Bajka za turiste, noćna mora za meštane: Kako turizam uništava mala evropska sela

Bajkoviti prizori koji pune Instagram profile sve češće imaju visoku cenu za one koji u tim mestima žive. Od alpskih sela do srednjovekovnih ostrva, mala evropska mesta postala su pozornice masovnog turizma u kojem se dolazi zbog jedne fotografije, a odlazi bez stvarnog dodira sa lokalnim životom. Dok gužve rastu, a tradicija bledi, meštani sve glasnije poručuju da je granica – "pređena".

Zakrečeni putevi, "diznifikovane" atrakcije i gubitak lokalne kulture - to su samo neki od problema koji muče mala evropska sela koja su se proslavila na društvenim mrežama. Bilo da su postala viralna kao filmske lokacije ili su tražena zbog lokalnih specijaliteta, ova mesta se urušavaju pod pritiskom.

Uzimajući primer preopterećenih gradova poput Venecije, Dubrovnika i Barselone, meštani uzvraćaju protestima protiv turizma, dok vlasti uvode ograničenja za posetioce.

Pa, koja evropska sela se najviše bore sa turistima koji dolaze zbog samo jedne atrakcije?

Halštat, Austrija: Alpsko selo prokleto sopstvenom bajkovitom lepotom

Kao deo kulturnog pejzaža Halštat–Daštajn/Salkamergut, koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, sićušno alpsko selo Halštat poznato je po izuzetnoj prirodnoj lepoti i drevnoj istoriji rudarstva soli, piše Euronews Travel.

Za koje se široko veruje da je poslužilo kao inspiracija za kraljevstvo Arendel iz filma Frozen, danas ga posećuju hiljade Diznijevih fanova.

Sa populacijom od svega 700 do 800 stanovnika, selo je preplavljeno sa čak 10.000 turista dnevno. Većina dolazi isključivo zbog fotogeničnih prizora pored jezera, a mnogi svraćaju samo na jednodnevni izlet radi brze fotografije, bez noćenja ili značajnije potrošnje u mestu.

U pojedinim trenucima, stotine turističkih autobusa i automobila opterećuju uske seoske puteve, što zahteva opsežno upravljanje saobraćajem. To je dovelo do ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom životu: gužve blokiraju prolaze, stanovnici trpe stalnu buku, a ljudi ulaze na privatne posede radi fotografisanja, ignorišući znakove koji pozivaju na tišinu i poštovanje.

Kao odgovor, sve je više protesta meštana, uključujući i blokade puteva, dok je gradonačelnik postavio barijere na vidikovcima kako bi kontrolisao gužve. Uvedena su i ograničenja za automobile i turističke autobuse, ali se maksimalni kapaciteti i dalje često dostižu uprkos tim merama.

Mon Sen Mišel, Francuska: Srednjovekovno ostrvo koje privlači beskrajne hodočasnike

Mon Sen Mišel, malo ostrvo u Normandiji koje plima i oseka povezuju s kopnom, još je jedno Uneskovo dobro koje trpi snažan pritisak prekomernog turizma.

beatrice preve / Panthermedia / Profimedia

Kao značajno hodočasničko i istorijsko mesto, ostrvo se može pohvaliti zadivljujućim zalivom, jedinstvenom arhitekturom i najvišim plimama u Evropi.

Međutim, viralne objave na društvenim mrežama i popularne serije poput Lupina pretvorile su ga u kultno odredište, koje godišnje privuče oko tri miliona posetilaca.

To je preopteretilo uske srednjovekovne ulice, izazvalo gužve u šatl-prevozu i dodatno opteretilo infrastrukturu.

Istovremeno je pogoršano i iskustvo posetilaca. Beskrajni redovi suvenirnica, duga čekanja i gužve stvaraju utisak tematskog parka i ubrzavaju oštećenja osetljivih istorijskih struktura.

Zbog toga vlasti razmatraju uvođenje sistema rezervacija, ograničenja broja posetilaca i kapija za kontrolu protoka ljudi. Turisti se podstiču da dolaze van špica, pre 10 sati ujutru i posle 16 časova, ili tokom prelaznih sezona, uz podsticaje poput jeftinijeg parkiranja.

Kinderdajk, Holandija: Gde vetrenjače iz 18. veka pokreću savremene gužve

Još jedno Uneskovo dobro, selo Kinderdajk, takođe je veoma pogođeno prekomernim turizmom. Poznato po vetrenjačama iz 18. veka, selo sa svega 60 stalnih stanovnika svake godine primi oko 600.000 posetilaca, od kojih mnogi dolaze kruzerima.

Stanovnici se žale na nepoštovanje posetilaca, od zahteva da se sklone zbog fotografija, do ulazaka u privatne bašte i tretiranja domova kao Instagram kulisa. To ne samo da otežava život meštanima, već i opterećuje infrastrukturu i ugrožava autentičnost sela.

f9photos, Panther Media Global / Alamy / Profimedia

Uska grla na najpopularnijim lokacijama dodatno će se pogoršati planovima za povećanje broja pristaništa za kruzere i posetilaca, koje sprovodi Fondacija svetske baštine Kinderdajk. Ove odluke izazvale su snažno nezadovoljstvo lokalnog stanovništva, koje se oseća zanemareno i isključeno iz procesa odlučivanja.

Kao odgovor, meštani su organizovali proteste i putem društvenih mreža slali blage poruke i "ljubazne razglednice" posetiocima, pozivajući ih na svest o prekomernom turizmu.

Selo je uvelo mere poput zabrane turističkih autobusa i kampera u centru, kao i povećanja kazni za prekršaje. Takođe su uvedene dozvole za snimanje dronovima radi zaštite privatnosti stanovnika.

Ipak, selo je i dalje u velikoj meri zavisno od prihoda od turizma za očuvanje i održavanje svojih 19 istorijskih vetrenjača, što stvara sukob između upravljanja posetama i potreba za očuvanjem.

Pjenca, Italija: Toskansko selo koje je pokleknulo pod teretom sira

Pjenca, šarmantno toskansko selo, poznato je po revolucionarnom urbanističkom planiranju iz doba renesanse. Međutim, savremene posetioce ne privlači toliko centralni trg, koliko čuveni pekorino sir.

Posebno popularno među jednodnevnim izletnicima, ovo malo selo, još jedno Uneskovo dobro, teško se nosi sa ogromnim brojem posetilaca. Meštani se osećaju sve više potisnutima zbog prodavnica sira i suvenira, koje ostavljaju manje prostora za osnovne usluge poput apoteka i drugih potreba.

Bertrand Gardel, Hemis / Alamy / Profimedia

Restorani su takođe prilagodili jelovnike ukusima turista, zbog čega autentična regionalna kuhinja postepeno nestaje. Jedan od najvećih gubitaka lokalne tradicije usled prekomernog turizma jeste utišavanje istorijskog zvonika između 22 i 7 časova, zbog brojnih žalbi na buku, uglavnom od strane turista.

Dok drugi veliki italijanski gradovi poput Venecije i Rima uvode mere za ograničavanje masovnog turizma, Pjenca još uvek nije uvela slična pravila.

Gotland, Engleska: Kako je seoska železnička stanica postala najprometnija stanica iz sveta Harija Potera

Gotland, mali grad u Severnom Jorkširu, poslednjih godina stekao je veliku popularnost kao lokacija za snimanje serija i filmova poput Heartbeat i Harija Potera.

Jane Rix / Alamy / Profimedia

Stanica Gotland korišćena je kao Hogsmid u prvom filmu o Hariju Poteru i i dalje privlači mase posetilaca, godinama nakon izlaska filmova. Dodatni porast interesovanja donela je i najava nove HBO serije koja stiže 2027. godine.

To je dovelo do zakrčenih seoskih ulica, preopterećene infrastrukture i brojnih nepropisno parkiranih automobila zbog nedostatka prostora.

Martin Molcan / Panthermedia / Profimedia

Kako zajednički prostori sela bivaju preuzeti od strane posetilaca, prodavnice menjaju svoju ponudu, povećava se količina otpada u prirodi, a dugi redovi za fotografisanje na ključnim lokacijama, poput mesta iz serije Aidensfield Arms, dodatno pojačavaju osećaj istisnutosti među lokalnim stanovništvom.

Iako Savet Severnog Jorkšira nije uveo mere posebno namenjene Gotlandu, sprovodi se širi plan upravljanja destinacijama, koji bi trebalo da se fokusira na održivi rast i upravljanje posledicama naglog porasta broja posetilaca.