Toplotne pumpe mogu da hlade vaš dom: Kako rade u poređenju sa klima-uređajima?

Klimatski stručnjaci upozoravaju da su intenzivne majske vrućine postale "nova normala", dok veliki delovi Evrope nastavljaju da se prže pod neuobičajeno visokim temperaturama. Posle toplog prošlog vikenda, gradovi širom Mediterana su i ove cele nedelje osećali visoke temperature. U Španiji, Sevilja je ove nedelje dostigla 39°C, Bilbao 37°C, piše Euronews.

U Nemačkoj je u Štutgartu bilo 32°C, a u Diseldorfu i Bonu 31°C. Čak se i u Velikoj Britaniji očekuje najtopliji majski dan ikada, sa temperaturama do 35°C na jugu Engleske.

Ovaj toplotni talas dolazi posle važnog izveštaja britanskog Komiteta za klimatske promene (CCC) od 20. maja, koji je upozorio da će klima-uređaji (AC) uskoro postati "neizbežni" kako bi se građani zaštitili od nepodnošljive letnje vrućine, posebno u domovima za stare, bolnicama i školama.

Ali, kako prodaja toplotnih pumpi u Evropi raste - koji je najbolji i najekološkiji način da se ohladite kod kuće?

Toplotne pumpe dobijaju na zamahu u Evropi

Toplotne pumpe se najčešće povezuju sa grejanjem – one prenose toplotu iz spoljašnjeg vazduha, zemlje ili vode u kuću, umesto da je stvaraju.

Prodaja ove zelene tehnologije je u porastu posle pada 2023. i 2024. godine, a Skandinavija i dalje ostaje najveće tržište. Porast popularnosti delimično je posledica rata na Bliskom istoku koji je podigao cene nafte i gasa.

Prema Evropskom udruženju za toplotne pumpe, prodaja za stambene objekte porasla je u proseku za 25 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.

U Velikoj Britaniji je prodaja toplotnih pumpi skočila za više od 50 odsto u prve tri nedelje marta u odnosu na prethodni mesec, navodi energetska kompanija Octopus Energy.

Koja vrsta toplotne pumpe može da hladi dom?

Umesto da zagrevaju vodu u radijatorima ili podnom grejanju, vazduh-vazduh toplotne pumpe zagrevaju vazduh unutar zgrade. Ove pumpe imaju spoljašnju jedinicu povezanu sa jednim ili više unutrašnjih ventilatora.

Za razliku od vazduh-voda ili toplotnih pumpi iz zemlje, vazduh-vazduh modeli mogu i da izvlače toplotu iz unutrašnjosti kuće napolje – na vrlo sličan način kao klasični klima-uređaji.

AP Photo/Martin Meissner

Vazduh-vazduh toplotne pumpe su obično jeftinije – cene se kreću od oko 2.200 evra za jednu prostoriju, do oko 4.300 evra za trosobnu kuću u Velikoj Britaniji. Međutim, državne subvencije za ove modele su znatno niže nego za druge.

Najveći nedostatak je što većina vazduh-vazduh sistema ne obezbeđuje toplu vodu, pa vam je potreban drugi način za zagrevanje vode za tuširanje i kućne potrebe. To se može rešiti na nisko-ugljenični način (npr. solarnim grejačima vode), ali donosi dodatne troškove.

Ipak, vazduh-vazduh toplotne pumpe su dobra opcija za manje stanove i kuće ili za one koji su ograničeni urbanističkim pravilima.

Da li je toplotna pumpa bolja za planetu od klima-uređaja?

Iako klima-uređaji efikasno smanjuju smrtnost od vrućine tokom toplotnih talasa, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da je "hlađenje prostora" (uglavnom AC i ventilatori) 2022. godine potrošilo oko 7 odsto svetske električne energije.

Tokom ranih letnjih toplotnih talasa 2025, Francuska – gde je vlasništvo klima-uređaja nisko – zabeležila je večernji pik potrošnje struje 25 odsto iznad vansezonskog proseka upravo zbog AC uređaja.

Klima-uređaji, koji se često napajaju fosilnim gorivima, proizveli su oko milijardu tona CO₂ 2022. godine. Hladni gasovi (HFC i HCFC) koji se koriste u njima zadržavaju hiljadama puta više toplote u atmosferi nego CO₂ i dodatno pogoršavaju globalno zagrevanje.

Profimedia

Kako se klima menja, stručnjaci upozoravaju da će broj klima-uređaja eksplodirati. Danas ih na svetu ima oko dve milijarde, a IEA predviđa da bi taj broj mogao da se skoro utrostruči na preko 5,5 milijardi do 2050. godine.

Vazduh-vazduh toplotne pumpe nisu imune na ekološke posledice kada hlade. I AC i ove pumpe izbacuju toplotu napolje, čime se podiže spoljašnja temperatura i povećava potreba za hlađenjem.

Zamena efikasnog klima-uređaja toplotnom pumpom vazduh-vazduh ima mali uticaj na emisije. Najveće koristi dolaze od napuštanja grejanja na sagorevanje (gas, mazut…).

Kako sprečiti da toplota uđe u kuću

Najekološkiji način hlađenja je da toplota uopšte ne uđe u kuću.

"Prvo razmotrite pasivne metode hlađenja – roletne na prozorima i bolju ventilaciju kako biste smanjili potrošnju energije", savetuje britanska Energy Saving Trust.

Zatvarajte prozore roletnama ili zavesama, otvarajte ih samo kada je spolja svežije (npr. noću). Isključite grejanje, svetla i uređaje koje ne koristite, a kuvajte u hladnijim delovima dana ako je moguće.

Tanjug/Vladimir Sporčić

U Velikoj Britaniji, gde klima-uređaji nisu uobičajeni, vlada preporučuje da se ljudi hlade u javnim zgradama – bibliotekama ili supermarketima, ako mogu bezbedno da stignu.

Kada vrućine postanu prejake, stotine javnih objekata u Španiji otvaraju vrata građanima zahvaljujući mreži „klimatskih skloništa“. Ona pružaju hladovinu i vodu velikom broju ljudi, posebno ranjivima. Ovakva skloništa se pojavljuju širom Evrope, naročito u velikim gradovima.

Toplota se često zadržava u gradovima zbog asfalta i betona (efekat "urbanog toplotnog ostrva"). Do 2050. godine toplotni talasi će pogađati više od 3,5 milijarde ljudi širom sveta, od čega polovinu u urbanim sredinama.