"Imamo velike reke, ali njihovo korišćenje nije uvek jednostavno": Koliko je Srbija zaista bogata vodom?
Komentari18/07/2025
-18:15
Uprkos uvreženom mišljenju da Srbija ima obilje vodnih resursa, sve češće restrikcije, suše i problemi sa snabdevanjem vodom ukazuju na suprotnu sliku. Direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća "Srbijavode" Goran Puzović kaže za Euronews da Srbija ni prostorno ni vremenski nema dovoljno vode, ukazujući da je verovanje da smo zemlja bogata vodom zabluda koja utiče na to kako se prema ovom resursu ophodimo.
Objašnjava da tokom zime i proleća Srbija ima višak vode, dok su leti i u jesen problemi sa nestašicom sve češći.
"Postoje delovi Srbije koji imaju dovoljno vode i oni koji je nemaju. Imamo velike reke, ali njihovo korišćenje nije uvek jednostavno. Zato moramo vodu da shvatimo kao ekonomsku kategoriju i da se tako prema njoj ponašamo“, upozorava Puzović.
Kao odgovor na klimatske promene i sve duže sušne periode, ističe da Srbija ulaže u velike infrastrukturne projekte.
FoNet/Kabinet
"U prethodnim godinama izgradili smo ili rekonstruisali sisteme širom zemlje - u Mačvi, Čačku, Topoli, Svilajncu, a trenutno se gradi akumulacija Svračkovo iznad Arilja, koja će snabdevati preko 500.000 ljudi vodom za piće", navodi Puzović.
Kako dodaje, na ovaj sistem biće priključeni i Kragujevac i Knjić, što će obezbediti stabilno snabdevanje vodom za gotovo 700.000 građana do 2027. godine.
Sistemi za navodnjavanje strateški cilj države
Još jedan važan projekat je brana Selova kod Krušumlije, koja se gradi od 1986. godine, a čije preuzimanje i završetak planira "Srbijavode".
Povezane vesti
"Taj objekat će snabdevati više od pola miliona ljudi u Nišavskom okrugu, ali i pomoći u iskorenjivanju bolesti koje su u Evropi već davno nestale", naglašava Puzović.
Klimatske promene najviše pogađaju poljoprivrednike. Zbog toga je, prema rečima direktora "Srbijavoda", strateški cilj države razvoj sistema za navodnjavanje.
"Pokriveno je između 30.000 i 40.000 hektara. Poslednji sistem koji smo pustili u Čačku jedan je od najsavremenijih i u prvoj fazi obuhvata 400 hektara, s potencijalom širenja na 4.000 hektara“, objašnjava Puzović.
Rina
Sistem je finansiran iz kredita Abu Dabi fonda vrednog 5,7 miliona evra, a obuhvata 5,5 kilometara kanala, 4 crpne stanice, 172 hidranta i 12,5 kilometara razvodne mreže.
"Danas imamo 86 korisnika, a do kraja godine očekujemo između 110 i 120 poljoprivrednika koji će zalivati svoje parcele putem ovog sistema“, ističe Puzović.
Koji regioni su najugroženiji?
Puzović upozorava da su zbog klimatskih promena i nedostatka padavina najugroženiji zapadna i jugoistočna Srbija, pojedini delovi Vojvodine i sela Gornjeg Milanovca, gde su već uvedene restrikcije vode.
"Jednostavno, moramo svi zajedno da štedimo vodu, pogotovo u letnjim mesecima“, apeluje on.
Povezane vesti
S obzirom na to da se problemi javljaju i na Suvoj planini, Puzović najavljuje uključivanje Ministarstva u pronalaženje rešenja.
"Da li će to biti bunar ili neka druga tehnička mera, to će se tek utvrditi, ali država je spremna da reaguje gde god voda nedostaje“, poručuje.
Ceo razgovor sa Goranom Puzovićem pogledajte u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)