Grenlandska ledena kupola veličine Luksemburga bi ponovo mogla da se otopi – posledice bi bile globalne
Komentari
08/01/2026
-20:23
Naučnici upozoravaju da je "samo pitanje vremena" kada će grenlandska ledena kupola Prudo početi da se topi, dok emisije koje zadržavaju toplotu nastavljaju da zagrevaju planetu.
Ogromna ledena kapa, debela oko 500 metara, približno je veličine Luksemburga i prostire se na oko 2.500 kvadratnih kilometara. Njeno nestajanje imalo bi katastrofalne posledice širom sveta, uz potencijalni porast nivoa mora i do 73 centimetra, prenosi Euronews.
Radi poređenja, Kopernikus navodi da je sa svakim centimetrom porasta nivoa mora oko šest miliona ljudi više izloženo obalskim poplavama.
Grenlandska kupola se već topila
Ovo upozorenje usledilo je nakon projekta iz 2023. godine, koji su predvodili GreenDrill i Univerzitet u Bafalu, a čiji je cilj bio prikupljanje stena i sedimenata zakopanih ispod grenlandskog ledenog pokrivača. Njihovi nalazi objavljeni su u časopisu Nature Geoscience.
Istraživači su uzorke izvukli sa dubine od 508 metara ispod površine i koristili tehniku koja se naziva luminescentno datiranje. Kada je sediment zakopan, elektroni mogu ostati zarobljeni u njemu sve dok ponovo ne bude izložen svetlosti, što naučnicima omogućava da procene kada je poslednji put bio izložen dnevnoj svetlosti.
profimedia
Otkrili su da se ledena kupola poslednji put otopila pre oko 7.000 godina, tokom ranog holocena. To je znatno skorije nego što se ranije smatralo i ukazuje na to da je kupola "izuzetno osetljiva na blage temperature".
Holocenski period obuhvata poslednjih oko 11.700 godina, počev od kraja poslednjeg velikog ledenog doba. Karakteriše ga relativno topla klima, sa temperaturama koje su bile za oko 3–5 stepeni više nego danas.
Povezane vesti
"Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem"
Neke projekcije upozoravaju da bi, ukoliko se emisije ne smanje drastično, svet mogao da dostigne takav nivo zagrevanja do 2100. godine. Istraživački tim se nada da će ponovo bušiti ledeni pokrivač kako bi mogli da predvide brzinu topljenja i precizno procene koliko je zagrevanja u prošlosti dovelo do nestanka leda.
"Ovo je period poznat po klimatskoj stabilnosti, kada su ljudi prvi put počeli da razvijaju poljoprivredne prakse i prave prve korake ka civilizaciji. Ako je prirodna, blaga klimatska promena tog doba uspela da otopi kupolu Prudo i zadrži je povučenom potencijalno hiljadama godina, onda je verovatno samo pitanje vremena kada će početi da se povlači i danas, usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem", kaže Džejson Briner, profesor i zamenik šefa katedre za nauke o Zemlji, koji je bio jedan od rukovodilaca studije.
Komentari (0)