za klimatsku krizu krije tamo gde ga najmanje očekujemo
Komentari
21/11/2025
-08:25
Rešenje za klimatsku krizu leži izgleda ispod naših nogu – u zemljištu. Naime, zdrava tla mogu da apsorbuju milijarde tona ugljen-dioksida, štiteći planetu i sprečavajući katastrofalne klimatske promene. Ipak, većina zemalja i dalje ignoriše ovu prirodnu supermoć.
Kako COP30 ulazi u svoju poslednju nedelju pregovora, pritisak da se pređe sa fosilnih goriva, ojača obnovljiva energija, pa čak i da se ukloni meso iz ishrane, dostigao je vrhunac.
EU Komisija kaže da koristi godišnji događaj kako bi podstakla međunarodnu zajednicu da "teži hrabrijim akcijama" u smanjenju emisija i prilagođavanju uticajima klimatske krize.
Ali, kako bi se ispunio sporazum iz Pariza i sprečilo da globalne temperature premaše dva stepena Celzijusa, a poželjno 1,5℃, lideri se pozivaju da obrate pažnju na "tihu infrastrukturu" planete - zemljište.
Kako tlo može pomoći u borbi protiv klimatske krize?
Godinama su akcije za zaštitu životne sredine zanemarivale značaj tla, što je rezultiralo time da ono bude gotovo nevidljivo u globalnoj politici. Veoma malo zemalja ga pominje u svojim nacionalnim klimatskim planovima, piše Euronews.
Međutim, kako naučnici počinju da kopaju malo dublje, moć tla konačno dobija pažnju koju zaslužuje.
profimedia/maho/Alamy
Godine 2015. tlo je došlo u fokus na UN klimatskom samitu kada je Francuska predstavila inicijativu "četiri po 1.000" tokom COP21. Ova inicijativa tvrdi da, ako bi globalna poljoprivredna tla povećala svoje rezerve ugljenika samo za 0,4 odsto godišnje, mogla bi da nadoknadi gotovo sve godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Povezane vesti
Tlo, koje je odgovorno za ishranu gotovo celokupne planete i regulaciju vodenih ciklusa koji mogu pomoći u borbi protiv suša i poplava, najveći je prirodni rezervoar ugljenika na svetu.
U stvari, u tlu je dvostruko više ugljenika nego u celoj vegetaciji na Zemlji - uključujući drveće i travu. Međutim, samo zdravo tlo skladišti ugljenik, dok degradirana tla oslobađaju gasove sa efektom staklene bašte u atmosferu.
Tlo može smanjiti emisije za 27 odsto
Izveštaj objavljen danas pokazao je da tla skladište više od 2.800 gigatona ugljenika u prvom metru tla. Ovo je dramatično povećanje u odnosu na ranije procene od 1.500 gigatona, što znači da tlo skladišti 45 odsto više ugljenika nego što se ranije mislilo.
Izveštaj, koji su pripremili Aroura Soil Security Think Tank, IUCN Svetska komisija za zaštitu životne sredine (WCEL) i kampanja Save Soil, takođe je utvrdio da se 27 odsto emisija ugljen-dioksida potrebnih za održavanje globalnog zagrevanja ispod dva odsto Celzijusa može skladištiti u tlu (pod uslovom da je ono u dobrom stanju).
To je oko 3,38 gigatona ugljen dioksida godišnje. Za kontekst, globalne godišnje emisije iz fosilnih goriva u 2022. godini iznosile su 36,8 gigatona.
I pored toga, zapanjujućih 70 odsto zemalja ignoriše obnovu tla kao klimatsko rešenje u svojim nacionalnim klimatskim planovima za 2035. godinu, poznatim i kao Nacionalni određeni doprinosi (NDC).
Stručnjaci sada pozivaju zemlje da se obavežu na namerno povećanje ugljenika u tlu kao deo međunarodne klimatske akcije, tvrdeći da imamo "generacijsku odgovornost" da sprečimo degradaciju.
profimedia
Povezane vesti
"Živo biće"
"Ako želimo da ispunimo ciljeve emisija, moramo posmatrati tlo kao živo biće", kaže Pravena Sridhar, iz Pokreta "Sačuvajmo zemljište", koja je i koautorka izveštaja.
Ona dodaje da se predugo zemljište tretiralo kao prljavština, te dodaje da je ono "živa koža planete".
"Svaka šaka zdravog, živog tla je mikrokosmos života i skladište ugljenika i vode", navela je ona.
Povezane vesti
Sridhar tvrdi da očuvanje zdravlja tla nije samo ekološka dužnost već i "generacijska odgovornost" koja je ključna za ublažavanje klimatskih promena.
Cena degradiranog tla
Trenutne stope degradacije ugrožavaju ogromne rezerve ugljenika u tlu, koje bi se oslobađale u atmosferu u iznosu od 4,81 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje - otprilike jednako godišnjim emisijama SAD.
Dok je 40 odsto zemljišta na Zemlji već degradirano, FAO predviđa da bi do 2050. godine taj procenat mogao da poraste na 90 odsto.
Izveštaj upozorava da trenutne emisije ugljen-dioksida samo iz tla u SAD odgovaraju emisijama oko 75 miliona automobila. Ako bi samo jedan odsto ugljenika u evropskom tlu bio oslobođen, to bi bilo ekvivalentno godišnjim emisijama milijardu automobila.
Kako sprečiti degradaciju tla
Degradacija tla je često posledica neodržive poljoprivrede, krčenja šuma, prekomernog ispaše i intenzivne poljoprivrede. Može biti izazvana i prirodnim faktorima, kao što je erozija tla izazvana vetrom i kišom.
Primena održivih poljoprivrednih praksi, poput rotacije useva i pokrivnih useva (koji dodaju organsku materiju u tlo i poboljšavaju njegovu strukturu), može pomoći da tlo ostane zdravo. Na manjem nivou, dodavanje komposta u baštu i izbegavanje hemikalija takođe može sprečiti degradaciju.
"Bez specifičnih ciljeva za zaštitu i obnovu tla, zemlje retko daju prioritet tlu u svojim klimatskim zakonima", kaže dr Ajrin Heuser iz Grupe za zakon o održivoj poljoprivredi.
Dodaje i da ne postoji specifičan sveobuhvatan međunarodni sporazum ili drugi obavezujući pravni instrument za sigurnost tla.
"Sigurnost tla zahteva koordinisanu akciju kreatora politika, poljoprivrednika, kompanija, potrošača itd. kako bi se promovisala sigurnost tla, uključujući i njegovo zdravlje", navodi.
Heuser dodaje da je stoga "od suštinskog značaja" promeniti trenutni pravni status tla kako bi se osigurala njegova zaštita za buduće generacije.
Komentari (0)