Tihi ubica stočnog fonda: Zašto Hrtkovci nisu smeli da se dogode?

Afrička kuga svinja ponovo je uzdrmala srpsku poljoprivredu. Nakon što se zaraza pojavila na jednoj farmi u Hrtkovcima, bolest se proširila na blizu 500 gazdinstava u 18 opština širom Srbije. Prema zvaničnim podacima, uginulo je oko 1.000 životinja, dok je više od 10.000 grla moralo biti eutanazirano kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.

O razmerama ove krize, propustima u sistemu i ekonomskim posledicama za jutarnji program Euronews Srbija govorili su Cvijan Mekić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Profesor Mekić ističe da je masovna eutanazija bila jedina preostala, iako bolna opcija. On podseća da je Srbija pre samo dve godine prošla kroz sličan, ali znatno teži scenario.

"Moralo je tako da bude. Očito je da ništa nismo naučili iz 2023. godine, kada je afričkom svinjskom kugom bilo zaraženo i eutanazirano 78.000 svinja u 53 opštine. Taj podatak smo brzo zaboravili, pa nam se sada dešava stihijski proboj bolesti koja zapravo stalno vreba", upozorava Mekić.

Euronews Srbija

Iako je trenutni broj eutanaziranih grla osam puta manji nego tada, on naglašava da je ekonomski gubitak ogroman, naročito jer se virus teško kontroliše zbog migracija divljih svinja.

Poseban fokus stručne javnosti je na farmi u Hrtkovcima, koja je, uprkos izolaciji, postala žarište. Profesor Mekić smatra da je, uprkos tvrdnjama o maksimalnim biosigurnosnim merama, do propusta ipak došlo. On opisuje rigorozne protokole koji bi morali biti standard: "Na velikim farmama ne smete ući dok se kompletno ne presvučete - od čarapa do kombinezona, bez sata, telefona ili olovke. Ako je došlo do proboja, negde je u tom lancu zakazalo. Najverovatnije su radnici iz zaraženih područja nesvesno uneli virus".

Mekić je izneo i oštru kritiku na račun trenutnog stanja u struci. Prema njegovim rečima, nekada razvijena mreža veterinarskih stanica je uništena, a struka se nedovoljno poštuje.

"Žao mi je što smo uništili veterinarsku struku u mestima gde je ona bila ključna. Većina veterinara se danas bavi kućnim ljubimcima jer je stočni fond devastiran. Država će sada isplatiti milion i po evra vlasniku farme u Hrtkovcima, a da smo ta sredstva ranije uložili u preventivu i veći broj inspektora, do ovoga možda ne bi ni došlo", naglašava profesor.

S druge strane, Budimović iz Privredne komore Srbije (PKS) potvrđuje da je situacija krajnje ozbiljna. On napominje da proboj virusa na veliku komercijalnu farmu menja pravila igre.

"Ovaj slučaj nam govori da virus ne miruje. Gubitak od 1.180 krmača je neprocenjiv jer su one predstavljale vrhunski reproduktivni materijal. Kada to pomnožite sa brojem prasadi po leglu, dobijate gubitak od 50.000 do 60.000 tovljenika godišnje samo sa jedne farme", objašnjava Budimović.

Euronews Srbija

On dodaje da je država do sada isplatila oko 30 miliona evra kompenzacije farmerima, što je ogroman teret za budžet. Iako je cela Evropa, uključujući Nemačku, Španiju i Rumuniju, pogođena istim problemom, Budimović naglašava da to ne sme biti opravdanje za domaće propuste. "To je definisana ekonomska bolest. Iako nije opasna po ljude, ona direktno udara na cenu živih svinja i ukupnu količinu proizvodnje mesa u zemlji", kaže predstavnik PKS-a.

Profesor Mekić je umirio potrošače informacijom da je meso u trgovinskim lancima bezbedno jer prolazi kroz registrovane objekte sa strogom kontrolom. Ipak, on upozorava da problem leži u nelegalnom prometu životinja.

"Država isplaćuje štetu samo za obeležena grla jer ona imaju sledljivost. Verujem da je dobar deo širenja zaraze prouzrokovan upravo nekontrolisanim, nelegalnim transportom svinja", izneo je Mekić.

Ceo razgovor možete da pogledate u videu na početku teksta ili na našem YouTube kanalu.