Ekološke bombe u plamenu: Kako nesanitarne deponije ugrožavaju Srbiju?

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov upozorila je na alarmantno stanje u Srbiji zbog velikog broja požara na otvorenom i na nesanitarnim deponijama. Ministarka je za Euronews Srbija istakla da je u proteklim danima registrovano više od 600 požara širom zemlje i pet požara na nesanitarnim deponijama u poslednja četiri dana.

"Doslovno nema dela u Srbiji koji nije bio zahvaćen malim, srednjim ili većim požarom u prethodnim danima", izjavila je ministarka Pavkov gostujući na Euronews Srbija i dodala da je broj požara u junu ove godine dva i po puta veći u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima MUP-a.

Ministarka je posebno naglasila problem nesanitarnih deponija, nazivajući ih "nasleđem iz prošlosti" koje postoji decenijama unazad. Ona je navela da je Ministarstvo od 2021. godine uklonilo 12 takvih deponija u različitim gradovima Srbije, uključujući Rumu, Zrenjanin, Šabac, Požegu, Trstenik, Čačak i Prijepolje.

"Trenutno se započinju radovi na drugoj fazi u Topoli, završavamo treću fazu Aleksandrovačke bare što je vrlo značajno za nesanitarnu deponiju u Subotici, vrlo brzo se započinju radovi na lokalitetu Gotominsko polje u Smederevu", istakla je Pavkov.

Ona je takođe najavila konkurs za značajno zatvaranje nesanitarnih deponija, njihovu sanaciju i rekultivaciju, sa posebnim fokusom na deponije u Valjevu i Pirotu.

U saradnji sa MUP-om, Ministarstvo zaštite životne sredine definisalo je set mera za prevenciju požara na nesanitarnim deponijama. Ove mere uključuju 24-časovno dežurstvo javno-komunalnih preduzeća, proveru hidrantske mreže u okolini deponija, obezbeđivanje prohodnosti protivpožarnih puteva i stvaranje tampon zona oko deponija.

"Da bismo prevenirali potencijalne požare stavili smo jednu od potencijalnih mera da se proveri kakva je hidrantska mreža u okolini same deponije, da li su prohodni protivpožarni putevi - ako nisu da se brzo krene u realizaciju i defnisanje tih puteva da budu što pre prohodni", objasnila je ministarka.

Ministarka je takođe naglasila važnost ograničavanja pristupa deponijama.

"Ograničili smo prisustvo bilo kojih drugih lica i sekundarnih sakupljača sirovina, to je vrlo značajno jer bezbednost je na prvom mestu i ne želimo da rizikujemo", navela je ona.

Ministarka je izrazila nadu da će predložene mere biti efikasne, ali je istakla potrebu za bržim i opreznijim delovanjem.

"Nadam se da će mere uroditi plodom jer je ovaj apel došao direktno iz Ministarstva zaštite životne sredine i MUP-a, kolege iz JKP su na raspolaganju, ali čini mi se da moramo biti brži i oprezniji", istakla je.

Izgradnjom "zelene" infrastrukture protiv nesaniranih deponija

Euronews

Govoreći o uzrocima požara, ministarka je bila oprezna u donošenju zaključaka.

"Ne mogu da govorim u ime MUP-a jer su istrage što se tiče paljenja još uvek u toku. Dok se ne ugase ne može da se nastavi sa istragom, ali verujem da oni nisu samo rezultat visokih temperatura i klimatskih promena", navela je.

Ministarka je naglasila važnost izgradnje kapitalne zelene infrastrukture, posebno regionalnih centara za upravljanje otpadom. Ona je istakla primer centra na lokalitetu Kalenić na Ubu, koji će opsluživati 15 jedinica lokalnih samouprava, ali i najavila još nekoliko.

Govoreći o efektima paljenja nesanitarnih deponija, ministarka je bila jasna:

"Svakako da posledice nisu pozitivne. Paljenje deponije koja je sačinjena kako od komunalnog, tako i od različitih vrsta otpada među kojima je i organski dovodi do stvaranja gasova, odnosno metana koji dovodi do ovakvih posledica - zvučnih efekata koje građani mogu da čuju zato što su to žarišta koja se nalaze na relativno velikim dubinama u takvim decenijskim nesanitarnim deponijama kao što je Golo brdo u Pazaru".

Pavkov je objasnila da Ministarstvo prati parametre zagađujućih materija na automatskim mernim stanicama, ali je naglasila ograničenja trenutnog sistema praćenja.

"Još uvek ne postoji uzročno-posledična veza gde vi možete da pratite organske polutante koji u momentu kada se zapale zaista mogu da dovedu do negativnih posledica po sve medijume životne sredine, ali što se tiče kvaliteta vazduha takvi parametri se ne mere kada govorimo o kvalitetu vazduha. Ono što se prati da u tim PM česticama, različiti vidovi ostataka čađi i prašine, sa sobom može da bude nošen i neki vid teških metala, to je ono što se prati"

Pavkov se takođe osvrnula na novi Zakon o kvalitetu vazduha, ističući nekoliko ključnih poboljšanja:

"Jedna od najvažnijih stvari je što smo ojačali institut inspektora i što je ovim zakonom kroz nekoliko članova data i veća odgovornost i veća obaveza inspekciji. Definisani su profesionalizacija procesa merenja, što nije bilo pre, napravljena je distinkcija u raznim terminima koja je dovodila do nerazumenvanja primene starih zakona pre svega od lokalnih samouprava, institirali smo da se uradi transpozicija onih članova gde smo omogućili veće učešće građana, konkretno u kreiranju kratkoročnih akcionih planova od strane jedinica lokalne samouprave, sada građani u svim procesima mogu da učestvuju i daju sugestije", istakla je ministarka i zaključila. 

"Mislim da je zakon vrlo dobro urađen, ponosna sam što je urađen vrlo transparentno".