"Dan mi traje 30 sati, spavam u hodniku, na stepenicama ili u podrumu": Kakav je život beskućnika u Beogradu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/12/2023

10:06

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U Beogradu je otvoren Dnevni privremeni prihvatni centar za beskućnike koji će raditi od 10 do 13 časova, a za one kojima je potrebno više od onoga šta nudi Cenar, krajem novembra otvoreno je i privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi, koji na raspolaganju ima 40 smeštajnih jedinica.

Ranije je prihvatilišta koristio i Beograđanin (75) koji je bukvalno ostao bez krova nad glavom kada je, kako kaže, investitor susedne zgrade srušio krov iznad njegovog stana. Nakon toga, našao se na ulici, a umesto u krevetu - spavao je gde god da je stigao.

"U ovoj situaciju sam već preko 10 godina gde spavam ili u hodniku ili na stepenicama ili kod nekog ili u podrumu... tako reći sad sam još i nekako najbolje. Međutim ja sam sportista, pa sam mogao da izdržim inače spavao sam i na -10", kaže ovaj Beograđanin.

Prema njegovim rečima, dan mu traje 30 sati, a jedno vreme je spavao na Adi dok ga nisu uhvatili. Otvoreno nebo preko leta ipak je drugačije od decembarskih oblaka. Tokom hladnog perioda potrebno je naći toplo prenoćište.

"Menjao sam mesta kako sam stigao. Jedno vreme sam čak i u prihvatilištu bio", kaže on za Euronews Srbija.

Iako je pravi broj beskućnika nemoguće utvrditi, prihvatilišta prema navodima upućenih, imaju dovoljno kapaciteta. U Beogradu je otvoreno privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi, a po sedmi put otvoren je i privremeni dnevni centar za beskućnike.

"Nisu svi koji ovde dolaze beskućnici"

Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd kaže da će u ovom privremenom dnevnom centru beskućnici imati mogućnost da dobiju toplu garderobu, topao obrok kao i napitke i da provedu neko vreme sa njihovim saradnicima i volonterima.

Pojedine procene govore da je u Beogradu oko 5.000 beskućnika, ali zvaničnici taj broj osporavaju budući da se broj korisnika prihvatilišta i dnevnog centra kreće oko 60. Ipak, na granici siromaštva se nalaze i oni koji imaju dom ali koji i pored toga ne mogu da priušte obrok.

"Nisu svi koji dolaze ovde beskućnici, neki prosto nemaju od svoje plate kada plate račune, neki nemaju dovoljno od svoje penzije, neki žive kod prijatelja. Postoje različite kategorije, ali vidimo da je u našem društvu siromaštvo baš veliki problem", kaže Milena Stanić iz Solidarne kuhinje.

A pojedini koji čekaju u redu i dalje sanjaju da imaju svoj dom.

"Jer ja sam navikao kao dete na kuću svoju. Sve svoje. Mi smo privatnici bili, ja sam rastao tako. Ja drugačije ne znam", kaže Beograđanin (75) s početka ove priče.

Nedavno je Euronews Srbija objavio i priču da je nekadašnji finansijski direktor lanca prodavnica u Srbiji danas beskućnik. Nema gde da prespava. Potiče iz stare beogradske porodice. U porodičnom stanu u centru grada su žena i ćerke. Raspad firme u kojoj je radio i gubitak posla bili su okidač za sve nedaće koje će uslediti - depresija, alkohol, porodično nasilje. Sve se to svalilo na njega u jednom momentu. I nije izdržao.

Žena i ćerke, više ne žele da ga vide. Sa njim su prošle golgotu, pokušavale da pomognu i njemu i sebi kako su znale i umele. Mir su pronašle tek kada je izašao iz stana. To je za njega značilo beskućništvo. Od prijatelja je dobijao je preporuke za posao, pokušavao da radi, ali nije mogao. Kaže da se na radnom mestu zadržavao maksimalno petnaestak dana. I opet se vraćao starom načinu života. Ulici.

Kada je toplo spava u parku na klupi, u prolazima, haustorima. Zimi, kada temperatura padne ispod nule koristi privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi. Tu je i sinoć prespavao. Dobio je obrok, topli napitak, čistu odeću, mogao je da se istušira. Jutro ga vraća u realnost i život na ulici. Čim svane ne razmišla kako će dan provesti, već šta ga čeka naredne večeri, gde će prenoćiti.

Inače, da bi mogli da koriste smeštaj na Autokomandi beskućnicima nisu potrebna nikakva dokumenta, dovoljno je samo da dođu i zatraže pomoć. Prica je ranije objasnio da su od otvaranja prihvatilišta imali 513 pojedinačnih poseta i 53 različite osobe su koristile uslugu. Od tog broja devet su bile žene, ostalo su muškarci.

Na Autokomandi beskućnici mogu da prespavaju, dobiju obrok, tople napitke, čistu odeću, mogu da se istuširaju.