U Beogradu 870 dece sa smetnjama u razvoju ima ličnog pratioca: Kako se oni biraju i ko kontroliše njihov rad?

Vest da je uhapšena žena u Beogradu koja se sumnjiči da je zlostavljala i mučila dete sa smetnjama u razvoju, čiji je bila lični pratilac, uznemirila je javnost. To je navelo mnoge da se zapitaju kako se biraju i ko kontroliše rad ličnih pratilaca koji prate decu u školu. Stručnjaci napominju da je usluga ličnog pratioca veoma dobra i važna za Srbiju, a oni koji pružaju te usluge ističu da pratioci imaju mentore sa kojima komuniciraju na dnevnom nivou.

Usluga ličnog pratioca se organizuje na nivou lokalnih samouprava i uglavnom je imaju veći gradovi poput Beograda, Niša, Novog Sada, Subotice. Finansira je lokalna samouprava. U Beogradu je ovlašćeni prižalac usluge već osam godina Humanitarna organizacija "Dečje srce".

Sašenka Mirković iz te organizacije kaže za Euronews Srbija da je žena koja je optužena bila lični pratilac deteta u školi, ali da je majka angažovala privatno i za čuvanje deteta kod kuće.

"Kada se to desilo žena nije obavljala posao ličnog pratioca deteta, već je to bio privatni angažman majke da joj čuva dete kod kuće. To nema nikakve veze sa uslugom lični pratilac. Usluga se isključivo pruža u vaspitno-obrazovnoj ustanovi koju dete pohađa, na tom mestu se i realizuje", rekla je Mirković.

Humanitarna organizacija "Dečje Srce" od 2015. godine dobila je licencu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Sekretarijata za socijalnu zaštitu za pružanje usluge lični pratilac i od tada Grad finansira ovu uslugu putem javne nabavke, a ne projektno kao do tada.

Koje uslove ispunjavaju pratioci

Prve godine je ličnog pratioca dobilo 140 dece sa smetnjama u razvoju, da bi danas tu uslugu u Beogradu koristilo 870 dece.

Pravilnik o uslovima koje kandidat za ličnog pratioca mora da ispunjava kaže da kandidat mora da prođe odgovarajuću obuku, da ima najmanje četvrti stepen srednje stručne spreme, da nije osuđivana, da se protiv njega ne vodi istraga i da se ne vodi krivični postupak, da ima lekarsko uverenje o psihičkoj, fizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti za rad sa decom.

Mirković navodi da je usluga ličnog pratioca bezbedna, ali da oni ne mogu da utiču na privatni angažman roditelja za čuvanje dece kod kuće.

profimedia

"Svi pratioci imaju svoje mentore, sa kojima kominiciraju na dnevnom nivou. To ima jasan ritam koji funkcioniše već osam punih godina. Krenulo sa 140 pratilaca - 2015. godine, danas smo na 870 pratilaca. Sama brojnost govori o značaju usluge. Postoji i dalje potreba i broj korisnika se kontinuirano povećava", rekla je Mirković.

Upitana da li je bilo do sada sličnih problema, ona kaže da nije, da je bilo poteškoća koje se prevazilaze na dnevnom nivou.

"Normalno je da kada radite sa ovolikim brojem dece i porodica da su tu svakodnevni izazovi koji se prevazilaze na brz, efikasan način, bez bilo kavih posledica po dete i po sve ostale", rekla je ona.

Nadležnost lokalnih samouprava

Dragan Vulević, stručnjak za socijalno pravo objašnjava da je usluga u nadležnosti lokalne samouprave, te da bi kontrola rada ličnog pratioca bila u nadležnosti Sekretarijata za socijalnu zatitu.

"Kontrala bi trebala da bude u okviru gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu. To je njihova usluga i oni bi morali da obavljaju nadzor nad stručnim radom i na razvijanju funkcionalnih i strukturnih standarda za pružanje usluga", rekao je on.

Napominje da je to relativo nova usluga, da je prvi put počela da se koristi pre osam godina. 

"Ta usluga je dobra i vrlo važna za Srbiju. Ponosni smo što je Srbija ima, jer mnoge zemlje u okruženju i u EU to ne mogu da razviju, niti razvijaju", zaključio je on.

Od gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu nismo dobili odgovor da li i koliko često kontrolišu rad ličnih pratioca, kao i da li je bilo sličnih incidenata u prethodnom periodu od kada je usluga uvedena.