Igre 
Austrijske gljive radioaktivne i 35 godina posle katastrofe u Černobilju, kakva je situacija u Srbiji?
Komentari17/09/2021
-20:02
Čak 35 godina od najveće nuklearne katastrofe, posledice nesreće u Černobilju i dalje se osećaju širom Evrope. Istraživanje austrijske organizacije "Global 2000" pokazalo je da su u određenim područjima te zemlje gljive i dalje radioaktivne, a Euronews Srbija je istraživao da li se slična merenja vrše u Srbiji, kao i da li je bilo situacija kada su izmereni povišeni nivoi radijacije na ovom području.
Austrijska nevladina organizacija upozorila je pre nekoliko dana da se u pojedinim gljivama može naći zabrinjavajuće visoka vrednost izotopa Cezijum 137. Visoke vrednosti pronađene su na teritoriji Špital am Pirn u pokrajini Gornja Austrija.
Posledice katastrofe su se, inače, osećale i na području Srbije neposredno posle nesreće, a brojni očevici se sećaju upozorenja kada je od njih zahtevano da ne konzumiraju plodove iz svojih bašta. Taj nivo radioaktivnosti se postepeno smanjivao i kako su za Euronews Srbija rekli iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, ona je danas na vrlo niskom nivou.
Osim Černobilja, u Srbiji se osetila i radijacija iz Fukušime
Nuklearna nesreća u elektrani u Černobilju, današnjoj Ukrajini, dogodila se u aprilu 1986. godine. Radioaktivni talas zahvatio je čitavu Evropu, a iako su sovjetske vlasti prvobitno pokušale da zataškaju razmere, merne stanice, pre svega u Skandinaviji, počele su da detektuju da se nešto dogodilo.
Kako su objasnili iz Direktorata, u nuklearnim probama tokom 20. veka i u nuklearnim akcidentima, pre svega u Černobilju i u Fukušimi 2011. godine, u atomosferu je ispuštena velika količina veštačkih radionuklida što je uzorkovalo kontaminaciju životne sredine širokih razmera.
Dodaju da je u životnoj sredini Srbije moguće detektovati proizvedene radionuklide koji su posledica onoga što se dogodilo u Černoblju.
"Povišen nivo radioaktivnosti u Srbiji izmeren je neposredno nakon černobiljskog akcidenta, ali vremenom se radioaktivnost smanjivala da bi danas bila na vrlo niskom nivou i ne predstavlja rizik za zdravlje", naveli su iz Direktorata.
profimedia
Povezane vesti
Inače, dodaju da su laboratorije i nakon akcidenta u Fukušimi uspele da izmere radioaktivne materije koje su se oslobodile u tom akcidentu i koje su došle do naše teritorije. Kako napominju, ta radioaktivnost je bila vrlo niska i nije mogla da ugrozi zdravlje stanovništva.
Iz Direktorata napominju da je sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini obavezno po zakonu, te se objavljuju izveštaji na godišnjem nivou. Taj monitoring podrazumeva analize vazduha, padavina, površinskih voda, hrane u prehrane za životinje.
"Ukoliko bi bila izmerena povišena radioaktivnost, propisuju se mere zaštite koje, između ostalog, zavise od toga kolika je radioaktivnost izmerena, u kojim uzorcima, kolika je površina zahvaćenog područja, broj stanovnika koji su ugroženi i drugo, te tako mera može da bude zabrana korišćenja određenih prehrambenih proizvoda ili samo redovna kontrola uz ograničenu upotrebu određenih proizvoda. Ovo su, naravno, samo neke od mera koje mogu da se propišu kada postoji sumnja da zdravlje stanovništva može da bude ugroženo", navodi se.
Zašto baš gljive?
U istraživanju u Austriji, kako je pomenuto, otkrivene su radioaktivne gljive. Ta organizacija je objavila da je u izmereno 7.563 bekerela po kilogramu, što je zapravo 12 puta više od EU odobrene vrednosti. Ukazuje se i da izotop Cezijum 137 može biti veoma opasan po zdravlje, odnosno da izazove rak.
Na pitanje da li su gljive posebno izložene, iz Direktorata objašnjavaju da su one živi organizimi koje se u radioekologiji, nauci koja proučava ponašanje radioaktivnih elemenata u životnoj sredini, koriste kao bioindikatori. To su zapravo živi organizmi koji se koriste za praćenje stanja i promena u životnoj sredini.
"Gljive imaju svojstvo da usvajaju i akumuliraju radioaktivne elemente iz životne sredine više od nekih drugih organizama te na taj način ukazuju na prisustvo radioaktivnosti u životnoj sredini. Pored gljiva, bioindikatori za različite radioaktivne elemente su i lišajevi, borovnice, pčele odnosno med i drugi", navode.
profimedia
Inače, napominju, da je reč o gljivama koje su sakupljene u prirodi i to na područjima na kojima je zemljište značajno kontaminirano.
Povezane vesti
Da one zaista mogu "pokupiti" radijaciju govori i vest iz 2017. godine kada su vlasti Francuske zaistavile veliku pošiljku pečuraka iz Belorusije koje su bile kontaminirane niskim nivoom radioaktivnosti, verovatno povezanih sa Černobiljom.
I dr Vladimir Udovičić sa Instituta za fiziku za Euronews Srbija objašnjava da postoje bioindikatori i da su mahovine dobre u svrhu tog merenja.
"One su dobar bioindikator u svrhu tog merenja, recimo prisustvo teških metala ili nekih radioaktivnih materija u prirodi", naveo je on.
Rizik od nuklearnih elektrana u susedstvu?
Kako su napomenuli iz Direktorata, jedan deo životne sredine Srbije kontaminiran je osiromašenim uranijumom tokom dejstva NATO snaga 1999. godine. Osim toga, kao potencijalni zagađivači radioaktivnim materijama su i nuklearne elektrane kojih ima nekoliko u susednim državama.
Tih elektrana zapravo ima u Bugarskoj, Sloveniji, Rumuniji i Mađarskoj. U Republici Srbiji trenutno je instalirano devet mernih stanica i one su povezane u evropsku mrežu, stoga ukoliko bi se nešto desilo, svi bismo odmah znali.
Udovičić objašnjava da ove nuklerne elektrane svakako jesu jedan od rzika, međutim, s obzirom na tehnologije koje uznapreduju zasad nije bilo nikakvih ozbiljnijih akcidenata.
"Svaka ima svoje posebne sisteme zaštite i šta god da krene po zlu, tu se aktiviraju bezbednosni sistemi, tako da, samo njihovo prisustvo je svakako neki od rizika, ali ništa veći rizik od nekog drugog elektro-energetskog postrojenja", naglasio je on.
Komentari (0)