Stomačni virus kod dece: Simptomi, opasnosti i na šta posebno obratiti pažnju

Povraćanje, mučnina, glavobolja, dijareja, ali i nekada i temperatura su uglavnom najčešći simptomi stomačnih virusa kod dece. Ranije su se češće javljali kada su deca u kolektivima – vrtiću ili školi, ali se sada sezona potpuno izgubila i ima ih tokom cele godine, kaže za Euronews Srbija pedijatar dr Saša Milićević.

Kako je objasnio, stomačni virusi traju nekoliko dana. Prema njegovim rečima, kod stomačnog virusa, koji su praćeni dijarejom i povraćanjem, treba posebno da se vodi računa da ne dođe do dehidratacije organizma.

"Kod beba je to posebno opasno, jer kod njih lako i brzo dolazi do gubitka tečnosti. Beba često odbija da sisa, i to je prvi alarm. Zbog toga je važno da se posebna pažnja obrati kada je manje dete u pitanju“, rekao je dr Milićević.

Kako dodaje, stomačne tegobe mogu da izazovu i virusi i bakterije, ali ih u većem procentu izazivaju virusi.

"Adenovirus, norovirus i rotavirus su virusi koji su najčešći. Često može da bude i salmonela prisutna kao bakterija, ili stafilokok. Desi se da dete pojede pokvaren sladoled, a da se u prvi mah pomisli da je virus u pitanju. U ovom periodu, tokom leta, često se dešavaju i trovanja hranom. Na to takođe treba da se obrati pažnja – kako se hrana čuva i da se ne pokvari. Dakle, nije sve virus. Ima ih svakako u značajnom procentu, ali svakako treba da se obrati pažnja na kompletno stanje deteta i da se prati“, dodaje.

Govoreći o težim oblicima stomačnog virusa, dr Milićević upozorava da stomačne i crevne infekcije mogu da dovedu i do veoma visoke temperature, pa je zbog toga važno da se stanje deteta prati, ali i njegovo ponašanje.

"Ukoliko dete ne može da unosi tečnost, onda mora da se da infuzija. Tada je važno javiti se lekaru. Važno je da roditelji insistiraju na unosu tečnosti, pa tek kada vide da je to nemoguće, onda sledi infuzija. Nije strašno kada dete odbija da jede, tu može samo da dođe do gubitka kilaže. Problem je kada odbija tečnost. Ona je važna i ukoliko je dete odbija, odmah ga vodite pedijatru“, kaže on i dodaje da virus baš retko može da izazove hronično oboljenje.

Simptomi su najizraženiji prvih nekoliko dana, objašnjava dr Milićević, nakon čega bi trebalo da počnu da se smiruju. Međutim, može se desiti da traju do deset dana.

Unspash

"Problem je što se virusi jako lako prenose. Oni ne mogu da opstanu dugo van, ali lako pređu – preko prljavih ruku, igračaka. Takođe, često se dešava da se deca zaraze na rekreativnoj nastavi. Dovoljno je da jedno dete ima virus, i ako bude u kontaktu sa ostalom decom, i ostala se jako brzo razbole“, kaže.

Najrizičnije grupe su, kaže on, mala deca, starije i iscrpljene osobe, osobe sa oslabljenim imunitetom i oni koji provode dosta vremena u velikim kolektivima.

Specifična terapija za stomačni virus ne postoji. Daje se simptomatska terapija koja može da ublaži tegobe i ubrza vreme ozdravljenja.

"Simptomi između virusa i bakterije su slični, ali je lečenje drugačije. Kod bakterije se obično daje antibiotik. Kada je u pitanju temperatura, daju se obično lekovi iz grupe paracetamola, i oni uglavnom to odmah snize“, kaže on.

Dr Milićević kaže da, i pored toga što više nema sezonskog pravila kada su virusi u pitanju, često se pik javlja početkom školske godine.

„Kada se deca skupe, ona tek onda donose sve viruse koje imaju u sebi – u grlu i nosu. Te klice oni onda razmenjuju. Često onda imamo respiratorne infekcije. Obično početkom školske godine deca se često razboljevaju jer dobijaju nove klice“, kaže on.

Namirnice koje treba izbegavati

Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navedeno je da kod stomačnog virusa treba izbegavati masnu, prženu, slanu i začinjenu hranu, mleko i mlečne proizvode.

Kako dalje navode, pre svega treba ojačati imunitet, unositi dovoljno vitamina i minerala, sprovoditi higijenske mere (češće pranje ruku i dezinfekcija predmeta i površina koje svakodnevno koristimo).

Preporučuju se odmor, lekovi za spuštanje temperature, voda, supe i čajevi da bi se sprečila dehidratacija, prilagođena ishrana (pirinač, kuvani krompir, tost, banane), kao i probiotici.

Probiotici, navodi se dalje na sajtu, se u sezoni stomačnih virusa mogu uzimati i preventivno jer oni pomažu u održavanju dobrog zdravstvenog stanja, poboljšavaju imunološke funkcije održavajući normalnu želudačno-crevnu funkciju.

Putna apoteka

Dr Milićević kaže za Euronews Srbija da stomačne tegobe nisu uvek razlog za brigu, budući da, kako kaže, ima emotivne dece kojima putovanje izaziva psihološku reakciju zbog promene sredine.

On napominje da je važno da roditelji koji se spremaju za odmor spakuju i „mini apoteku“ koja treba da im bude kao prva pomoć, jer se, kako dodaje, nikada ne zna kako će dete da reaguje na promenu sredine.

Unsplash/Shutter Speed

"Lek protiv alergije, antihistaminik, probiotik, nešto za snižavanje temperature, sredstva protiv gorenja, sredstva protiv insekata je nešto što uvek treba da imaju pri sebi. Takođe, meduze znaju da naprave problem na koži. Treba poneti kapi za nos“, naveo je Milićević.

Kako dodaje, praksa je postala da roditelji često ponesu i antibiotik za decu, ali preporučuje da se on ne daje dok se ne posavetuju ili čuju sa svojim pedijatrom.

"Roditelji ponesu antibiotik, onako nerastvoren. To je dobro, uvek dobro dođe, ali upravo zbog toga što ne mogu uvek da razlikuju stomačni virus i bakteriju, važno je da znaju da li smeju da ga daju. On se lako rastvori, piše jasno uputstvo, ali ne znači da svaki antibiotik može da reši problem“, rekao je on.