Igre 
Godišnje se registruje više od 42.000 obolelih od raka: Za deset godina skoro dupliran broj karcinoma, sve više mladih
Komentari01/04/2024
-07:05
Neveni Ilić (36) iz Požarevca pre tri godine dijagnostikovan je garcinom glića materice. Strašna vest stigla je pet dana pred njen rođendan. U šoku su bili svi- ona i njena porodica, niko nije mogao da poveruje da se ona tako mlada suočava sa teškom bolešću.
Mešala su se u prvom momentu razna osećanja- neverica, strah, postavlja je sebi pitanja "zašto se to baš meni dešava".
Nevena nije jedina, sve više mladih osoba se suočavaju sa tom opakom bolešću. Iako za karcinom važi da je bolest starijih osoba, poslednju deceniju starosna granica se drastično spustila.
Svet je šokirala vest da Kejt Midlton (42), princeze od Velsa ima karcinom. Profesor Endru Begs, koji vodi kliniku za otkrivanje raka u ranoj fazi kod odraslih, kaže da klinici sve češće sreće mlade ljude u 40-im godinama koji oboljevaju od raka.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" od 2012. godine do 2022. godine skoro je dupliran broj obolelih od karcinoma. Tokom 2012. godine u Srbiji je registrovano 24.837 osoba obolelih od raka, dok je 14.020 pacijenata preminulo. Deceniju kasnije registrovano je 41.419 obolelih, dok je 20.767 pacijenata preminulo od raka. Poslednje dve godine broj novoobolelih prešao je 42.000.
Muškarci su najviše obolevali i umirali od raka bronha i pluća, debelog creva i rektuma i raka prostate. Kod žena maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci, debelom crevu i rektumu, bronhima i plućima i na grliću materice.
Zašto raste broj onkoloških pacijenata
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Milan Žegarac kaže da je nekoliko faktora doprinelo sve većem broju onkoloških pacijenata.
Povezane vesti
"Produžava se životni vek ljudi, a samim tim ima i više malignih bolesti. Međutim, spušta se i starosna granica. Imamo pacijente bukvalno od beba do starih ljudi. Generalno maligne bolesti su češće kod starih, ali oboljevaju svi", kaže Žegarac za Euronews Srbija.
Na genetiku se ne može uticati, ali može na loše životne navike za koje se zna da su faktori rizika za nastanak karcinoma. To su pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, loša ishrana, svakodnevni stres. Ne mora taj stres da bude veliki, ali ako je svakodnevni onda je problem.
Dr Žegarac kaže da je dijagnostika danas bolja, ali da se akcenat mora staviti na preventivne preglede i skrining programe.
profimedia
"U Institutu za onkologiju imamo mnogo pacijenata. Dnevno se obave 400 zračenja, da se 300 hemioterapija. To je baš mnogo. Pokušavamo da medikalna onkologija radi u dve smene. Međutim, problem nam je srednji kadar, nema dovoljno medicinskih sestara. Nije to problem samo kod nas već u celom regionu", dodaje on.
Zgrada Instituta za onkologiju postala je tesna da primi sve pacijente. Posebno je problem sa prostornim kapacitetima imala dnevna bolnica gde se prima hemioterapija.
"Pretvorili smo biblioteku u dnevnu bolnicu i još jedan deo na odeljenju. Tako da sada imamo 30 novih stolica za hemioterapiju. Nastojimo da ta dnevna bolnica radi u dve smene. Zračenje radimo u tri smene. Ima veći broj aparata, ali sada ima više indikacija da se zrače pacijenti", pojasnio je Žegarac.
Dodaje da je važno da se bolest "uhvati" na vreme, a tu ključnu ulogu imaju skrining programi.
Povezane vesti
"Skrining programi moraju biti bolji. Domovi zdravlja su dobili mamografe i prva mamografija kod žena treba da se uradi već sa 40 godina. To je inicijalna mamografija. Skrining program za karcinom dojke ide sa 50 do 69 godina", naveo je on.
Kaže da je dosta urađeno što se tiče terapije i da je ovih dana počela da se primenjuje najnovija inovativna imunoterapija. O tome je odluka doneta pre par meseci i sada se krenulo sa primenom. To je terapija za pacijente sa najtežim oblicima karcinoma pluća, dojke i to one forme karcinoma koje do sada nisu imale terapiju.
Često ne daju simptome
Problem kod mnogih karcinoma je što ne daju nikakve simptome, znake bolesti. Kada se pojave tegobe, obično to bude već kasno, kada je bolest uznapredovala, dala metastaze.
Povezane vesti
Nevena Ilić je tu imala sreće. Bolest je okrivena u fazi kada je sve moglo da se reši operacijom. Urađena joj je histeroktomija, odstranjivanje materice, ali nije morala na hemoterapiju ili zračnu terapiju.
Privatna arhiva
Nevena kaže da je znala da nešto nije u redu čim su se pojavila krvarenja između ciklusa.
"Osećala sam samo bolove u leđima i imala sam krvarenja između ciklusa. Otišla sam kod ginekologa, urađena mi je kolposkopija i tu je već primećeno da nešto nije u redu. Uputili su me u bolnicu na intervenciju, da se taj jedan deo spali. Tada mi je urađena i biopsija koja je pokazala da je u pitanju karcinom", priča Nevena.
Dodaje da je u tom momentuu njeno dete imalo tri godine i da joj je to bio dodatni motiv da se bori. A borba je bila lavovska. Međutim, nije se na njena pleća svalila samo opaka bolest. U tom periodu se razvela od supruga. Bio je to još jedan jak udarac za nju, ali je na oba fronta izašla kao pobednik.
"I razvod je kao jedna vrsti smrti. Mene je to sve stiglo posle. Gledate dete kako proživljava sve to. Nije lako, ali možda je bolje ovako", priča ona.
Nakon operacije usledili su kontrolni pregledi na svaka tri meseca. Posle dve godine kontrole su se proredile na šest meseci.
"Sada živim najnormalnije. Naravno, tu su propratne tegobe nakon operacije, postoji rizik od osteoporoze i osteopenije, ali i sa tim se borim", priča ona.
Dodaje da možda ne bi prošla svu ovu golgotu, da je u vreme kada je ona bila devojčica postojala vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV). To je virus koji može da izazove karcinom grlića materice, ali i druge karcinome. HPV vakcina je danas dostupna dečacima i devojčicama o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
"Da je vakcina postojala kada sam ja bila devojčica možda ne bi ni došlo do ovoga. Volela bih da to bude u redovnom kalendaru vakcinacije", zaključila je ona.
Grujičić: Direktan rezultat NATO bombardovanja porast onkoloških i autoimunih bolesti
Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da je direktan rezultat NATO bombardovanja Srbije projektilima sa osiromašenim uranijumom ne samo porast onkoloških bolesti, već i autoimunih i mentalnih.
Ona je nedavno za list "Politika" rekla da problem sa osiromašenim uranijumom leži u oštećenju genetskog materijala ljudi koji su izloženi eksploziji projektila sa osiromašenim uranijumom, pa su tako tokom bombardovanja i nakon njega zabeležene patološke trudnoće i anomalije, udvostručila se sterilnost kod muškaraca, a broj bračnih partnera koji ne mogu da imaju decu se sve više povećava.
Kako kaže mentalni problemi uz smanjivanje koeficijenta inteligencije kod dece su takođe posledica bombardovanja.
"Oko 27.000 pacijenata je 2019. godine lečeno od autoimunih sistemskih bolesti različitih vrsta, od kojih su neke životno ugrožavajuće za pacijenta i zahtevaju produženo lečenje", rekla je ona. Tanjug/Vladimir Šporčić
Grujičić ističe i da je u poslednjih 25 godina došlo do porasta onkoloških bolesti i da se taj broj iz godine u godinu povećava.
Ona je rekla da je nakon prvih pet do sedam godina uočeno statistički značajno uvećanje pojave sistemskih onkoloških bolesti, limfoma, leukemije i mieloma, što se, kako ističe, često dešava posle nuklearnih incidenata.
"Do povećanja broja solidnih tumora došlo je nešto kasnije, devet do 15 godina nakon agresije. Analizirajući Evropski informacioni sistem za rak, 2021. najviše stope smrtnosti zabeležene su u Srbiji, Mađarskoj i Crnoj Gori. Pitanje je zašto. Terapija je znatno bolja, dijagnostika ne kasni kao ranije, ali pacijenti i dalje umiru", rekla je Grujičić.
Prema njenim rečima, svi ljudi koji su učestvovali u postupku raščišćavanja na mestima koja su bila bombardovana umrli su ili se leče od onkoloških bolesti, a posebno na mestima koja su gađana projektilima sa osiromašenim uranijumom.
Dodaje da je potrebna nauka da bi se potvrdilo da je municija sa osiromašenim uranijumom kancerogena, mutagena i toksička i da kao takva treba da bude zabranjena.
"Za to nam je potreban mir, kaom i saradnja naučnika i lekara iz svih zemalja koje su imale tu nesreću da iskuse zagađenje izazvano ratnim dejstvom na njihovoj teritoriji. Očekujuem pomoć naših američkih kolega koji su dobro upoznati sa posledicama ove strašne municije na zdravlje američkih vojnika i veterana", rekla je Grujičić.
Preporuka za vas
Komentari (0)