Tragedija na Filozofskom fakultetu u Beogradu: Pitanja odgovornosti, autonomije i etike izveštavanja

Nakon tragičnog događaja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kada je 25-godišnja devojka, kako se sumnja, stradala nakon pada sa petog sprata visokoškolske ustanove, pažnja javnosti i svih nadležnih organa usmerena je ka rasvetljavanju svih okolnosti. Slučaj je otvorio brojna pitanja, od toka istrage i odgovornosti, preko granica dostojanstvenog izveštavanja medija, pa sve do autonomije univerziteta i pravila o prisustvu policije u akademskom prostoru.

O ovim temama u razgovoru za Euronews Srbija, govorili su Nenad Ljubišić, predsednik Strukovnog udruženja policije, Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, i Milivoj Alanović, dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Šta znamo do sada?

Ljubišić je izneo prve detalje o postupanju policije, navodeći da "ništa više od onoga što je direktor policije juče izneo" trenutno nije poznato. Policija je obaveštena oko 22:40 o beživotnom telu ispred fakulteta, nakon čega su sve raspoložive patrole upućene na lice mesta. Hitna pomoć je mogla samo da konstatuje smrt. Ljubišić naglašava da je policija odmah obezbedila mesto događaja, prikupila tragove i obavila razgovore sa očevicima, te da je istraga i dalje u toku, po nalogu nadležnog tužioca.

Među ključnim informacijama, koje je policija potvrdila, jeste da su u prostoriji sa koje je devojka navodno pala, pronađeni otvoreni prozor, kutija sa pirotehnikom, sprej i tragovi upotrebe protivpožarnog aparata. Posebno zabrinjava pronalazak pirotehnike. Iako istraga treba da utvrdi sve detalje, Ljubišić podseća da je "po važećem zakonu zabranjeno posedovanje i paljenje pirotehničkih sredstava", za šta su zaprećene novčane kazne od 50.000 do 100.000 dinara, rad u javnom interesu, pa čak i zatvorska kazna do 60 dana, u zavisnosti od kvalifikacije prekršaja.

Euronews Srbija

Postavlja se pitanje kako je 112 komada pirotehnike, koliko je navodno pronađeno, dospelo na fakultet. Ljubišić objašnjava da se pirotehnika može kupiti ilegalnim putem ili legalno u ovlašćenim prodavnicama.

"Samo paljenje pirotehničkih sredstava predstavlja prekršaj", ističe.

Što se tiče unosa takvih sredstava u fakultet, Ljubišić navodi da fakultet ima svoju službu obezbeđenja koja bi trebalo da vrši vizuelni pregled studenata i stvari koje unose. On priznaje da propisi nisu uvek jasno regulisani, jer samo policijski službenik može izvršiti detaljan pregled osobe i njenog prtljaga.

"Međutim, ukoliko radnik obezbeđenja posumnja na bilo šta ilegalno, može da pozove područnu policijsku stanicu, koja će uputiti policijskog službenika i patrolu da preduzmu mere i radnje iz svoje nadležnosti"

Predsednik Strukovnog udruženja policije takođe naglašava da "nije moguće uneti određenu količinu pirotehničkih sredstava, a da to ne bude opaženo", te da će se utvrđivati tačna odgovornost svakog pojedinca iz uprave fakulteta.

Medijska etika: Dostojanstvo ispred senzacionalizma

Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, izrazio je duboko saučešće porodici nastradale devojke i naglasio potrebu da se reč "dostojanstvo" vrati u medijski prostor. On je ocenio da "nije bilo izveštavanja koje je bilo primereno", kritikujući preveliki broj detalja iz istrage i kampanje koje su se, nažalost, vodile. Antonijević ističe da je zloupotreba bilo kakve tragedije nedopustiva, pozivajući na aktivniju ulogu regulatornih tela, poput REM-a i Saveta za štampu, u sprečavanju senzacionalizma.

Na pitanje šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno objaviti, Antonijević jasno odgovara: "Sve što narušava dostojanstvo žrtve ili onih koji jesu učestvovali u ovoj tragediji".

On podseća na narušavanje prava porodice objavljivanjem fotografija i nepotrebnih detalja. Javnosti treba pružiti "uzak krug činjenica, proverenih, koje su u interesu javnosti", a ne senzacionalizam, izmišljanje ili pravljenje konstrukcija koje narušavaju prava porodice. On apeluje i na građane da budu kritični prema medijskim sadržajima, da "veoma dobro proveravaju ono što čitaju" i da budu svesni da postoje mediji koji žele da zloupotrebe tragediju radi pažnje ili skretanja pažnje sa činjenica.

Euronews Srbija

Komentarišući izjavu profesora Aleksandra Baucala sa Filozofskog fakulteta, koji je optužio vlast za pokušaj političkog spina, Antonijević smatra da takve izjave, koje "idu više ka politici, manje ka nekoj odgovornosti, nisu kvalitetne i nisu dobre". On primećuje da su izjave političara iz vlasti uglavnom bile u okvirima poštovanja dostojanstva žrtve. Umesto politizacije, Antonijević poziva na preuzimanje odgovornosti i vraćanje poverenja u institucije i obrazovanje, koje je "osnova ovog društva".

Autonomija univerziteta i bezbednost: Balans između slobode i odgovornosti

Dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Milivoj Alanović dotakao se "osetljivog i delikatnog pitanja" autonomije fakulteta i bezbednosti. On pojašnjava da Zakon o visokom obrazovanju, u članovima šest i osam, precizno reguliše ovu materiju. Autonomija univerziteta odnosi se na nastavni i naučni rad, unutrašnju organizaciju i raspolaganje prostorom i finansijama, ali uvek "u skladu sa zakonom". S druge strane, član osam reguliše nepovredivost akademskog prostora, eksplicitno navodeći da "organ nadležan za unutrašnje poslove može da dođe na visokoškolsku ustanovu, izričito na poziv dekana". Međutim, to ne važi "kada taj isti organ ima saznanja da je narušeno zdravlje ljudi, telesni integritet, bezbednost na radu i, naravno, sama imovina".

Alanović primećuje da postoji "veliki problem u razumevanju ova dva", jer akademska zajednica često pogrešno shvata autonomiju kao potpunu nezavisnost od svih oblika kontrole, zanemarujući bezbednosni aspekt zaposlenih i studenata, kao i imovinski aspekt.

"Ulazak policije na univerzitet, odnosno u visokoškolske ustanove, ne može se tretirati, prema mom razumevanju, kao narušavanje autonomije univerziteta ukoliko postoje nekakvi bezbednosni, zdravstveni i drugi rizici", kategoričan je Alanović.

Euronews Srbija

Govoreći o prisustvu studenata na fakultetu van radnog vremena (koje je do 22 časa), Alanović se osvrnuo na period blokade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koja je počela 2. decembra. Tada je, kako kaže, "celokupan fakultet, ali uopšte obrazovni sistem na nivou visokog obrazovanja, izbačen iz zakonskih okvira". Studenti su, organizovani oko plenuma, određivali radno vreme i pravila ulaska, što je dovelo do toga da dekan dva i po meseca nije mogao da uđe na fakultet. Od 8. septembra, nakon deblokade, fakultet se vratio u zakonske okvire i striktno poštuje kućni red. Posle 22 časa, osim portira i osoblja sa izričitom dozvolom dekana, niko se ne zadržava u zgradi. Procedura je da portiri obiđu zgradu, zamole studente da izađu, a sporadični slučajevi zadržavanja rešavaju se dogovorom.

Alanović zaključuje da je ključno postići dogovor i vratiti se zakonskim okvirima, jer van radnog vremena ne postoji adekvatan nadzor i briga o bezbednosti.

"Mi pokušavamo da koliko god je to moguće razrešimo dogovorno... Mi zaista nastojimo da postignemo takav dogovor, da se van radnog vremena niko ne nalazi u samoj ustanovi", poručuje dekan, ističući da razlozi nisu samo formalne prirode, već su prvenstveno vezani za sigurnost svih prisutnih i imovine fakulteta.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu iznad teksta