Naučnici razlikuju četiri tipa ljudi prema načinu razmišljanja: Kojoj grupi vi pripadate?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Istraživanje o tome o čemu ljudi razmišljaju bacilo je novo svetlo na funkcionisanje uma savremenog čoveka i otkrilo da su naše misli najčešće zaokupljene prilično "običnim" stvarima - poslom, potrebom za kafom ili željom da se vratimo u krevet.
Studija je takođe pronašla dokaze o postojanju četiri različite grupe ljudi koji više od drugih razmišljaju ili o stanju u svetu, ili o kućnim obavezama i finansijama, ili o svom telu i umu, odnosno o kombinaciji poslovnih ambicija i uživanja u slobodnom vremenu.
Istraživači naglašavaju da ove grupe nisu strogo definisane i da ljudi mogu prelaziti iz jedne u drugu. Ipak, rezultati pokazuju da nasumično uzorkovanje ljudskih misli može pružiti nijansiran uvid u obrasce ljudskog razmišljanja.
Ekonomisti sa Univerziteta Klaremont u Kaliforniji i Univerziteta Vuhan u kineskoj provinciji Hubej proučavali su svesne misli ljudi nakon što su primetili da ima iznenađujuće malo istraživanja na ovu temu.
"Toliko toga što znači biti čovek zapravo se odvija u našoj glavi. To što se mi ekonomisti time gotovo uopšte nismo bavili zaista je iznenađujuće", rekao je za Guardian dr Džošua Tasof, jedan od glavnih autora studije.
Unsplash/prottoy hasan
Za potrebe istraživanja, 258 dobrovoljaca uzrasta od 19 do 71 godine preuzelo je aplikaciju koja je tokom dve nedelje osam puta dnevno, u nasumičnim trenucima, slala zvučni signal. Svaki put kada bi telefon zazvonio, učesnici su morali da zapišu o čemu razmišljaju, šta u tom trenutku rade i da ocene koliko su srećni.
Nakon prikupljenih više od 23.000 odgovora u realnom vremenu, ekonomisti su uočili da se ljudske misli kreću u ritmu dana – tokom dana uglavnom su usmerene na posao, a uveče na zabavu i razonodu.
Povezane vesti
Otprilike polovina svih misli bila je namerna, dok su ostatak činile neželjene ili spontane misli nastale usled lutanja uma ili kao podsetnici.
Čulne informacije, uključujući osećaj umora i pospanosti, kao i mentalni utisci, činili su gotovo petinu svih zabeleženih misli. Slede razmišljanja o poslu sa 17 odsto, dok je hrana bila tema 14 odsto misli. Oko 10 odsto odnosilo se na hobije, igre, zabavu i umetnost, dok je približno isti procenat bio posvećen međuljudskim odnosima.
Kada su razmišljali o onome što žele, gotovo polovina tih misli odnosila se na hranu ili piće, a posebno na kafu. To se poklapalo i sa mislima koje su izražavale potrebe - čak 29 odsto njih odnosilo se na odmor, dremku ili san.
Istraživanje je pokazalo da je um retko potpuno prazan: svega mali deo odgovora sadržao je tvrdnju da ispitanici nisu razmišljali ni o čemu.
Još ređe su se, međutim, pojavljivale misli o seksu, zbog čega istraživači sumnjaju da su ispitanici bili uzdržani u odgovorima.
Možda upravo zbog toga, četvrtina zvučnih signala ostala je bez odgovora, navodi se u preliminarnoj verziji rada, koji još nije objavljen u recenziranom naučnom časopisu.
Da li kvalitet misli određuje sreću?
Jedan deo istraživanja testirao je tvrdnju rimskog cara i filozofa Marka Aurelija: "Sreća vašeg života zavisi od kvaliteta vaših misli".
Povezane vesti
Istraživači su zaključili da ono o čemu ljudi razmišljaju bolje predviđa njihov nivo sreće nego bilo koji drugi faktor koji su analizirali.
"Možda je Marko Aurelije ipak bio u pravu", naveli su autori.
Ipak, upozoravaju da rezultate ne treba automatski primenjivati na celokupnu svetsku populaciju, jer su svi učesnici pripadali grupi koju naučnici označavaju akronimom WEIRD (Western, Educated, Industrialised, Rich and Democratic), odnosno bili su pripadnici zapadnih, obrazovanih, industrijalizovanih, bogatih i demokratskih društava, čija psihologija može znatno da se razlikuje od ostatka sveta.
Četiri tipa razmišljanja
Analiza svesnih misli pokazala je da se ispitanici mogu svrstati u četiri grupe, ali autori naglašavaju da su ove kategorije privremene i da ljudi verovatno prelaze iz jedne u drugu.
Tasof ističe da su za potvrdu rezultata potrebna dugotrajnija istraživanja sa većim brojem učesnika.
Grupe su formirane prema zajedničkim temama koje se pojavljuju u mislima ljudi, a ne prema njihovom poreklu, zanimanju ili životnim okolnostima. Učesnici iz različitih grupa bavili su se sličnim aktivnostima, a razlike u godinama, prihodima, obrazovanju i socioekonomskom statusu bile su male.
1. Oni koji brinu
Ljudi iz ove grupe razmišljali su o svetskim događajima, politici i društvenim pitanjima oko 60 odsto više od proseka. Njihov um često su zaokupljali ratovi, pandemija kovida u vreme kada je bila u punom jeku i drugi veliki događaji.
Unsplash/Uday Mittal
O sopstvenoj bezbednosti i zdravlju razmišljali su oko 50 odsto više od proseka.
Reči koje su se često pojavljivale u njihovim mislima bile su: "kovid", "budan", "usamljen", "bol", "glad" i "umor".
Zanimljivo je da su gotovo dvostruko češće od ostalih razmišljali o muzici, što bi, prema pretpostavci istraživača, moglo da predstavlja način ublažavanja emocionalnog opterećenja izazvanog drugim mislima.
2. Praktični tipovi
Ova grupa bila je više usmerena na svakodnevne i praktične stvari.
Unsplash/Zachary Kadolph
Njeni pripadnici oko 50 odsto više od proseka razmišljaju o kućnim poslovima, domu i finansijama, ali i o pričama iz filmova, knjiga i televizijskih programa.
Reči koje su se često pojavljivale u njihovim mislima bile su veoma raznovrsne, uključujući "rešiti", "proces", "rasprava" i "dokument".
3. Oni koji su usmereni na telo
Nijedna druga grupa ne razmišlja toliko o sopstvenim čulima, osećanjima i mentalnim utiscima o sebi i svetu.
Unsplash/Brooke Cagle
To je ujedno i najmlađa grupa, sa prosečnom starošću od 32 godine, a gotovo dve trećine čine žene.
Kod njih je zabeležen i najveći procenat neželjenih intruzivnih misli - čak 28 odsto.
Među rečima koje se često pojavljuju u njihovim mislima nalaze se "terapeut", "bol" i "preplavljenost".
Istraživači smatraju da ova grupa možda najbolje pokazuje kako ljudi mogu prelaziti iz jednog obrasca razmišljanja u drugi. Veći udeo žena mogao bi biti povezan sa uticajem menstrualnog ciklusa, ali i sa činjenicom da su pojedini učesnici tokom istraživanja imali fizičke ili psihičke zdravstvene probleme, zbog čega su njihove misli bile više usmerene na telo, simptome i lečenje.
4. Oni koji vredno rade i uživaju u životu
Misli ove grupe uglavnom su podeljene između posla i slobodnog vremena.
Unsplash/Jeffery Erhunse
O poslu razmišljaju oko 50 odsto više od proseka, ali istovremeno oko 25 odsto više razmišljaju i o hobijima, igrama i umetnosti.
Ova grupa ima najveće prihode i najviše ocene sreće među svim ispitanicima, a u njoj je nešto više muškaraca nego žena.
Ključne reči koje opisuju njihove misli uključuju "opuštanje", "prezentacija", "let", "nokat", "projekat" i "teretana".
Komentari (0)