"Teško do lekara ako se sazna da ste HIV pozitivni": Diskriminacija tamo gde nikada ne bi smelo da je bude - u zdravstvu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/10/2023

14:07

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Iako je terapija za HIV pozitivne osobe u Srbiji besplatna, druge zdravstvene usluge im nisu toliko dostupne. Pored toga što su izloženi diskriminaciji u svakodnevnom životu, osobe kod kojih je potvrđeno prisustvo HIV-a trpe diskriminaciju i u zdravstvenim ustanovama.

Kontrola kontakta, izolacija, epidemija virusa i traženje leka. Ovako je za LGBT zajednicu izgledao početak širenja HIV-a. Od tada pa do savremene terapije koja je u upotrebi danas, promenilo se mnogo toga. Ali ne i diskriminacija. I to upravo u zdravstvenim ustanovama.

"Najjednostavniji pregled kod lekara opšte prakse ne možete da dobijete ukoliko se na neki način sazna da ste HIV pozitivni", kaže Đurica Stankov iz Centra za osnaživanje mladih osoba.

Savremeni lekovi omogućavaju da osoba sa HIV-om može imati zdravo dete, normalan i dug život, kao i višegodišnju vezu sa partnerom koji je negativan. Ali, problem nastaje kada je potrebna čak i najmanja bolnička intervencija kao što je stomatološki pregled, prelom noge ili uklanjanje mladeža.

"Vidimo da se to dešava sve manje i manje, ali ipak možemo da kažemo da se bar na mesečnom nivou jedan do dva takva slučaja dese", kaže Bratislav Prokić iz Udruženja Potent.

Kada lekar odbija da primi HIV pozitivnog pacijenta, pribegava se pravnom leku. Ove osobe se u tom slučaju javljaju organizacijama, traže veze, obraćaju Ministarstvu zdravlja, Zaštitniku prava pacijenata ili zdravstvenoj inspekciji. Opravdanih razloga za uskraćivanje zdravstvene usluge nema, kažu upućeni.

Potrebna edukacija zdravstvenih radnika

"Mislim da je ključna stvar da lekari naši ne znaju osnovnu činjenicu da danas uz lečenje HIV-a jeste jedna neinfektivna bolest, odnosno osoba koja uzima terapiju ne može da prenese virus ni seksualnim putem niti na bilo koji drugi način. Međutim, negde su stavovi lekara kao da smo na početku HIV epidemije, ali vidimo da se to nekako polako pomera na bolje", ističe Prokić.

Rešenje je edukacija svih, uključujući i zdravstvene radnike. Prema navodima upućenih, diskriminacija je sveprisutna bez obzira na nivo obrazovanja ili veličinu gradova, a ponekad i manja sredina ima više razumevanja.

"Očekivali biste da su u velikom gradu, u Beogradu ljudi više edukovani i otvoreniji, međutim nije tako", tvrdi Đurica Stankov.

Iako se na pojedine lekove najnovijih generacija čeka duže od tri godine, u Srbiji je dostupna savremena antiretroviralna terapija. Uz nju HIV pozitivne osobe nastavljaju da žive normalno.

Dr Vesna Jovanović iz Instituta za ortopediju Banjica kaže da HIV pozitivni pacijenti u toj ustanovi nisu diskriminisni u odnosu na druge pacijente.

Pacijent koji redovno uzima terapiju nije zarazan

"Ovde se oni operišu kao hitni slučajevi i kao elektivni pacijenti i nikada nije postojao nikakav problem u smislu da im se uskrati pružanje usluge ili da se prema njima zaposleni drugačije odnose", rekla je ona za Euronews Srbija.

Euronews

Dodaje da ono na šta se žale pacijenti sa HIV-om verovatno nije vezano samo za zdravstvenu zaštitu, već za lični odnos ili problem.

"Mi smo upoznati sa tim da je lečenje HIV-a sada takvo da se to prevodi u hroničnu bolest i da se drži pod kontrolom. Takođe, treba da se zna da postoji kod transmisivnih bolesti poseban režim u odnosu na skladištenje otpada, pristup pacijentu da se ne kontaminira okolina, pa sa te strane imamo drugačiji pristup", navela je ona.

Ističe da pacijent koji redovno uzima terapiju nije zarazan, ne može preneti bolest, ali da postoji povećana pozornost naročito u hirurgiji.

"Ranije su se hepatitis B i C smatrale profesionalnim bolestima hirurga jer su stalno u kontaktu sa krvlju, izlučevinama i postoji opasnost od kontaminacije", objasnila je ona.

Ona kaže da dok je bila na čelu Lekarske komore Srbije, nije bilo pritužbi zbog disktiminacije od strane lekara.