CGN: Srpska ekonomija otpornija od mnogih, ide ka rastu, uz energetsku tranziciju
Komentari
22/08/2025
-22:32
Srpska ekonomija se, tokom proteklih nekoliko godina pokazala otpornijom od mnogih u regionu i u Evropi i šire, što bi trebalo da se transformiše u održivi rast, u čemu posebno mesto ima strateški energetski pomak kao što su diverzifikacija izvora i ubrzavanje prelaska na obnovljive izvore energije, ocenjuje Climate global news - CGN.
Ovaj prestizni digitalni medij posvećen izveštavanju o klimatskim temama, održivoj tehnologiji i inovacijama u vodovodnom, energetskoj i ekološkoj industriji, dodaje da u prilog tome govori i da MMF projektuje rast realnog BDP-a od 3,5 odsto u 2025. godini, koji će porasti na 4,0 u 2026. i 4,5 odsto u 2027. godini.
Kada je reč o strateškom energetskom pomaku, ta transformacija nije samo ekonomska nužnost, već i kamen temeljac za čistiji vazduh, zdravije zajednice i jaču geopolitičku stabilnost.
Pored jačanja ekonomskih izgleda, prelazak na obnovljive izvore energije, kao i udaljavanje od lokalno proizvedenog uglja, obećava značajno poboljšanje javnog zdravlja.
Čišći izvori energije pomoći će u poboljšanju kvaliteta života i doprinosu globalnim pokašajima za borbu protiv negativnih fekata klimatskih promena.
Diverzifikacija energije takođe igra ključnu ulogu u obezbeđivanju dugoročne stabilnosti i očuvanju političke neutralnosti Srbije, stava koji se pokazao vrednim za Zapadni Balkan i za Evropu u celini.
Ovog meseca, Srbija je usvojila svoj Plan za pravednu energetsku tranziciju, osmišljen da smanji zavisnost od uglja i drugih fosilnih goriva, uz zaštitu sredstava za život lokalnih zajednica, preduzeća i radnika koji su trenutno angažovani u rudarstvu uglja i termoelektranama na ugalj.
Povezane vesti
Plan predstavlja strateški put ka obnovljivim izvorima energije, dopunjen investicijama u moderne gasne elektrane kako bi se osigurala stabilna tranzicija.
Srbija ne preduzima ovo sama, već nastavlja da se oslanja na snažna partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, kako za tehnološku ekspertizu, tako i za finansijska ulaganja.
Partnerstvo sa SAD je od suštinskog značaja, a s tim u vezi je septembru prošle godine, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić otputovao je u Vašington kako bi potpisao Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, čiji je cilj podsticanje američkih kompanija da investiraju u energetski sektor Srbije i da podrže razvoj projekata zelene energije.
CGN dodaje da i na evropskoj strani, saradnja ostaje podjednako važna, uz podsećanje da je nedavno EU odobrila 240 miliona evra nepovratnih sredstava za projekte vredne 325,2 miliona evra, usmerene na podsticanje obnovljivih izvora energije, kao i na poboljšanje upravljanja otpadom i otpadnim vodama u Srbiji.
Od ovih sredstava, 140 miliona evra je posebno namenjeno poboljšanju kvaliteta vazduha i energetske efikasnosti.
Tako je u julu nemačka razvojna banka KfW potpisala ugovor o zajmu od 135 miliona evra kako bi dodatno bio ubrzan prelazak na čistiju energiju i Srbija se uskladila sa standardima i politikama EU.
Hidroenergija ostaje jedna od najjačih prednosti Srbije u zelenoj tranziciji i trenutno ona čini između četvrtine i trećine proizvodnje električne energije u zemlji.
Povezane vesti
Mnoga postojeća postrojenja mogu se nadograditi radi veće efikasnosti, a postoji i potencijal za proširenje kapaciteta na brojnim rekama.
Jedan od ključnih projekata, koji se razmatra, odnosi se na proširenje hidroelektrane Potpeć - Bistrica u zapadnoj Srbiji, u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju.
Energija vetra i sunca takođe dobijaju na zamahu, a recimo u istočnoj Srbiji, bivše odlagalište uglja rudnika Kostolac transformiše se u vetroelektranu sa 20 turbina za koju se očekuje da će proizvoditi 187 gigavat časova (GWh) godišnje, zajedno sa solarnom elektranom od 10 megavata.
Povezane vesti
U Novom Sadu, inicijativa koju finansira EBRD će videti delove gradskog sistema daljinskog grejanja koji će se napajati solarnom energijom, smanjujući zavisnost od prirodnog gasa.
Paralelno, Srbija planira izgradnju novih gasnih interkonektora sa Rumunijom i Severnom Makedonijom u naredne tri godine, pružajući veću fleksibilnost u energetskom miksu i podržavajući postepenu zamenu termoelektrana na ugalj.
Pored proizvodnih kapaciteta, Srbija takođe vidi potencijal u tome da postane deo novonastajućeg globalnog lanca vrednosti baterija – od prerade sirovina do proizvodnje i reciklaže komponenti.
Koristeći svoju stratešku lokaciju, industrijsku tradiciju i partnerstva sa EU, SAD i drugim važnim globalnim igračima, zemlja bi se mogla pozicionirati kao pouzdan partner u razvoju tehnologija baterija za električna vozila i skladištenje energije.
Iako ove mogućnosti zahtevaju pažljivo planiranje, usklađivanje sa ekološkim standardima i značajna ulaganja, one bi mogle dalje integrisati Srbiju u industrije orijentisane ka budućnosti koje podržavaju i ekonomski rast i zelenu tranziciju.
U godinama koje dolaze, uspeh Srbije zavisiće od njene sposobnosti da kombinuje domaće resurse sa međunarodnom ekspertizom, efikasno sprovede svoj Plan pravedne energetske tranzicije i osigura da se koristi od tranzicije široko dele.
Ako se uradi kako treba, ovo je istorijska prilika da se Srbija pozicionira kao regionalni lider u čistoj energiji – obezbeđujući ekonomski rast, stabilnost i zdraviju životnu sredinu za generacije koje dolaze.
Komentari (0)