Luvr je, bez upozorenja, stao: Zašto je stotine posetilaca ostalo da čeka u redovima sa ulaznicama u rukama
Komentari
16/06/2025
-18:14
Luvr, najposećeniji muzej na svetu i globalni simbol umetnosti, lepote i postojanosti, ostao je zatvoren veći deo današnjeg dana — ne zbog rata, ne zbog terorizma, već zbog sopstvenog iscrpljenog osoblja, koje tvrdi da institucija iznutra polako propada.
Bio je to prizor koji se teško može zamisliti: dom dela Leonarda da Vinčija i blaga najvećih civilizacija milenijumima — paralisan od strane onih koji su zaduženi da svet dočekuju u njegovim galerijama.
Ipak, trenutak je delovao kao nešto više od običnog radničkog protesta. Luvr je postao simbol globalnog problema prekomernog turizma — pozlaćeni dvorac koji ne može da izdrži sopstvenu popularnost. Dok turističke destinacije, od Venecije do Akropolja, pokušavaju da ograniče broj posetilaca, najpoznatiji svetski muzej suočava se sa sopstvenim trenutkom istine, piše CNN.
Spontani štrajk izbio je tokom rutinskog internog sastanka, kada su čuvari galerija, blagajnici i obezbeđenje odbili da preuzmu svoja radna mesta u znak protesta zbog neizdržive gužve, hroničnog manjka osoblja i, kako je jedan sindikat naveo, "nepodnošljivih" radnih uslova.
"To je kao jauk Mona Lize ovde. Hiljade ljudi čekaju, bez komunikacije, bez objašnjenja. Izgleda da čak i ona mora da uzme slobodan dan", rekao je Kevin Vord (62) iz Milvokija, jedan od hiljada zbunjenih posetilaca sabijenih u nepomične redove ispod staklene piramide.
Retko se dešava da Luvr zatvori svoja vrata za javnost. To se dogodilo tokom rata, pandemije i u nekoliko štrajkova — uključujući spontane obustave rada zbog prenatrpanosti 2019. i bezbednosnih zabrinutosti 2013. godine. Ali retko kada je situacija delovala ovako: turisti okupljeni na trgu, s ulaznicama u rukama, bez ikakvog jasnog objašnjenja zašto je muzej, bez upozorenja, jednostavno stao.
Tanjug AP/Christophe Ena
Ometanje rada muzeja dešava se svega nekoliko meseci nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron predstavio desetogodišnji plan za spasavanje Luvra od upravo onih problema koji su sada eskalirali — curenja vode, opasnih temperaturnih oscilacija, dotrajale infrastrukture i broja posetilaca daleko većeg od onog koji muzej može da izdrži.
Povezane vesti
Međutim, za radnike koji svakodnevno održavaju sistem u životu, to obećanje deluje daleko, piše AP.
"Ne možemo da čekamo šest godina na pomoć. Naši timovi su pod pritikom. Ovo nije samo pitanje umetnosti — već i ljudi koji je štite", rekla je Sara Sefian iz sindikata CGT-Culture.
Svakodnevna gužva ispred Mona Lize
U središtu svega, kao i uvek, nalazi se Mona Liza — portret iz 16. veka koji danas privlači mase više nalik na susret s poznatom ličnošću nego na umetnički doživljaj.
Tanjug AP/Christophe Ena
Oko 20.000 ljudi dnevno nagura se u Salle des États, najveću prostoriju muzeja, samo da bi napravili selfi sa enigmatičnom damom Leonarda da Vinčija, iza zaštitnog stakla. Scena je često bučna, haotična i toliko pretrpana da mnogi jedva primete remek-dela koja je okružuju — slike Ticija i Veronezea koje gotovo niko i ne pogleda.
"Ne vidiš sliku. Vidiš telefone. Vidiš laktove. Osećaš toplotu. I onda si izguran napolje", rekla je Dži-Hjun Park (28), koja je iz Seula doputovala u Pariz.
Makronov plan obnove, nazvan "Nova renesansa Luvra", obećava rešenje. Mona Liza će konačno dobiti sopstvenu prostoriju, kojoj će se pristupati putem vremenski ograničenih ulaznica. Planira se i novi ulaz u muzej, blizu Sene, do 2031. godine, kako bi se rasteretio prenatrpani prostor ispod staklene piramide.
"Uslovi prikazivanja, tumačenja i prezentacije biće onakvi kakve Mona Liza zaslužuje", izjavio je Makron u januaru.
Povezane vesti
Muzej na ivici izdržljivosti
Luvr je prošle godine primio 8,7 miliona posetilaca — više nego dvostruko od kapaciteta za koji je njegova infrastruktura prvobitno zamišljena. Čak i uz dnevni limit od 30.000 ljudi, zaposleni kažu da je poseta postala svakodnevni test izdržljivosti: premalo mesta za odmor, ograničen broj toaleta i letnja vrućina pojačana efektom staklene bašte ispod piramide.
U procurelom dopisu, predsednica Luvra Loren de Kar upozorila je da delovi zgrade "više nisu vodonepropusni", da temperaturne oscilacije ugrožavaju neprocenjiva umetnička dela i da čak ni osnovne potrebe posetilaca — hrana, toaleti, signalizacija — ne ispunjavaju međunarodne standarde. Iskustvo je jednostavno opisala kao "fizičku torturu".
Tanjug AP/Christophe Ena
"Ono što je trebalo da bude redovan mesečni informativni sastanak pretvorilo se u masovno izražavanje ogorčenosti", rekla je Sara Sefian. Razgovori između zaposlenih i menadžmenta počeli su u 10:30 i trajali tokom popodneva. Do ranih popodnevnih časova, muzej je i dalje bio zatvoren.
Povezane vesti
Kompletan plan renoviranja — sa procenjenim troškovima od 700 do 800 miliona evra — trebalo bi da bude finansiran iz prihoda od ulaznica, privatnih donacija, državnih sredstava i licenci koje dolaze od ogranaka Luvra, poput onog u Abu Dabiju. Cena ulaznica za turiste van EU očekuje se da će porasti kasnije ove godine.
Ali radnici tvrde da su njihove potrebe mnogo hitnije od bilo kakvog desetogodišnjeg plana.
Tanjug AP/Christophe Ena
Za razliku od drugih važnih lokacija u Parizu, kao što su katedrala Notr Dam i muzej Centar Pompidu, koji su već u procesu obnove uz podršku države, Luvr ostaje zarobljen između — ni potpuno finansiran, ni u potpunosti funkcionalan.
Predsednik Emanuel Makron, koji je 2017. održao pobednički govor ispred Luvra i predstavio ga svetu tokom Olimpijskih igara u Parizu 2024, obećao je bezbedniji i moderniji muzej do kraja decenije.
Do tada, najveće kulturno blago Francuske — i mase koje hrle ka njemu — ostaju zaglavljeni u pukotinama između slavne prošlosti i nesigurne budućnosti.
Komentari (0)